Hvala mu.

Čitate li deci bajke? Zbog NJEGA bi trebalo

Svakog 26. februara u svetu se obeležava svetski dan čitanja bajki... Ovaj nezvanični praznik osmišljen je sa namerom da se roditelji podstaknu da deci čitaju i pričaju bajke kako bi se i sami prisetili svojih omiljenih priča koje su slušali kada su bili mali.

Međutim, bajka pored 26. februara ima još jedan datum koji je, u njenoj istoriji, podjednako važan. To je 2. april, jer je tog datuma davne 1805. godine rođen njen otac Hans Kristijan Andersen.

Danaca, rođenog u gradu Odense pamtimo kao pisca koji je svetu ostavio najveću riznicu priča za decu koje su mu donele svetsku slavu.

Za života je napisao više od 150 priča, od kojih su najpoznatija "Carevo novo odelo“, "Ružno pače", "Mala sirena", "Palčica", "Princeza na zrnu graška"... Mnoge njegove bajke zasnovane su na motivima danskog folklora, antičke mitologije i predanja, a pojedina dela su inspirisana Andersonovim teškim detinjstvom obeležena siromaštvom.

Čuveni pisac je svoju prvu knjigu objavio već 1829. godine – "Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kralja Amagera" i ona mu je omogućila da proputuje Nemačkom, Italijom i Velikom Britanijom. Putujući svetom, počeo je da piše putopise, poeziju, romane, a njegov prvi – "Improvizator" – odlično je prihvaćen kod čitalaca.

Oskarovac koji se ponosio SRPSKIM POREKLOM

Karl Malden

Scena 21.03.2024. 22:05

Oskarovac koji se ponosio SRPSKIM POREKLOM

Betovenova poslednja želja ispunjena posle dva veka

Rešena dilema

Scena 26.03.2024. 02:10

Betovenova poslednja želja ispunjena posle dva veka

Od 1835. godine pisao je "Priče i zgode" kojih je 49 i one su tek posle njegove smrti postigle veliki uspeh.

Među zapaženim delima ostala je i autobiografija "Bajka mog života" koja priča o njegovom životu, o borbi za književno delo i slavu, ali sa smislom za humor.

Njegova dela istoričar Paul Hazard je opisao: "Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari". Volt Dizni je snimio filmove po bajkama Andersena, kao što su "Mala sirena", "Zaleđeno kraljevstvo", "Ružno pače" i mnoge druge. Hans Kristijan Andersen je jednom prilikom putujući brodom, posetio i Beograd, o kome piše u knjizi "Bazar jednog pesnika" objavljenoj 1842. godine.

"Da, ovde se nalazi veliki forum drijada s moćnim uspomenama i dubokim narodnim pesmama. I Srbin voli svoje šume, kao Švajcarac svoje planine, kao što Danac voli more. Ove zemlja šuma zelena je grana osmanskog drveta, ali grana je za skoro satrulelo drvo vezana samo tanušnim končićem, ta grana je pustila koren i `eli hrabro da raste, kao što jedno od najboljih kraljevskih stabala Evrope ima pravo da raste", preneo je Anderson utiske iz Srbije.

Zemuncima je dao epitet snobova, napisavši:

"S večeri su se na brod ukrcali najugledniji građani dobrog grada Zemuna, koji su se, moglo se videti, pozdravili prema rangu; neki su dobili pozdrav težak kao tuč, oni su bili ugledniji, a drugi milostinju s pozdravima lakim kao pero; bio je to smešan prizor. Pomislio sam kako sam se konačno vratio kući. Kako ljudi svuda liče jedni na druge."

Neki izvori govore da Andersen zbog svoje sitničavosti i samoljubljivosti nije bio prihvaćen među ljudima…. Čarls Dikens ga je ugostio u svojoj zemlji, međutim nije mu se dopao izgled, a ni ponašanje Andersena.

Slavni danski pisac se nikad nije ženio , nije imao potomke , a proučavanjem njegovih bajki, Štampani godišnjak "Magnusa Hirschfelda" je 1901. godine objavio da je moguće da je Andersen bio biseksualac i da postoji mogućnost da se u bajci "Mala sirena" i romanu "O. T." govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, koji je bio ljubav njegovog života, ali zbog neuzvraćene ljubavi pominjao ga je u mnogim bajkama kao negativnog lika.

Preminuo je u 70. godini života, 4. avgusta 1875. godine u Kopenhagenu.