Grad bajke i bicikla

Grad bajke i bicikla


Prva asocijacija na Kopenhagen, predivnu prestonicu Danske, zapravo je ime Hansa Kristijana Andersena uz čije su bajke odrastali valjda svi ljudi sveta. Kad je tako, onda je i sasvim razumljivo što je simbol ovog grada spomenik Maloj sireni, jednoj od junakinja iz bogatog opusa najlepših bajki sveta s potpisom ovog maštovitog Danca.

Oni koji se bave statistikom, a ovaj podatak Dancima takođe imponuje, ističu da je Kopenhagen najposećeniji grad ne samo u zemlji, već i na celoj Skandinaviji. U pozivnici za dobrodošlicu je i priča da se iz zaliva u kome se Kopenhagen razbaškario lako stiže do prestonica Švedske i Norveške, Stokholma i Osla, odnosno sasvim brzo do nekih gradova Nemačke, Holandije ili Poljske. Kako to izgleda u praksi primer je švedski grad Malme, koji je udaljen od Kopenhagena samo sat vožnje udobnim vozom.

reportaza shutterstock_1108184288

Prvi utisak o prestonici Danske svodi se na to da je grad vrlo kompaktan i prijatan, da njegovo nebo ne paraju soliteri ili neboderi od stakla i betona već da su njegov ukras zapravo brojne arhitektonski više nego zanimljive stare kuće, odnosno mnogi parkovi i kanali zarad kojih podseća malo na Amsterdam. Jedna od zanimljivosti je i ta što polovina stanovnika ulicama krstari na dva točka. Ima i kuda jer je ukupna dužina bezbednih biciklističkih gradskih staza preko 400 kilometara.

Luka za trgovce

Kopenhagen je izgrađen na ostrvima Zeland, Stoltholmen i Amager u Eresundskom moreuzu, koji povezuje Severno i Baltičko more. Na starom danskom jeziku ime grada znači “luka za trgovce”. U užem gradskom jezgru danas živi oko 700.000 ljudi. Sa prigradskim naseljima Kopenhagen je grad sa 1,5 miliona stanovnika.

Povezane vestiZemlja vršnjaka univerzuma

Danska prestonica je znana i kao najzdraviji grad na planeti, između ostalog i zato jer ljudi u Kopenhagenu vode zdrav način života. Takođe, glavni grad Danske, ukoliko se u obzir uzmu ekološki parametri, ubedljivo je ispred svih drugih evropskih prestonica. Ništa čudno s obzirom na to da otprilike polovina stanovnika svakodnevno za prevoz koristi isključivo bicikle. Čak i zimi ili u vreme kišnih dana. Misli se i na goste jer u Kopenhagenu postoji dve hiljade vidno obeleženih centara za iznajmljivanje dvotočkaša. Naravno, namenjeni su i turistima. Ko se odluči da na ovaj način upozna Kopenhagen, doživeće zaista impresivne i apsolutno neobične slike.

reportaza shutterstock_344982284

Kopenhagen je i jedan od najstarijih evropskih gradova. Znan je i po tome što je grad u kome nema gužve i nervoze, ali zato ima mnogo zanimljivih hramova, zamkova, palata i muzeja, pogotovo u istorijskom centru grada. Moderna arhitektura u savršenom je skladu sa starim zdanjima, a grad je primenio mnoga rešenja usmerena na to da život žitelja Kopenhagena učini i te kako udobnim. Na kaldrmisanim trotoarima postoje čak i glatke asfaltne staze po kojima je lako voziti dečja kolica ili kolica sa namirnicama. Staze za slepe su takođe savršeno označene.

Grad je ponosan na visoki životni standard svojih stanovnika. Ima mnogo butika i velikih tržnih centara. U centru se nalazi najduža pešačka ulica Stroget, koju  turisti zarad zabave i kupovine najviše posećuju.

reportaza shutterstock_1095893789

Kako je nastao Kopenhagen? Istorija kazuje da je oko 1300. godine, sasvim je moguće i nekoliko desetina ili stotina godina pre, u Eresundskom moreuzu napravljeno nekoliko malih kuća kojih je vremenom bilo sve više pa je tako nastalo malo ribarsko naselje Havn, što na danskom znači “pristanište”. Njegovi stanovnici bavili su se uglavnom ribarstvom i trgovinom sa susedima. Postepeno je naselje preraslo u grad koji je 1343. godine ukazom danskog kralja Valdemara I Velikog promovisan u prestonicu države.

U srednjem veku stanovnici Danci su često ratovali sa susednim zemljama. Grad su korak unazad vraćale i epidemije kuge kao i veliki požari, ali ga uprkos svemu nisu izbrisale sa lica zemlje. Broj brodova koji su plovili morem takođe je rastao iz godine u godinu. Zajedno sa njima pristizali su i prihodi od dažbine koje su brodovi plaćali za prelazak iz mora u more pa je grad tako postajao sve bogatiji. Kada je kralj Kristijan IV vladao Danskom, a bilo je to krajem 16. i početkom 17. veka, u Kopenhagenu su izgrađene mnoge crkve i zgrade za stanovanje, od kojih se neke mogu videti i danas.

Povezane vestiGrad veselih ulica

Davne 1801. u blizini grada je vođena čuvena pomorska bitka sa Britancima. Uprkos činjenici da je Danska poražena, Danci su podigli spomenik i na njemu uklesali imena hrabrih heroja i mornara. Šest godina kasnije, Britanci su granatirali Kopenhagen i mnoge građevine su oštećene. Krajem 19. veka utvrđenja više nisu bila potrebna za odbranu grada.

U Kopenhagenu se industrija ubrzano razvijala, a stanovništvo grada je brzo raslo zahvaljujući seljanima koji su se u prestonicu doseljavali radi posla. Početak prošlog veka doneo je velike promene. Pušten je u rad prvi tramvaj a ulicama su počeli da se voze i automobili. Kako ih je bilo sve više, da bi regulisali saobraćaj, u Kopenhagen je 1928. postavljen i prvi semafor. Početkom tridesetih godina grad je zadesila teška ekonomska kriza, ali je uspeo da preživi bez većih posledica.

reportaza shutterstock_532756594

I dani Drugog svetskog rata pod fašističkom okupacijom nisu bili laki za život i preživljavanje. Danas se u Danskoj i Kopenhagenu, koji je kulturni i ekonomski centar zemlje, priča druga priča.

Vizitkarta grada je skulptura Male sirene. Posvećena je heroini jedne od najpoznatijih Andersenovih bajki. Figuru devojke u ljudskoj veličini uradio je danski vajar Edvard Eriksen 1913. godine. Za izradu ovog dela umetniku je pozirala supruga, a kupac čuvene statue bio je sin osnivača pivare „Karlsberg“ Karl Jakobsen. Mala sirena i danas ponosno sedi na steni u moru kao umetnički ukras na ulazu u gradsku luku.

reportaza shutterstock_277987112

Najduže šetalište

Srce istorijske četvrti Kopenhagena je prostrani Trg gradske većnice kojim dominira prelepa zgrada od crvene cigle u stilu secesije s kraja 19. i početka 20. veka. Ova veličanstvena građevina visine 105,6 metara danas je gradski administrativni centar. Na ulazu je statua episkopa Absalona.

Pešačka zona Stroget počinje sa Trga većnice. Njeno ime u prevodu znači “šetalište”. Zanimljivo je da je Stroget najduže i najstarije šetalište u Evropi. Prostire se u dužinu od 1,5 km. Imidž šetališta su brojni restorani, mali ljupki kafići, suvenirnice i butici. Živi 24 sata dnevno. Uz prolaznike tu su i ulični muzičari, umetnici sa svojim tezgama i klovnovi koji dobro raspoložene čine još raspoloženijim.

Povezane vestiU carstvu hedonizma

Severno od Strogeta je jedna od  građevinskih legendi glavnog grada – Okrugla kula ili Rundetarna. Zgrada zidana za univerzitetsku opservatoriju podignuta je sredinom 17. veka. Na gornjem nivou, na visini od 36 metara, nalazi se okrugla kupola, danas više nego idealno mesto za pogled sa visine na ulice i trgove Kopenhagena. Zanimljivo je da unutar drevne kule ne postoji stepenište.

Posetioci do vrha stižu blagim spiralnim putem od cigle uz opasnost da dobiju vrtoglavicu zbog šetnje u krug u dužini od 209 metara. Nekada su do vrha tornja, kažu, stizali i jahači na konjima, odnosno zaprega sa kolima. Do vrha je stigao i jedan automobil. Želju da sve vidi sa Okruglog tornja imao je i ruski car Petar I, koji je Kopenhagen s vrha kule posmatrao prilikom posete daleke 1716. godine.

reportaza shutterstock_425892901

Romantična strana grada najvidljivija je u legendarnom parku Tivoli. Zona parka je južno od Trga gradske kuće, pored Centralne železničke stanice, i prostire se na površini od preko osam hektara. Park je uređen sredinom 19. veka i danas je jedan od najposećenijih parkova Evrope. Gosti parka mogu da uživaju i u uzbudljivoj vožnji najvećim točkom na svetu (Star Flyer), koji dostiže visinu od 80 metara. Takođe, deo parka je i izuzetno popularno pozorište pantomime, kao i velika koncertna dvorana. Park je otvoren svakodnevno tokom tople sezone, a zimi samo u vreme Noći veštica i Božića.

Amalijenborg je rezidencija danskih monarha i dom trenutno vladajuće kraljice Margarete II i njene porodice. Dvorac se nalazi u severoistočnom dela prestonice. Ime je dobio po ženi Frederika III, kraljici Sofiji Amaliji koja je u 17. veku na tom mestu izgradila prvu, staru palatu koja je izgorela u požaru 1689. godine. Kompleks uključuje četiri identične građevine na osmougaonom trgu u čijem je središtu velelepni spomenik graditelju novog Amalijenborga, kralja Frederika V. Skulptura konjanika se smatra jednom od najlepših na svetu, a njen tvorac Žak-Fransoa Žozef Sali je na njoj radio skoro 20 godina. U okviru kompleksa je i luteranska Mermerna crkva čiji je prvi kamen takođe položio Frederik V 1749. godine.

reportaza shutterstock_244708048

Jedno od najpoznatijih mesta u Kopenhagenu je Havn. Reč je o nekadašnjoj luci ili kanalu izgrađenom rukama švedskih ratnih zarobljenika u 17. veku, po nalogu kralja Kristijana V. Kanal povezuje more i Kraljevski trg smešten u centru starog grada. A tamo gde je luka tu su i mornari, miris mora i alkohola, uz neizbežno prisustvo žena lakog morala.

Postepeno su oko kanala izgrađene živopisne kuće, pravile su se kafane i jeftini hoteli. Zapravo, godine su prolazile, broj plovila se povećavao pa se stvorio problem kako da se prođe kroz uzan i svega tri metra dubok kanal. Zbog svega, luka u kanalu je gubila svoj status jer su u nju mogli da pristanu samo ribarski i trgovački čamci.

Tako je bilo sve do šezdesetih godina prošlog veka kada su zainteresovani građani Kopenhagena rešili da joj udahnu novi život. Od 1977. godine preimenovani Njuhavn ima status istorijske luke. Leva strana je sunčana i na njoj su desetine kafića i restorana. Duž kanala su raspoređene prelepe uniformne kuće svih mogućih boja i nijansi. Pogled na ovaj deo grada je danas obeležje Kopenhagena i mesto sa ogromnim brojem turista. U dve kuće, broj 18 i 67, živeo je nekada i Hans Kristijan Andersen, obožavani pisac bajki.

reportaza shutterstock_1843491538

Kraljevska riznica

Arhitektonski biser prestonice je zamak Rozenborg. Građen je u vreme vladavine Kristijana IV kao palata za odmor. Kralj, koji je živeo u starom zamku Kristijanborg, zavoleo je novu palatu i u njoj je provodio puno vremena. Zamak je bogato ukrašen, a poslednji vladari su ga doterali italijanskim i kineskim elementima. Od 1710. godine je bio kraljevska riznica, a 1833. je pretvoren u muzej koji turisti ne zaobilaze.

Posebno mesto zauzima podzemna kraljevska riznica u kojoj se između ostalog čuva tron od slonovače, nakit i krune. Pored zamka je čarobno negovan park sa bogatim rastinjem i fantastičnim cvetnim aranžmanima.

reportaza shutterstock_1155195982

Kvart Kristijanija je najspornije mesto u Kopenhagenu pa i u celoj Danskoj. Ovaj grad u gradu ima svoje zakone i zabrane, slobodno se prodaju lake droge, a osobe sa kapuljačama i pokrivenim licima šetaju ulicama i zabranjuju slikanje. Kristijanija je kvart grada koji nema religiozne korene. Tamo se nalaze vojne kasarne koje su nekada pripadale kralju. Od 1971. zgrade su bile puste sve dok se u njih nisu uselili hipici i anarhisti. To su učinili ilegalno razbijajući vrata i prozore. Tamo su se nastanili i ovaj deo grada proglasili slobodnom zonom. Usvojili su sopstvene zakone i svoju valutu koju su koristili kod prodaje droge.

Nisu plaćali porez i račune za komunalne usluge. Vlasti su rešile da je bolje ne primenjivati silu već se dogovoriti sa stanovnicima. Dogovor važi i danas. U ovaj deo grada se ulazi kao na svaku pijacu. Trenutno u njemu živi oko 1.000 ljudi koji plaćaju dažbine zadruzi. I dalje se na tom mestu može kupiti droga. Glavna ulica kvarta je Pusher Street (na engleskom u žargonu „prodavac“, tačnije „trgovac“). Tu počinje takozvani okrug zelenog svetla, sličan okrugu crvenih. Na ulazu je jasno naznačeno da je svako slikanje zabranjeno, a ukoliko to neko od posetilaca ipak učini, stanovnici kvarta imaju pravo da oduzmu fotoaparat.

reportaza shutterstock_1328954825

Ovo je i grad u kome se neguje kult bicikla. Biciklisti daju ton društvenom kretanju. Postoji i niz novčanih kazni koje se izriču neopreznim vozačima ali i pešacima. Vožnja bez ruku je strogo zabranjena a svetla moraju da budu upaljena posle zalaska sunca. Velike novčane kazne se izriču i kada se dvoje vozi na jednom biciklu, zatim za neispravne kočnice ili prolaz kroz crveno svetlo, kao i za telefoniranje tokom vožnje. Za razliku od širokih biciklističkih staza, trotoari su prilično uski. Ako se pešak kreće biciklističkom stazom i neoprezno izazove pad bicikliste, suočava se sa ozbiljnom novčanom kaznom (150 evra). Skoro sve stambene zgrade imaju rampe za podizanje i spuštanje bicikala i po celom gradu velike parkinge.

Doživeli ste zasigurno gradove u kojima se na ograde mostova kače katanci. I Kopenhagen ima svoj običaj. Na ograde mostova kače se cucle. Roditelji organizuju poseban performans za decu stariju od tri godine uz ceremoniju “ispraćaja lutaka”.

reportaza shutterstock_1842909700

Ima još nešto što Kopenhagen čini posebnim. Ako šetate duž nasipa, videćete privezane jahte i čamce koji ne pripadaju samo lokalnom stanovništvu. Svoja plovila usidrili su i Nemci, Finci, Italijani, Francuzi… Ukoliko se ovde zadesite u vreme ručka, videćete na palubama postavljene stolove, tanjire i čaše. Uveče se prizor malo menja. Svodi se na to da isti ljudi sede u svojim čamcima sa konzervom piva ili flašom vina i gledaju u jarke boje Njuhavna dok se ljuljuškaju na zalivskoj vodi. Ovde, ako imate čamac ili jahtu ne morate da plovite. Setite se uostalom kako je Džo iz serije “Prijatelji” kupio jahtu na aukciji, a zatim u njoj jeo sendviče i pio pivo. To isto rade i meštani Kopenhagena uz opasku da su njihovi najbolji prijatelji, kako kažu, svež vazduh i voda.

Cucle umesto katanaca

U Kopenhagenu takođe ne morate da gledate TV ili čitate novine da biste znali kakvo će vreme biti sutra. Na jednoj od gradskih kuća nalaze se neobičan ali i apsolutno originalan prikaz vremenske prognoze. Ako se na tornju pojavi devojka na biciklu, sutra vas čeka lepo vreme bez kiše. Ukoliko se pojavi devojka sa kišobranom, ponesite u šetnju kišobran.

Šetajući prestonicom Danske, sasvim je sigurno da ćete ugledati i futurističko zdanje odvojeno zalivom od palate Amalijenborg. Ne, nije u pitanju moderan hotel već novo veličanstveno zdanje opere. Danci kažu da je to jedna od najskupljih pozorišnih zgrada na svetu jer je za njenu gradnju potrošeno više od 500 miliona dolara. Smeštena je na ostrvu Holmen u centru Kopenhagena.

reportaza shutterstock_557342737

Projekat je potpisao arhitekta Hening Larsen, a za stvaranje savršenog zvuka, enterijera i eksterijera angažovane su mnoge poznate svetske korporacije. Opera je svečano otvorena 15. januara 2005. u prisustvu danske kraljice Margarete II, cele vlade i mnogih viđenih gostiju iz Danske, ali i sveta. Sezonu je otvorio i goste pozdravio Plasido Domingo u liku Zigmunda iz Vagnerove opera “Valkire”. Svojim učešćem je najavio na kakav se nivo predstava računa u budućnosti. Ako je suditi po repertoaru iz 2019, očekivanja nisu izneverena.

Kad se umorite od šetnje ili vožnje biciklom, ne propustite i da probate sendviče od belog ili ražanog hleba koji se u Danskoj jede ne tako da ga držite u ruci već viljuškom i nožem. Tradicionalni sendviči, smorenbrod, veliki su i izdašni. Dva ili tri mogu sasvim da zamene pun obrok. Prave se od ribe, škampa, mesa, povrća i sira i služe se uz pivo ili dansku vodu zvanu akvavita.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar