Pitanje svih pitanja
Izazovi u 2024: KLJUČNA prekretnica u borbi protiv klimatskih promena
Godina 2023. ozvaničena je kao najtoplija godina ikada zabeležena na Zemlji, obarajući prethodni rekord iz 2016. godine sa značajnim prekoračenjem.
Svet je prvi put bio gotovo 1,5 °C topliji od preindustrijskog proseka (1850–1900), približavajući se granici koju su naučnici nagovestili kao kritičnu. Prognoze stručnjaka, uključujući bivšeg klimatologa NASA-e Džejmsa Hansena, ukazuju na 2024. kao potencijalnu godinu kada će temperatura preći prag od 1,5 °C, što bi označilo ključni trenutak u klimatskim promenama.
Taj gornji prag od 1,5 °C, postavljen u Pariskom sporazumu iz 2015. godine, još nije prekršen, ali su mnogi eko-sistemi već na ivici. Tropski koralni grebeni, koji čine najraznolikiji eko-sistem, suočavaju se s ozbiljnom pretnjom. Koralni biolozi ističu da će 99% grebena biti izloženo nepodnošljivoj toploti, što može ozbiljno ugroziti hranu, prihode i biodiverzitet, utičući na oko milijardu ljudi.
Pored toga, prelazak granice od 1,5 °C donosi i rizik od intenzivnih toplotnih talasa koje ljudsko telo ne može podneti. Naučnici upozoravaju na “mokre“ temperature od 35 °C, gde je vazduh previše vlažan za znojenje da bi telo moglo da se ohladi. Ova pojava već se beleži u nekim od najtoplijih i najvlažnijih područja na svetu.
Stručnjaci ističu da je za izbegavanje katastrofalnih posledica, poput ekstremnih vremenskih uslova, urušavanja ledenih ploča i izumiranja vrsta, neophodno hitno smanjenje emisija gasova staklene bašte. Najnovija procena naglašava da svetu ostaje samo šest godina da dostigne nultu emisiju ako želimo imati 50-50 šansu da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 °C.
Dakle, 2024. godina postaje ključna prekretnica u borbi protiv klimatskih promena, kada ćemo se možda prvi put suočiti sa posledicama temperature od 1,5 °C. Izazovi su ogromni, ali je hitna akcija ključna za očuvanje budućnosti planete.