Pošta - Vrata iza kojih žive “stara“ pravila

Nova zanimanja i profesije, intenzivno uvođenje robotike i tehnoloških inovacija u sektore istraživanja, proizvodnje i sve većeg broja usluga, zamah veštačke inteligencije, nejasni dometi i zloupotrebe u njenoj svakodnevnoj primeni… s razlogom predstavljaju bojazan mnogih da bi u skorije vreme mogli da ostanu bez zaposlenja. Brojni su se iz nekog od navedenih razloga, ili posrednih posledica izazvanih njima, suočili s takvom nevoljom.

Verovatno je predaleko lutati u pribežište citirajući jednog pisca u traženju “izlaza“ iz realnosti, ali je bar lepo znati da najumniji ni približno ne dele fascinaciju novim tehnološkim dobom. “Moja glava je puna grešaka, a ja pišem s tom glavom. Kada bi kompjuter imao toliko grešaka, raspao bi se… Ja verujem u moć priča i romana. Danas je verovatno jako sužena svetska populacija koja prihvata tako sporo slanje informacija. Možda ih je pet odsto ili deset, ali ja verujem u snagu tih ljudi“, izjavio je prilikom dobijanja poslednje nagrade Haruki Murakami, najčitaniji japanski pisac.

Tradicionalna zanimanja, nimalo malobrojna kako pomišljaju pesimisti, i dalje su bezbrižna spram svih inovacija novih tehnologija. Većinu bismo, nekako, definisali kao manuelna, što ima ružan prizvuk poslova za koje nije potrebna velika domišljatost ili zahtevan nivo obrazovanja. Čak i da je tako u pojedinim primerima, izvesno je da umeće koje zahtevaju nema alternativu.

Od konjanika do interneta

Sve što je decenijama predstavljalo osnovni vid ostvarivanja veza širom sveta u međuvremenu je, u najvećoj meri, postala stvar prošlosti: pisma, razglednice, telegrami, fiksna telefonija, telefaksi… Brze komunikacije “progutale“ su sve za šta je nekada bilo potrebno vreme.

Ipak, pretpostavke da će sveobuhvatnost i ubrzanje poslati u prošlost poštu u njenom tradicionalnom smislu pokazale su se pogrešnim. Na dilemu šta je današnji pravi opseg i obim poslova kojima se pošte u čitavom svetu bave, iz Pošte Srbije za “Ekspres“ odgovaraju:

“Prevoz robe nema svoju elektronsku alternativu, za razliku od pismonosnih i finansijskih usluga koje beleže trend smanjenja. Kako je elektronska trgovina u stalnom porastu, fokus Pošte Srbije preusmeren je na prenos postekspres pošiljaka, paketa i paletizovane robe u unutrašnjem saobraćaju, dok je u međunarodnom saobraćaju fokus i dalje na međunarodnim pismonosnim pošiljkama kojima i dalje prispeva velika količina robe.“

Privrženost komunikacijama na kojima su odrasle pređašnje generacije u velikoj meri je izgubila na značaju. Za savremene vidove održavanja kontakata “odgovornost“ se prebacuje isključivo na mlade, spočitavajući im površnost koja je sastavni deo kratkoće, brzine i čudne “rečitosti“ koja je podrazumevana. Međutim, upravo su stariji, kojima je prvima u ruke dopala modernizacija korišćenja kompjutera i mobilnih telefona, zbog jednostavnosti i poslovnih pogodnosti utemeljili ovaj način međusobnog uspostavljanja i održavanja veza. Mlađi su je samo nasledili, dodatno ubrzavali i pojednostavljivali.

Greške i retkost vredni miliona

Filatelija nekad i sad

Filatelija nekad i sad

Život 18.10.2023. 14:05

Greške i retkost vredni miliona

“Pošta i danas predstavlja pouzdan sistem komunikacija, ali je brz način života u prvi plan izbacio elektronske vidove komunikacije“, potvrđuju iz Pošte Srbije. Ali je, s druge strane, ponešto ostalo nezamenljivo: “Pismonosne pošiljke koje su trenutno u našim tokovima najčešće sadrže račune, izveštaje banaka, sudske pozive i slično, dok su tradicionalne razglednice i čestitke gotovo u potpunosti zamenjene elektronskim vidovima komunikacije. Telegrami se i dalje koriste za čestitanje radosnih događaja i izjave saučešća.“

Istorija Pošte Srbije duža je od jednog i po veka. Možda nekima zvuči nestvarno i romaneskno s današnjeg stanovišta, ali počeci slanja poruka vezani su za period kada su ih prenosili konjanici, kasnije je sa osavremenjivanjem to činjeno kočijama, potom železnicom, automobilima i avionima. Precizno – tokom Prvog srpskog ustanka 1805. godine organizovana je mreža za prenos pisama za potrebe Srpske vojske i organa vlasti. Sultanskim hatišerifom donetim 25 godina kasnije Srbija je dobila ovlašćenje da organizuje poštansku službu za potrebe države. Prva pošta koja je omogućila javni saobraćaj otvorena je na beogradskom Kalemegdanu 7. juna 1840, dok je 15 godina nakon toga uveden telegrafski saobraćaj, čime je u Srbiji započela era telekomunikacija.  

Kada je 1874. godine osnovan Svetski poštanski savez u Bernu, Srbija je bila jedna od 22 države osnivača ovog međunarodnog udruženja. Nešto kasnije, 1883, u Beogradu je instalirana prva telefonska linija i obavljen prvi telefonski razgovor.

Pošta kakvu danas imamo osnovana je 1989. kao Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija. Kako stoji u zvaničnoj prezentaciji preduzeća, “Pošta Srbije je najveći infrastrukturni i logistički poslovni sistem u zemlji koji pokriva celokupnu teritoriju Republike Srbije. Pošta pruža univerzalne poštanske usluge i poseduje ekskluzivno pravo na obavljanje rezervisanih usluga u okvirima određenih limita po masi i ceni, koje garantuje država.“

Važnost maraka

Segment priče o poslovima kojima se ovdašnja pošta bavi, što je slučaj i u većini drugih zemalja, jesu usluge za koje postoji rastuća potražnja, samim tim i za radnike koji bi ih obavljali. Možda pojedinima deluje neobično s obzirom na uvreženo mišljenje da je uhlebljenje u “sigurnoj firmi“ teško pronaći, ali Pošta Srbije već duže ima otvorene konkurse za nekoliko profila nedostajućih radnika.

“Potreba za kuririma, vozačima i IT stručnjacima u stalnom je porastu“, kažu iz Pošte. “U ovom trenutku, na primer, aktuelne su potrebe za dostavljačima i vozačima na teritoriji Beograda, Niša, Novog Sada, Pančeva i Sremske Mitrovice, a svi zainteresovani kandidati mogu da se prijave elektronskim putem ili da prijavu upute poštom na adresu Pošte u Takovskoj ulici u Beogradu.“

Uprkos tome što je slanje pisama i razglednica gotovo potpuno zamrlo, Pošta Srbije redovno izdaje prigodne poštanske marke obeležavajući važne događaje ili saradnju s drugim poštama u svetu. Naravno, osnovno pitanje je kome su marke namenjene, da li za njima postoji interesovanje ili je zanimanje svedeno tek na uži krug filatelista?

“Filatelija Pošte Srbije cenjena je i prepoznatljiva u svetu, a internet prodavnica efilatelija.posta.rs je veoma posećena“, saopštavaju iz Pošte, navodeći da je sredinom ovog meseca u Beogradu, u saradnji Saveza filatelista Srbije i Pošte Srbije, održana najveća filatelistička izložba u istoriji naše zemlje.

“Ova izložba označila je veliki povratak filatelije u Srbiju i region. Podršku razvoju filatelije i ulaganja u nju Pošta Srbije smatra društveno odgovornom aktivnošću i važnim patriotskim zadatkom. Filatelija inherentno nosi društveno poželjne vrednosti strpljivosti, marljivosti, predanosti i istrajnosti. Ove vrednosti nam svima sve više nedostaju u dinamičnom digitalnom svetu u kome, ukoliko ne pronađemo rešenje brzo i lako, uglavnom odustajemo i tražimo drugi izazov i zamenu. Ukoliko ne želimo da za deset godina živimo u svetu odustajanja, potrebno je da se bar povremeno i u nekim segmentima naših života podsetimo aktivnosti kao što je filatelija, koje zahtevaju dugoročno ulaganje vremena da bi dale veoma vredne ishode. Upoznajući mlade sa svetom filatelije i podsećajući sve naše građane i građanke na ovaj danas pomalo skrajnuti kutak umetnosti i lepote, Pošta Srbije daje doprinos izgradnji Srbije. Poštanske marke putuju svetom i predstavljaju kulturnu baštinu naše zemlje. Poštanske marke putuju i kroz vreme i svojim trajanjem za budućnost prenose poruku o temama koje su u sadašnjosti važne za Srbiju. One su jedan od najvažnijih simbola države i svojevrsno umetničko remek-delo u malom formatu, sa plemenitom misijom da temama i motivima ispričaju bogatu priču o svojoj zemlji i predstave je svetu u najlepšem svetlu.“

Povratak umeća

Među onim što ne spada u neposredan opus jedne od 580 delatnosti i usluga kojima se bavi, Pošta Srbije latila se zadatka da u zemlji obnovi interesovanje za šah, nekada veoma razvijeno i popularno, danas nažalost zapostavljeno sportsko umeće.

“Pošta i Šahovski klub PTT Beograd u martu su pozvali na igranje šaha zaposlene u Pošti i članove njihovih porodica, decu, omladinu i druge zainteresovane, u novom turnirskom prostoru u Palmotićevoj 2 koji je za Šahovski klub PTT Beograd obezbedila Pošta Srbije. Ideja je da se revitalizuje igranje šaha u našem preduzeću, da se podseti na tradiciju i uspehe i podstakne rad jednog od tri najstarija šahovska kluba u našoj zemlji, osnovanog 1935. godine. U našem šahovskom klubu uspostavljena je interna šahovska liga sa deset sekcija i formirana omladinska škola šaha za početnike“, navode iz Pošte.

Sa zadovoljstvom ističu da je Alisa Marić, šahovska velemajstorka, podržala rad kluba na čelu ženske sekcije i sekcije za rad sa mladima, kao i besplatne škole šaha za decu.

“Želimo da našem kolektivu i široj javnosti ponovo poručimo da poslovodstvo Pošte Srbije snažno podržava bavljenje sportom, što je deo naše društveno odgovorne misije i delovanja. Zajedničkim snagama nastavićemo da utičemo da različite sportske aktivnosti budu podjednako dostupne svima, promovišući bavljenje sportom od najranijeg doba, a šah kao izuzetan izbor za decu i mlade s brojnim koristima za njihov razvoj. Kako tradicija igranja šaha u našem preduzeću postoji već skoro 90 godina, odlučili smo se za stvaranje svih neophodnih uslova da šahovsku tradiciju podignemo na viši nivo. Pomoći ćemo ambiciozne planove uprave Kluba, stavili smo na raspolaganje prostor u samom centru Beograda, a podržaćemo i skoro osnivanje sekcija širom Srbije“, navodi Zoran Đorđević, v. d. direktora Pošte Srbije.

Šahovski klub PTT Beograd osvojio je početkom oktobra prvo mesto u Premijer ligi Beograda i plasirao se među 12 klubova Prve lige Srbije, najvišeg ranga takmičenja u našoj zemlji. Naredne godine u ligi će zameniti Šahovski klub Crvena zvezda koji je ispao iz najelitnijeg takmičenja. Igrači koji su ostvarili ovaj uspeh su Zoran Mijailović, Goran Todorović, Mihajlo Stojanović, Goran Arsović, Zoran Arsović, Aleksandar Stanić, Zoran Krivokuća, Laslo Gonda i Sergej Grigorijants.