ISPOVEST LEGASOVA: Snimio je kasete o tajnama Černobilja, pa se obesio (AUDIO)

ISPOVEST LEGASOVA: Snimio je kasete o tajnama Černobilja, pa se obesio (AUDIO)


Valerij Legasov je naučnik koji je otkrio razmere katastrofe u Černobilju i pomogao u rasvetljavanju istine o toj stravičnoj nesreći. Pre nego što se obesio u 51. godini, 27. aprila 1988. Legasov je snimio seriju kaseta o tajnama sovjetske vlade. Na audio zapisima, naučnik otkriva niz nepoznanica za zapadni svet.

Legasov je tvrdio da je sovjetska bezbednost onemogućila operaterima postrojenja da saznaju za prethodne nesreće sa RMBK reaktorima i dozvolila da 16 neispravnih reaktora nastavi sa radom u Sovjetskom Savezu. Legasov se obesio u  51-oj godini, 27. aprila 1988. godine. Njegova smrt došla je dan nakon dvogodišnjice katastrofe nuklearne elektrane.

“U celom svom životu, nikada nisam mislio da ću u godinama u kojima sam sad, kada sam tek napunio 50 godina, da ću se vratiti pisanju memoara nekog dela mog života, delu koji je tragičan, i po mnogim merilima zbunjujuć i neshvatljiv. Ali događaji takvih razmera desili su, sa učešćem ljudi suprotstavljenih interesa i sa toliko različitih interpretacija šta se ovde desilo i kako se desilo. Tako da je do određene mere moja dužnost da kažem ono što znam i ono što razumem, i kako sam video da su se događaji odigrali”, počinje svoju ispovest Legasov, koji dodaje da mu tada nije ni palo na pamet da će nesreća ići u pravcu planetarnog gogađaja, koji će verovatno ući u ljudsku istoriju zauvek, kao čuveni vulkan koji je uništio Pompeju:
Cernobilj 2
“Na putu nismo imali pojma o tome. Samo smo razmišljali: koliko je obiman posao koji nas čeka, da li će biti jednostavan ili komplikovan. Na prvi pogled delovalo je kao da je reaktor potpuno uništen. Po karakteru destrukcije, mogao sam da zaključim da je došlo do masovne eksplozije, i da je njena magnituda iznosila tri do četiri tone TNT. Bilo je jasno da se mnogo aktivnosti dešavalo van bloka četiri. Ali prvo pitanje koje nas je brinulo, bilo je da li je reaktor ili neki njegov deo ostao operativan. Odnosno da li se proces kratkotrajnih radiozotopa nastavio.”
Černobilj, Foto: Privatna arhiva

Černobilj, Foto: Privatna arhiva

Kako je podvukao, došao je trenutak da kaže njegovo razumevanje istorije i razvoja atomske energije.

“Retko je bilo ko od nas o tome govorio iskreno, pošteno i jasno. Uzimajući u obzir pristup nuklearnoj bezbednosti, koji se može primeniti na tehnološki komplikovane ili potencijalno opasne objekte, mora da se sastoji od tri elementa: da objekat, na primer, nuklearni reaktor bude maksimalno bezbedan; da operativnost objekta bude maksimalno dostupna. Filozofija bezbednosti podrazumeva i treći element koji podrazumeva da radioaktivnost ili bilo koji oblik hemijske supstance neće pobeći van objekta (zadržavanje)”, naveo je Legasov, i istakao:

Foto: Printskrin

Foto: Printskrin

“U Sovjetskoj nuklearnoj energiji, taj treći element, iz moje perspektive je bio kriminalno ignorisan. Ako postoji filozofija modernog zadržavanja u svim nuklearnim objektima, onda naravno RBMK, po svojoj geometriji i konstrukciji, ne može da postoji. Postojanje takve aparature sa internacionalnog stanovišta i normalnih standarda bezbednosti ne bi bili dozvoljeni.”

Povezane vestiKako su komunisti odložili Černobilj

Legasov je podvukao da su i u unutrašnjosti aparature bila tri velika dizajnerska previđanja.

“Prvi je da po međunarodnim standardima i uopšte zdravom razumu, treba da postoje najmanje dva zaštitna sistema za hitne situacije. Još više, jedan mora da funkcioniše nezavisno od operatora. Mora da automatski gasi reaktor. RMBK reaktor nije imao taj drugi sistem. To je bila velika greška. Da se nije desila, ne bi ni došlo do černobiljske nesreće. I treća greška, koju je teško objasniti, a to je da je sistem za uzbunu bio dostupan samo personalu stanice. Nije bilo specijalnih kodova, niti dupliranja procesa tako da mogu da se onemoguće automatske zaštite, koji rade u raketnim kompleksima, i nuklearnim elektranama. Ništa od toga nije upotrebljeno. To je naravno čudno i iznenađujuće. Ali glavni razlozi nisu ležali u konstrukciji reaktora, što je naravno imalo svoju ulogu u svemu i zbog čega će neki morati da odgovaraju, već u tome što je došlo do kršenja glavnog principa bezbednosti takve operacije”, rekao je naučnik.

Cernobilj

On je objasnio i da je predložio da se osnuje grupa za informacije koja će se sastojati od vladine komisije, i dvoje, troje novinara koji će dobijati podatke o tehničkom, medicinskom i radioktivnom karakteru od specijalista, i njih objavljivati svakog dana, pa i nekoliko puta dnevno o tome šta se dešava, kakva je situacija, šta građani treba da rade.

“Ali to nije bio njihov način. Ispostavilo se da je već pripremljena literatura koja će se brzo podeliti narodu, kako bi se objasnilo koje su doze bezbedne za čoveka, a koje su opasne. Nakon dolaska u zaštićenu zonu drugova Rižkova (premijer SSSR) i Ligačeva (drugi čovek posle Gorbačova), novinari su pušteni unutra… Ali, video sam sopstvenim očima da su oni trčali ili prema onima koji su tamo najpoznatiji i hvatali ih da urade intervju o specifičnim pitanjima. Propustili su mnoge informacije: koji je nivo radijacije tamo bio? Šta se dešava u Brest oblasti? Zahvaljujući parcijalnim informacijama, dnevni, pa i nedeljni izveštaji nikada nisu stigli do ljudi”, zaključio je Legasov.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar