Život
29.08.2022. 09:40
Srećko Milovanović

Obrazovanje

Eh, da su Crnjanski i Pekić bili u "Zadruzi"...

Studenti, mladi
Izvor: Shutterstock

Srbi su narod koji voli da se diči svojom istorijom i ljudima koji su obeležili vekove za nama na ovim prostorima. I nije da nemamo čime da se ponosimo. Za jednu malu zemlju i narod dali smo pojedince koji su zlatnim slovima upisani u svetsku istoriju i kulturu. Dovoljno je samo spomenuti Nikolu Teslu, Mihajla Pupina, Ivu Andrića, Vuka Karadžića…

Pa ipak, iako su svojim delom zadužili sve generacije Srba, ova trenutna generacija malih maturanata ne poznaje svoje velikane ili ih barem ne poznaje po liku (mnogi, nažalost, i po delu).

Ovogodišnji probni ispit za učenike osmih razreda pokazao je da mali maturanti ne poznaju dovoljno istorijske ličnosti, odnosno da nemali broj njih ne zna da na slikama prepozna ljude koji su zadužili našu istoriju, kulturu, nauku…

Dositej Obradović, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, Milunka Savić, Nadežda Petrović, Milutin Milanković, Uroš Predić samo su neki od velikana koje današnji petnaestogodišnjaci ne umeju da prepoznaju na slikama. Međutim, ono što je još više zabrinjavajuće jeste činjenica da ti isti mali maturanti bez problema prepoznaju gotovo sve učesnike rijaliti programa poput "Zadruge", kao i "uticajne" jutjubere i tiktokere.

Kako smo došli do toga da su Dalila i Filip Car poznatiji našim tinejdžerima od Živojina Mišića i Desanke Maksimović ili zašto svršeni osnovci raspoznaju pre Baku Praseta od Borislava Pekića?

Za Milutina Milankovića mnogi osmaci su rekli da je to "onaj lik sa novčanice", Milunka Savić im je bila gotovo potpuno neprepoznatljiva (mada je bilo onih koji su je se setili sa TV spota američke ambasade), a za Milenu Pavlović Barili jedna učenica napisala je da je to „ona glumica što recituje ruske pesme koju njen deda obožava“, očigledno misleći na Ivanu Žigon koja, istina, ima dosta fizičke sličnosti sa velikom srpskom slikarkom. Ni dinastija Nemanjića nije prošla ništa bolje. Mali maturanti jedino su znali da pogode Svetog Savu na slici, poneki i cara Dušana i to bi bilo to…

Nisu samo slike velikana bile problem. Na probnom testu iz srpskog jezika budućim malim maturantima muku su zadavali odlomci iz književnih dela koje je trebalo da prepoznaju. Sterijina "Pokondirena tikva" ili Nušićevi "Hajduci" izgleda da su bili preveliki zalogaj za osmake.

Iako nisu bili kao pitanja na testu, mnogi roditelji žalili su se kako su u nastavnom programu osmog razreda u lektire i čitanke uvršćeni David Albahari sa romanom "Mamac" ili Dino Bucati sa svojim pripovetkama. Albahari koji je svakako već za života postao velikan srpske književnosti svakako zaslužuje da bude u lektiri, ali ne za osnovnu školu, već za srednju, i to za završni razred, za velike maturante koji ipak tek tada imaju mogućnost da razumeju poruke pisca i vreme o kojem govori u remek-delu "Mamac".

Psiholog Ljubica Bogetić za "Ekspres" kaže da je ne čudi previše podatak da mladi danas ne umeju da prepoznaju zaslužne Srbe i istorijske veličine jer su na ceni, nažalost, neke sasvim druge vrednosti.

"Ova generacija osmaka je tzv. kovid generacija, koja je praktično izgubila prethodne dve godine normalnog školovanja dok je trajala pandemija. Naravno da sama pandemija po sebi ne može i ne sme biti opravdanje za rupe u znanju, ali je činjenica da su sadašnji mali maturanti tokom šestog i sedmog razreda bili faktički prepušteni onlajn nastavi koja nikako ne može da pruži ono što i klasična, uprkos trudu nastavnika. Veoma malo se čitalo, domaći zadaci su rađeni uz pomoć roditelja, rođaka ili prijatelja, čitanje lektire faktički nije ni postojalo. Čast izuzecima, ali većina školaraca je prethodne dve godine više provodila uz Jutjub i televizor nego uz knjige. Tu ne mislim samo na školske udžbenike, već na beletristiku, istorijsku i naučnu literaturu. Pa i sam Jutjub ne mora biti loš, naprotiv, može biti veoma koristan jer se na njemu mogu naći odlični dokumentarni i igrani filmovi sa istorijskim i kulturnim temama. Nažalost, većini adolescenata mnogo je zanimljivije da na Jutjubu gledaju svađe i pljuvanja u ’Zadruzi’ nego film o Prvom srpskom ustanku ili o životu Pupina ili Tesle", kaže Bogetićeva.

Ona dodaje da je to što su likovi sa estrade i iz rijalitija uzeli primat u interesovanjima tinejdžera samo znak da oni ne žele da se izdvajaju od većine svojih vršnjaka.

"Kada u jednom vršnjačkom društvu krene tema o učesnicima rijalitija ili o popularnim jutjuberima, onda svakako da niko od te dece neće želeti da bude što bi se reklo ’aut’ i da ne zna ništa o takvim osobama. Mladi naprosto žele da budu deo svoje vršnjačke zajednice i to je nešto potpuno normalno. Ono što nije normalno jeste što ta zajednica tinejdžera danas nema uzore i teme kao što smo mi nekada imali. Ne amnestiram roditelje, ali oni u trci za golom egzistencijom ne stižu da se dovoljno posvete deci, da sa njima razgovaraju, upute ih na prave vrednosti. Moraće da se mnogo radi sa mladima u narednom periodu da se oni formiraju kao zdrave ličnosti sa pravim načelima i životnim stavovima. To je odgovornost svih nas i društva u celini", smatra Ljubica Bogetić.
 

I sociolog Milena Dimitrijević mišljenja je da mladi ne mogu mnogo da znaju o ličnostima kojih nema u medijima, a ako im se još u matičnoj porodici o tome ne govori nije čudo što ne znaju kako izgledaju Pupin ili Milanković.

"U šali, ali bogami dosta i u zbilji, imam običaj da kažem da tinejdžeri ne mogu da prepoznaju Crnjanskog ili Pupina jer nijedan od njih nije učestvovao u nekom rijaliti programu niti ima svoj jutjub kanal ili priloge na Tiktoku. Naravno, za većinu naših velikana deca znaju, ne mogu da kažem da su im ta imena nepoznata, ali kako su izgledali je već problem. Osim Vuka Karadžića i Tesle koji se prepoznaju odmah, druge značajne ličnosti su ipak mnogo teže za raspoznavanje. Problem je što ni škola a ni roditelji ne pružaju deci očigledno odgovarajuću edukaciju. Apsurdno je da o nekim osnovnim stvarima mladi danas u eri interneta manje znaju nego naše generacije kada nije bilo ni kompjutera, ni telefona, ni tableta. Međutim, mi smo tada u školi svake sedmice dobijali besplatno ’Dečje novine’ i ’Kekec’ u kojima smo čitali o istoriji, nauci, kulturi, muzici… Nije se moglo desiti da u osmom razredu ne znamo kako su izgledali naši veliki naučnici, slikari, književnici... Čisto sumnjam da bi ijedan osmak danas prepoznao Svetozara Markovića na slici, a mi smo pre 30 i više godina imali stalno njegovu sliku u glavi jer je krasila diplomu za najboljeg učenika generacije iz tadašnjeg predmeta srpskohrvatski jezik i književnost. Danas toga više nema, opskurni likovi su preuzeli primat", zaključuje Milena Dimitrijević.

Legendarni muzičar i čovek čiji su stihovi oblikovali brojne generacije na eks-ju prostoru Bora Đorđević za "Ekspres" kaže da su vrednosti danas kod mladih potpuno ispomerane.

"To maturantsko ’obrazovanje’ je više nego logična posledica ukazivanja omladincima na evropske vrednosti, prilagođavanja školskog sistema angloameričkom zaglupljivanju, ubacivanja pederastije u udžbenike za prvi razred što vodi stvaranju poslušne gomile mediokriteta i debilčića, kao i polno nedefinisanih stvorenja. Zato me tako nešto i ne čudi. Normalno je da je od Milunke Savić mnogo bitnija i značajnija ona glavata, glupava spodoba što misli da je voditeljka", kaže Bora.
 

Bez dlake na jeziku, Bora Čorba ima samo jedno rešenje za mentalno zdravlje srpske omladine:

"Trebalo bi pod hitno ukinuti bandoglavo srljanje u Evropsku uniju, izbaciti Bolonju iz obrazovnog sistema, proterati Pešićku, Čanka, Biserko i ostale Sorosove podrepne muve iz Srbije, dozvoliti profesorima da se brane od nasilnih učenika i njihovih retardiranih roditelja, ukinuti ’Zadruge’, ’Farme’ i ostala sranja! Rečju, biće tu mnogo posla", jasan je Bora Čorba.

Da ne budemo nefer prema srpskim školarcima, valja reći da ni u regionu situacija nije mnogo bolja. Ni u Hrvatskoj učenici završnih razreda osnovnih škola nisu blistali pa tako nisu umeli da prepoznaju Tina Ujevića, Matoša, Krležu, Ivanu Brlić-Mažuranić. U SAD je pre nekoliko godina održano veliko takmičenje američkih koledža gde je više od 50 odsto ispitanika za Mariju Kiri odgovorilo da je pop zvezda jer su je pomešali sa Marajom Keri. Takođe, za Mocarta su bili odgovori da je bio muzičar koji je propao i počeo da se bavi poslastičarstvom i proizvodnjom čokoladnih kugli koje je nazvao po svom imenu. Ogroman broj mladih Amerikanaca nije znao ni da je Sunce zvezda, smatrali su ga posebnim nebeskim telom, a neki čak i planetom!

Da ipak ima i svetlih izuzetaka, pokazali su sedmaci i osmaci iz beogradske Osnovne škole "Radojka Lakić" koji su na međunarodnom takmičenju sa vršnjacima iz regiona osvojili treće mesto na takmičenju o poznavanju znamenitih istorijskih ličnosti. Nadajmo se samo da to neće biti izuzetak koji potvrđuje pravilo, već da će se naredne generacije na pravi način upoznavati sa velikanima iz svoje istorije i kulture i da oni neće biti samo tamo "neki likovi sa novčanica i TV spotova".

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Šangajska lista: Šta je uticalo na bolju poziciju Univerziteta u Beogradu
fakultet-akreditacije-shutterstock_382353853.jpg

Ivanka Popović

16.08.2022. 18:50

Šangajska lista: Šta je uticalo na bolju poziciju Univerziteta u Beogradu

Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila je da je na povratak tog Univerziteta među 500 najboljih u svetu, po Šangajskoj listi, najviše uticao broj radova u visokocitiranim čaospisima kao što su "Nature" i "Science".
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
3°C
02.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve