Kako su komunisti “odložili” Černobilj u Jugoslaviji

Kako su komunisti “odložili” Černobilj u Jugoslaviji

Shutterstock


Kada je u nuklearnoj elektrani “Forsmark”, udaljenoj 1.500 kilometara od Černobilja, primećeno povećanje radioktivnosti aprila 1986. godine, švedske vlasti su se obratile kolegama u Moskvi. Tamo su negirali da se išta dogodilo. Međutim, vesti o radioktivnosti širile su se celim svetom, zbog čega sovjetske vlasti više nisu mogle da ćute.

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Tek 28. aprila, dva dana posle katastrofe u Černobilju, Rusi su priznali da se dogodila nesreća. Kako je manir komunističkih vlasti da o mnogim stvarima ćute, u Jugoslaviji se u tom prvom radioktivnom naletu nije dizala panika. I to čitava tri dana posle nesreće. Tek Prvog maja, na Praznik rada, država je obavestila javnost o katastrofi i preporučila da se ne jede ništa što raste u zemlji, od zelene salate do jagoda. Za sledeću godinu važila su ista pravila. Samo kasnije, niko od nadležnih nije podsetio narod na oprez.

Nekoliko dana nakon eksplozije u ukrajinskom Pripjatu, ogroman oblak radioaktivnih čestica raspršio se širom severne Zemljine hemisfere – deo je dospeo najpre na zapad, a potom i na istok Jugoslavije. Zabeležena radioktivnost u tim krajevima bila je i do 20 puta veća. Situaciju je još više pogoršala kiša, koja je u danima kada je radioaktivni oblak stigao u Srbiji, neprekidno padala. Mnogi su tada pokisli, a svedoci toga vremena tvrde da nadležni, uprkos upozorenjima, nisu podigli mere bezbednosti.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Iako su se mnogi pridržavali uputstava, ljudi nisu dobijali informacije pravovremeno. Već početkom juna, radioaktivnost se značajno umanjila, ali je i dalje bila četiri puta veća od prosečnih vrednosti. Lekari su tvrdili da radioaktivnih elemenata nije bilo u uzetim uzorcima krvi mokraće jer su ljudi najčešće slušali upozorenja nadležnih. Čak su u nekim krajevima poljoprivrednici uništili i celokupan rod žitarica.

Povezane vestiKako izgleda Černobilj 33 godine nakon nesreće

Za to vreme u Hrvatskoj, naučnica Alice Bauman tadašnja šefica Laboratorija za radioaktivnost biosfere Instituta za medicinska istraživanja (IMI) u Zagrebu, proživljavala je pravu dramu. Baumanova je za Jutarnji list 2006. godine ispričala da su nekoliko dana nakon nesreće u Černobilju svi shvatili da radioaktivnost u vazduhu raste. Međutim, komunističkim vlastima nije odgovaralo da se širi panika.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

“Merili smo je svakih nekoliko sati. Uhvatila me panika, nisam znala koliko će radioaktivnost rasti. Razmišljala sam šta da učinim, a onda sam svojoj ćerki Lei, koja je tada radila na Radiju 101, rekla da obavesti svoje kolege novinare”, navela je Baumanova, prva osoba u bivšoj Jugoslaviji koja je javnost obavestila da se zbog nesreće u Černobilju znatno povećao nivo radioaktivnosti i na ovim prostorima.

Međutim, Baunova je zapravo prekršila jedan od članova tadašnjeg jugoslavenskog Ustava, u kojem je pisalo da pravo na objavu takvih incidenata ima samo vojska.

Povezane vesti – U Rusiji i dalje koriste reaktore koji su istog modela kao i onaj u Černobilju

“Mama je bila jako zabrinuta jer je te godine vreme oko 1. maja bilo prekrasno i svi ljudi su bili napolju, izloženi delovima radijacije koji su kružili planetom. Odlučila je otići sa mnom na Radio 101 i dati izjavu. Čim je mama građanima iznela uputstva za ponašanje, došla je kući. Odmah je usledio telefonski poziv u kome su joj rekli da će je strpati u zatvor. Mi smo u porodici bili izvan sebe i samo smo čekali da policija dođe po nju i odvede je. Ali, sreća u nesreći je bila ta što je mama svojim istupom skrenula pažnju ostalih medija. Nastavili su da je pozivaju, pa je uz pomoć medija uspela da se izvuče da je ne zatvore”, ispričala je Baumanova.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar