U carstvu hedonizma

U carstvu hedonizma


Zvanično, Tajvan je jedna od brojnih kineskih provincija, ali je istovremeno i malo ponosno ostrvo koje decenijama uporno brani status nezavisne države tražeći podršku što više zemalja iz celog sveta. Republiku Kinu, što nije isto što i Narodna Republika Kina, sa zasebnom vladom i prestonicom Tajpej, u ovom času priznale su 24 države sveta.

Za one koji ne znaju, ovim ostrvom više od 30 godina upravljala je nacionalna armija poznata pod imenom Kuomintang. Na ostrvo su stigli 1949. posle poraza od kineskih komunista u građanskom ratu i stvorili novu državu, Republiku Kinu, u svetu mnogo poznatiju kao Tajvan.

Iz ugla geografa Tajvan je ostrvo u Tihom okeanu udaljeno 150 kilometara od istočne obale kopnenog dela Kine. Severnu i južnu obalu zapljuskuju vode Istočnokineskog i Južnokineskog mora a istočnu plavetnilo Tihog okeana. Drugo ime ostrva je Formoza, što na portugalskom znači “prelepo”. Priča podseća da su u 16. veku osvajači, mornari iz Portugala, bili toliko impresionirani lepotom viđenih predela, da ih nisu mogli krstiti drugačije.

reportaza shutterstock_1718042095

Danas ostrvo zapravo ima sve što moderni nomadi obilazeći planetu žele da vide i dožive. Sve, počev od osamljenih plaže, preko prirodnih rezervata sa endemskim biljkama i životinjama, do mira koji gospodari hramovima i na kraju atmosferu užurbanog modernog načina života. Karakter ostrva, ipak, još uvek određuje kineska kulturna tradicija, ali se u mnogim sferama jasno oseća i blizina Japana. Uticaj zapada koji datira još iz vremena evropskih kolonija takođe je primetan. Ova simbioza kultura pretvorila je vremenom Tajvan u više nego prepoznatljivo i izuzetno zanimljivo raskršće čudesnog bogatstva različitih civilizacija.

Povezane vestiDvesta godina cveta hiljadu cvetova

Poslednjih decenija ova mala zemlja se samouvereno uvrstila u klub svetskih lidera u međunarodnom poslovanju s naprednim tehnologijama, pre svega u oblasti elektronike. Na Tajvanu se nalaze i brojni inovacioni centri, odnosno tehnološki parkovi. Da zemlja cveta kada je u pitanju privredna razvijenost dokaz su i devizne rezerve Državne banke Tajvana koje prelaze iznos od 400 milijardi dolara. Ovaj finansijski pokazatelj ekonomskog procvata zemlje jedan je od najviših u svetu.

reportaza shutterstock_1457094053

Ostrvo Tajvan je takođe i jedan od najvećih centara međunarodnog turizma sa dobro izbalansiranom infrastrukturom. Glavni grad Tajpej ponosan je na svoje poznate atrakcije, uz napomenu da i u drugim delovima zemlje ima bezbroj po mnogo čemu izuzetnih mesta koja su sama po sebi radost za oko i koja svakako treba obići. Konkretno, slikoviti pejzaži ostrva na kome vlada večno leto više su nego diskretna pozivnica za aktivan odmor na kome se uz malo dobre volje i radoznalosti može mnogo ne samo videti već i naučiti. Na drugoj strani mnogobrojni muzeji čuvaju pravo blago prošlosti, a gradovi gostima namernicima daruju uz vredne spomenike drevne arhitekture i arhitektonska čuda 21. veka.

reportaza shutterstock_1012296301

Obala ostrva je pravo carstvo divnih plaža, koje su na severu prekrivene uglavnom sitnim šljunkom i crnom vulkanskom lavom dok je na jugu zastupljen koralni, beličasti ili zlatasti peščani pokrov. Ovaj deo posebno je atraktivan za ljubitelje ronjenja i jedrenja na dasci. Postoji i niz divljih plaža koje daruju sliku maksimalnog opuštanja i zadovoljstva uz doživljaj autentične, gotovo netaknute prirodne lepote.

reportaza shutterstock_1486402865

Prema arheolozima, prva naselja primitivnih ljudi pojavila su se na Tajvanu pre oko trideset hiljada godina. Migracija Kineza iz primorskih provincija započela je u ranom srednjem veku i intenzivirala se u 17. veku. Portugalski moreplovci koji su još u 16. veku došli do obala Tajvana, videli su mnoge egzotične zemlje tokom putovanja, ali lepota ostrva ih je toliko zadivila da su ga odmah ucrtali u mapu pod imenom Ilha Formosa. Naziv Formoza i danas se koristi u međunarodnom rečniku kao sinonim za Tajvan.

Tajvansko pitanje

Od 1624. do 1642. godine na ostrvu su bili prisutni evropski trgovački punktovi. Južni deo je kolonizovala holandska kompanija“ Ist Indijan“, dok su na severu domaćini bili Španci. Posle niza pobuna lokalnog stanovništva protiv kolonizatora, tajvanski gusar i harizmatični vođa Koksing je 1664. godine ujedinio nekoliko plemena, proterao Evropljane i proglasio se vladarem. Odmah su ga podržali kineski imperatori iz dinastije Ming. Ali nezavisnost nije dugo trajala. U 17. veku u Kini je došla na vlast dinastija Čang, koja je odmah pripojila ostrvo. Tajvan su naselili kineskim življem i zabranili lokalne dijalekte i verovanja. Deca iz mešovitih brakova smatrana su Kinezima.

Povezane vestiVodeni grad cara Aurelija

Dve stotine godina kasnije, kao rezultat poraza u ratu sa Japanom, Kina je izgubila Tajvan. Japanska okupacija je trajala od 1895. do 1945. godine. Te godine su protekle u znaku aktivne japanizacije stanovnika. Posle poraza u građanskom ratu protiv komunista 1949, pristalice ideje Kuomintanga preselile su svoju aktivnost na Tajvan, koji proglašavaju Republikom Kinom. Od 1947. ova država je bila članica Ujedinjenih nacija. Takođe je bila zastupljena i u Savetu bezbednosti UN.

reportaza shutterstock_750554854

Međutim, uz podršku SSSR, 1971. godine komunistička Kina je uspela da izglasa izbacivanje Republike Kine iz UN da bi njeno mesto zauzela Narodna Republika Kina. Tog trenutka diplomatske odnose sa Kinom prekinule su vlade većine zemalja sveta. Sučeljavanje nepomirljivih Tajvana i Kine je nastavljeno ali je kroz vreme intenzitet nesporazuma  primetno opao. Početkom ovog veka Kina je objavila nameru da mirno pripoji Tajvan po principu jedna zemlja – dva politička sistema, kao što se dogodilo sa Hongkongom. Ali tajvanska vlada je imala drugačiju viziju ujedinjenja tako da “tajvansko pitanje” ni do danas još nije rešeno. Zajedno sa Hongkongom, Singapurom i Južnom Korejom, Tajvan je postao jedan od “azijskih togtova” koji je iznenadio svet brzim ekonomskim uspehom i visokim životnim standardom. Danas je metropola Tajpej dom tridesetak milijardera.

reportaza shutterstock_691518667

Prošle godine Tajvan je posetilo skoro 12 miliona turista. Među njima je bilo 2,7 miliona turista iz Kine. Ipak, najveći broj gostiju stigao je sa Filipina, čak 44,1 odsto od ukupnog broja. Zvanično, zarada od turizma u 2019. je iznosila osam milijardi dolara.

Ostrvo Tajvan proteže se od juga prema severu u dužini od oko 400 kilometara. Širina kopna je 140 kilometara. Od kopna je odvojeno Tajvanskim moreuzom koji povezuje južnu i istočnu Kinu. Geografski Tajvan pripada ekvatorijalnoj zoni.

reportaza shutterstock_701954968

Veći deo ostrva prekriven je planinskim masivima obraslim gustim šumama, koji se protežu sve do strme obale Pacifika. Najviša tačka je vrh Jušan, 3.952 metra. Treba znati i to da se ostrvo nalazi u aktivnoj seizmičkoj zoni, tako da zemljotresi nisu retkost.

Toranj sa 101 spratom

Glavni politički, kulturni i ekonomski centar zemlje (ili pokrajine) je Tajpej, jedan od najgušće naseljenih gradova sveta. Starih spomenika je u njemu malo. Poseta Nacionalnom dvorskom muzeju je prva prilika da se upozna tradicionalna kineska umetnost. Glavni hramovi su Lunšan (Planina drakona), Sintjan i Baoan. U gradu je veoma mnogo hotela i restorana ali je preporuka da se autentična jela probaju u susednom gradiću Šenkenu, kulinarskoj prestonici ostrva. Simbol ovog megapolisa je toranj “Tajpej 101”, koji je dobio ime po broju spratova.

Povezane vestiViski sa vinom od đumbira

Drugi po veličini i najveći lučki grad je industrijski Gaosjun. U njemu su najveći tržni centri sa izuzetno bogatom ponudom, poznati restorani, butici vodećih brendova sveta, moderni barovi i klubovi. U okolini grada su brojne prirodne lepote. Predlog je da se svakako poseti planina Dugovečnosti prepuna hramova, kao i jezero Čencin okruženo živopisnim parkom. U centru budističkog manastira Fogušan uzdiže se statua Bude visoka 120 metara i najviša je na Tajvanu. Za mnoge posetioca Tajvana najupečatljiviji grad je Tajčžun sa dva čuvena hrama, Srećnog Bude i konfučijanskim.

reportaza shutterstock_393803512

Ovo ostrvo fascinantne lepote, okruženo morima i okeanima, idealno je mesto za odmor, odnosno uživanje na plažama. Najbolje su u mestu Czilunu udaljenom od Tajpeja svega 25 kilometara. Sve plaže su prekrivene snežnobelim peskom. Ukrašene su brojnim palmama i sve su izuzetno lepo uređene. Iza plaža je široka zona za odmor sa brojnim auto-kampovima koje po tradiciji koristi lokalno stanovništvo.

Najbolji period za posetu Tajvanu je od septembra do kraja aprila kada je vreme suvo, sa prosečnom dnevnom temperaturom od 27 do 30 C°. U ostalim mesecima je prevruće a često pada i kiša.

reportaza shutterstock_1153293631

Na južnom kraju ostrva goste dočekuje grad Hengčun. Na istom geografskom području je i nacionalni park Kenting. Ovaj predeo karakterišu planine blizu okeana sa gustim tropskim šumama. Park se prostire na 180 kilometara kvadratnih na kopnu a delom zalazi i u more. To je popularno i zaštićeno morsko područje sa velikim koralnim grebenom površine 152 kilometra kvadratna. Sezona kupanja traje cele godine a temperatura vode se nikada ne spušta ispod 20 C°. Ronioci plivaju do podvodnih koralnih grebenova u kojima žive egzotične ribe, morske kornjače, morske jegulje, hobotnice i rakovi. Ajkule samo ponekad zalaze, uglavnom zbog lova. Turističke čamce prate jata delfina a turiste posebno uveseljavaju kitovi koji ponekad plivaju blizu obale.

reportaza shutterstock_380928586

Obavezno treba svratiti do zaliva Banana, prema rtu Eluanbi, pored koga su netaknute prašume. Na rtu ponosno stoji stari svetionik okružen zidinama male tvrđave izgrađene još u vreme kineskih careva iz dinastije Cin. Svetionik usmerava mornare koji plove brodovima pored opasnog grebena i ujedno označava najjužniju tačku Tajvana.

Orijentalna medicina

Poslednjih decenija se na Tajvanu sve više razvija zdravstveni turizam. Iscelitelji u svojoj praksi lečenja kombinuju metode hiljadugodišnje tradicije orijentalne medicine. Poseduju posebnu tehnološku opremu kao i jedinstvene farmaceutske proizvode. Lekari su u stanju da izleče razne bolesti koje su donedavno smatrane neizlečivim. Poseban akcenat stavljaju na transplantaciju organa za koje tvrde da su najjeftinije u svetu.

reportaza shutterstock_465794195

Turisti dosta vremena provode u šopingu. Vrhunac zadovoljstva kupovine su noćne pijace koje se mogu naći u svim gradovima. Uveče ove pijace preuzimaju pod svoje gradske ulice tako što se stotine tezgi i pokretnih kioska postavi na trotoare i delove kolovoza. Ove bučne pijace pune su raznovrsne robe a trgovina se obavlja do kasno u noć. U ponudi je bukvalno sve, od voća i ribe, preko odeće, posuđa, kozmetike, suvenira, švajcarske čokolade, začina, francuskih vina i svega drugog što može da se zamisli. Jedna od najvećih i najpopularnijih noćnih pijaca je Shilin u glavnom gradu. Uz pijacu, u posebno izgrađenoj prostranoj zgradi, koncentrisano je 900 kioska sa hranom. Pored pijace je i stanica metroa pa se do nje stiže brzo i lako. Kao suvenir, mogu se sa Tajvana poneti predmeti od dragocenog drveta, crvenog kedra, ebanovine ili sandalovine, kao i originalne keramičke posude. Najvredniji poklon koji brojni turisti ne propuštaju da kupe je set za čaj od najfinijeg, skoro prozračnog porcelana, ručno oslikan.

reportaza shutterstock_464118896

Za ljubitelje dobrog zalogaja samo podatak da je nacionalna kuhinja Tajvana sinteza kineske i japanske, uključujući gastronomske čarolije starosedelaca, odnosno autohtonih stanovnika ostrva. Specijalitet koji se obavezno mora probati je „tri šolje piletine“. Sastoji se od komadića pilećeg filea sa začinima koji se dinstaju odvojeno sa tri različita sosa – od pirinčanog vina, susamovog ulja i soje. Komadi se serviraju u tri posude različitih boja i ukrašeni su barenim povrćem ili pirinčanim rezancima.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar