Dragan Vesić: "Crkveni razvod – paradigma besmisla"

Čak se posredstvom medija razvod podstiče. Popularna psihologija insistira na ličnom razvoju i ljubavi prema sebi. Ipak, self care koncept ne može da utiče na ozbiljne i odgovorne i one koji vole da se razvedu. Može na neodgovorne, sebične i one bez empatije. Ljubav kod njih – kao davanje i prihvatanje, a ne menjanje – ne igra nikakvu ulogu nego interes.

U takvoj društvenoj klimi postavlja se pitanje smisla braka, pošto je razvod postao stvar pomodarstva – brak ipak ima smisla, bez obzira na to što kratko traje, jer je on stvar pragmatizma. Ljudi stupaju u brak po nekoliko puta ne zato što su našli ljubav, nego zato što mlade žene žele da se udaju za mnogo starije bogataše i obezbede se za ceo život: one u tom obligacionom odnosu dobijaju luksuz, a stariji muškarci objekat za uživanje.

Ali, ne sklapaju se samo građanski, nego i crkveni brakovi. Stopa razvoda je kod prvih veća, kod drugih češća nego što je bila.

Dragan Vesić: "Master za gledanje u šolju"

Kolumna

Kolumna

Život 18.10.2023. 22:10

Dragan Vesić: "Master za gledanje u šolju"

Crkveni brakovi su takođe stvar pomodarstva – valjda se mnogima sviđa ceremonija, a crkva im omogućava da po nekoliko puta ulaze u brak: to nije u skladu s Biblijom gde ljudi mogu da stupe u novi brak, a jedini razlog je preljuba.

To što crkva ne poznaje razvod nego “poništaj bračnog života“ apsurdno je jer znači isto.

Ako je neko sklopio građanski i crkveni brak, potrebno je da crkvi priloži dokaz da se razveo pred građanskim sudom, pisani dokaz o razlogu razvoda i saglasnost razvedenog da dozvoljava već razvedenom da se razvede u crkvi – šta će crkvenom sudu saglasnost onoga ko se već razveo u građanskom braku, nije jasno (možda fali još neki papir).

Takođe, onome ko je skrivio razvod biće zabranjen novi brak na neko vreme.

Nejasno je i zašto crkva traži razloge koje građanski sud ne pominje jer građanski razvod navodi samo prestanak zajednice života, kao svrhe braka, zbog trajno narušenih bračnih odnosa (što traži i crkva, ali traži još neke razloge – preljuba, moralna pokvarenost, otpadništvo od vere itd.) bilo da se radi o sporazumnom razvodu ili tužbi, a sporazumni crkva ne priznaje.

Zanimljivo da crkva neće dozvoliti razvod ako se neko razveo zato što ne voli bračnog partnera: to bi trebalo da bude više nego dovoljan razlog jer hrišćanstvo podrazumeva da muškarac i žena žive u ljubavi, duhovnoj i telesnoj, a bilo koja vrsta ljubavi je osnov hrišćanstva.

Muškarac i žena su “dve duše u jednom telu“. Zašto onda crkva traži da budu u braku oni koji se ne vole? Većinu brakova danas održava interes, deca i navika: ljudi žive u iluziji jer lažu sebe da im je lepo iako nije i da su svi brakovi manje-više isti, umesto da prekinu tu farsu na civilizovan način.

Izgleda da je bezuslovna ljubav moguća samo prema Bogu, deci, roditeljima i kućnim ljubimcima. Ali, sve je manje ljubavi prema najbližima. Kako piše u Jevanđelju po Mateju – Neprijatelji čovekovi postaće ukućani njegovi. Postali su.

Prave ljubavi postoje u knjigama i filmovima. U jednom filmu, glumac kaže – Ona je umrla, ali nije... i zato bira da bude sam jer ne može sa bilo kim da živi mada nije lako biti sam. Ali, većina ne bira jer im je svejedno s kim su, pogotovo ako su s nekim ko ima para – mozak i moral obema stranama nije bitan i to je normalna simbioza.

Dakle, jedini biblijski razlog za razvod je preljuba (Matej 19:9). Samo tada je moguć drugi brak. Ali, muškarac se ne može oženiti (ras)puštenicom, ženom koja je razvedena zbog neverstva, jer je to moralno nedopustivo, ali može udovicom pod uslovom da je mlada, dok stara – po apostolu Pavlu – treba da bude sama.

Pošto je po Svetom pismu žena stvorena od rebra prvog čoveka (Adama), trebalo bi da je ona njegov deo – srodna duša. Sad, ako se čovek ženi po drugi put, ispada da se ne ženi srodnom dušom nego nesrodnom, osim ako nisu u pitanju dva rebra. Ali, to nigde u Bibliji ne piše. Možda je ova interpretacija banalizovana mada zvuči logično.

Dalje, žena pre braka mora da bude virgo intacta (apstinencija važi i za muškarce) što je u moderno vreme deplasirano.

Čednost je davno otišla u ropotarnicu istorije – otišlo je i sve što je duhovno, a na sceni epohe ostao je samo puki materijalizam, što ne znači da ne postoji sve što je nevidljivo (na primer, glupost i zlo, ne samo Bog i nešto uzvišeno). Ako se sav ljudski život svodi na materijalizam, onda on nije ljudski. Ako nas ne vodi nešto veće od nas, ne da nismo ljudi, nego nismo ni životinje. Čak ni životinje – za razliku od pukih hedonista – ne žive samo da bi jele, spavale i parile se. U njihovim očima videćete tugu, empatiju i razumevanje. Te emocije tipičan predstavnik današnje epohe nema.

Možda baš zbog toga jedan teolog pominje podelu ljudi na četiri tipa: duhovni, duševni, telesni (koncept – jedi, pij, veseli se) i ljudi stoka (samo jelo i razmnožavanje kao amebe, plus zločinstvo i razbojništvo). On piše da je podelu našao kod “jednog doktora medicine“ po kome je ovih poslednjih sve više i kada budu u većini to će značiti kraj sveta.

Neće značiti, nego znači jer su u većini – apokalipsa je već počela.

Osim te podele, postoji i podela braka na tradicionalni, moderan i odvojeni brak. Za razliku od prethodna dva modela, odvojeni brak ne podrazumeva zajednicu života i to nije logično samo ako ne shvatite da je danas logično ono što nije logično. Ovo potvrđuje Pekićev ispravan zaključak da logika nije dobra u životu nego u rasuđivanju: nije ni u rasuđivanju jer ćete uzeti premise iz života pa će vam, logično, silogizam biti pogrešan.

I ne postavlja se pitanje da li je odvojen brak besmislen jer sa stanovišta stare logike jeste, nego da li je on uvod u ukidanje braka. Nije, samo se redefiniše i traje kraće, a kad bi se ukinuo kao prevaziđena institucija, osim što se zna ko bi bio na gubitku, građanski i crkveni sudovi ne bi imali šta da razvode.

Svedoci smo njegove tranzicije do njegove konačne reforme.

Brak, kao ni crkveni razvod, nije izuzetak nego paradigma – smisao svega reformiše se u besmisao svega.

Ko ne shvata te promene užasno je staromodan – crkva shvata na novokomponovan način.

Dragan Vesić: "Peti oktobar i vo na ražnju"

Kolumna

Kolumna

Život 06.10.2023. 23:00

Dragan Vesić: "Peti oktobar i vo na ražnju"