Život
14.09.2021. 18:10
Život
20.01.2022. 06:05
Vojislav Tufegdžić
Nismo pošteđeni
Tiče se i nas: Klimatske promene nisu "negde daleko"
Za temu klimatskih promena bez ustezanja se može reći da je van fokusa interesovanja većine građana Srbije.
Nažalost, u praksi, uglavnom i mimo političke agende države, s čim se mnogi ne bi složili s obzirom na proklamovane ciljeve. Učestali snimci prirodnih katastrofa širom sveta, uragana, požara, poplava, topljenja glečera, do uništenog biljnog i životinjskog sveta, u našoj zemlji i dalje ostavljaju ravnodušne one koji žive u ubeđenju da se to događa "negde daleko“. Ali, Srbija nije mimo sveta ni u ovom segmentu.
Na tribini održanoj krajem novembra prošle godine u organizaciji Klimatskog foruma, dr Mirjam Vujadinović Mandić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, iznela je podatak da direktna šteta od klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. godine iznosi 7,8 milijardi evra.
Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, za "Ekspres“ dopunjuje iznetu informaciju:
"Taj iznos obuhvata štete u poljoprivredi i od poplava koje su se desile 2014. godine, na šumske požare i na elementarne vremenske nepogode. Najveći deo od tih 7,8 milijardi evra su posledica suša koje su intenzivnije i učestalije. Najveći gubici zbog suše bili su 2012, kada je poljoprivreda pretrpela štetu od oko dve milijarde dolara. Ta suša je u Srbiji bila ekstremni događaj s najvećom materijalnom štetom. Verovatno je i to donja granica procene. Puno je šteta koje se ne evidentiraju. Recimo, prošlog leta na Staroj planini nije bilo dovoljno vode za stoku na ispaši. Bilo je i ozbiljnog sušenja pašnjaka, što nije obuhvaćeno procenom. Puno gubitaka ostane neprocenjeno.“
Govoreći o generalnom ubrzanju klimatskih promena, profesor Đurđević kaže:
"Klima se sada, da tako kažem, tri puta brže menja nego što se menjala u prošlom veku. Od 19. veka se prosečna temperatura na planeti povećala za jedan stepen. Isti obim promena sada očekujemo u narednih 30 godina, što će se sigurno desiti. To je najmanje što možemo da očekujemo.“
Miroslav Tadić, programski analitičar za životnu sredinu i klimatske promene Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji, navodi da zagrevanje na globalnom nivou kojem svedočimo poslednjih decenija nije uobičajeno i da je izazvano ljudskim delovanjem, zbog čega su narušeni prirodni ciklusi koji regulišu temperaturu planete.
Život
13.01.2022. 13:05
Stanje je alarmantno: Okeani nikada u istoriji nisu bili topliji
Međunarodni panel za klimatske promene IPCC, osnovan od strane UN-a, u izveštaju objavljenom prošle godine zasnovanom na analizi oko 14.000 naučnih radova, na kojem je radilo više od hiljadu svetskih stručnjaka, potvrdio je da se čovečanstvo nalazi u crvenoj zoni po pitanju opstanka usled promene klime.
"U izveštaju se navodi da se emisije gasova sa efektom staklene bašte, nastale kao posledica ljudskih aktivnosti, pre svega zbog korišćenja fosilnih goriva u proizvodnji energije, i dalje rapidno povećavaju i da su odgovorne za porast prosečne globalne temperature od približno 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. To su proste naučne činjenice.
Život
28.10.2021. 18:05
"Ako ovako nastavimo neće biti ljudskih prava, a možda ni ljudi"
U narednih 20 godina očekuje se da će globalna temperatura dostići ili preći porast od 1,5 °C. U Srbiji, a i u celom regionu, prosečna temperatura raste čak za 1 °C brže u odnosu na svetski prosek. Već sa ovim porastom svedoci smo šteta i gubitaka od posledica ekstremnih vremenskih prilika, koje će usled globalnog zagrevanja biti sve učestalije i intenzivnije.
Samo Srbija je pretrpela štetu od preko pet milijardi dolara u periodu 2000–2015, mahom usled suša. Međutim, uprkos naučnim dokazima, ljudi su skeptični i negiraju klimatske promene. Ne znači da će svaki januar biti topliji od proseka, ali su blage zime i sušna i tropska leta, kao i ekstremni vremenski uslovi, učestaliji nego što je to bio slučaj ranije“, kaže Tadić.
Mirjam Vujadinović Mandić navela je da se Srbija zagreva brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu: "U odnosu na drugu polovinu 20. veka, zagrejali smo se za 1,3 do 1,4 stepena. A u poslednjih 20 godina imali smo 10 najtoplijih ikada izmerenih godina.“
Da kao zemlja nikako nismo pošteđeni ekstremnih vremenskih prilika, tvrdi profesor Đurđević:
"Gledajući po nekoliko parametara, mi smo čak zemlja u nezavidnom položaju u odnosu na globalni prosek. Po tempu promena nalazimo se u regionu koji se brže zagreva od globalnog proseka. Drugi aspekt je što je spisak problema koji kod nas mogu da se očekuju malo duži nego što je prosek. Potencijalno, možemo da imamo probleme i sa sušama i sa poplavama, sa visokim temperaturama i dužim toplotnim talasima, pojavom šumskih požara, pa i nekih bolesti koje u principu kod nas nisu uobičajene.
Svet
23.11.2021. 07:05
Novi šarm atomske energije
Treće je ekonomska i tehnološka razvijenost. Što je zemlja manje razvijena, veće su šanse da će da pretrpi teže posledice. Ne spadamo u nerazvijene zemlje, ali nismo baš ni primer razvijenosti. U Americi, kumulativno gledano, ima mnogo veće štete od ekstrema kakvi su uragani. Bilo je uragana koji su izazvali štete od 100 milijardi dolara. Ali, za Ameriku je 100 milijardi verovatno manji izazov nego što je jedna milijarda za Srbiju. Svakako nismo u poziciji da kažemo da nismo pogođeni klimatskim promenama kao neki drugi.“
Poslednja decenija je, objašnjava Miroslav Tadić iz UNDP-a, najtoplija ikad zabeležena, zbog čega su u svetu sve učestalije suše, nestašice vode, požari, poplave, porast nivoa mora, katastrofalne oluje... Takve promene klime ugrožavaju ljudske živote, biodiverzitet, infrastrukturu, negativno utiču na društva i ekonomije širom sveta:
"Ako se fokusiramo na Srbiju, videćemo da je sedam najtoplijih godina zabeleženo u poslednjoj deceniji. Suše 2012. i 2017. koštale su našu privredu više od dve milijarde dolara. Katastrofalne poplave u 2014. izazvale su štetu od oko 1,5 milijardi dolara u infrastrukturi, poljoprivredi i energetskom sektoru.
U letnjem periodu 2021. godine više od 20 odsto vodotokova drugog reda isušilo je usled ekstremnih toplotnih talasa, što je ugrozilo ne samo vodosnabdevanje, već i proizvodnju hrane. Zato je neophodno odlučno sprovođenje mera za dostizanje ciljeva Sporazuma iz Pariza, a to je da se zadrži porast prosečne globalne temperature ispod 2 °C do kraja veka, odnosno da se ograniči na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period, kao i da se postigne takozvana neto nulta emisija GHG-a do sredine ovog veka.“
Svet
18.12.2021. 21:05
Topi se glečer "sudnjeg dana", naučnici zabrinuti
Prema podacima objavljenim pre samo dve nedelje, Srbija ima najveću proizvodnju električne energije iz uglja po glavi stanovnika u Evropi, odnosno troši četiri puta više električne energije iz uglja od prosečnog Evropljanina. U našoj zemlji su 2020. termoelektrane na ugalj proizvele 68,6 odsto ukupne energije. Poslednje istraživanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine o posledicama zagađenja po zdravlje stanovništva označilo je Srbiju kao jednu od crnih tačaka u Evropi.
Svet
14.01.2022. 13:05
Ambiciozni plan: Nemačka napušta ugalj do 2030. godine
Profesor Đurđević napominje da je "naš najveći problem što nemamo plan o napuštanju korišćenja uglja kao izvora energije, što smo zaključani u tom statusu i pokušavamo da u njemu ostanemo što duže“. Kako kaže, mi smo rasipnici resursa koje imamo, da još preovladava uverenje da Srbija ne može da proizvodi energiju bez uglja, uz paradoks da se sve češće govori o nuklearnoj energiji koja doživljava neku vrstu renesanse:
"Mnoge zemlje Evropske unije zagazile su u transformaciju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. I, koliko vidim, nijedna ne odustaje od tog puta. Pitanje je vremena kada će svi u većinskom smislu da pređu na obnovljive izvore energije.
Život
16.08.2021. 11:23
Posle nas - potop
Tačno je da obnovljivi izvori imaju problem jer nisu konstantni, pa s njima ne može da se operiše kao sa stabilnim izvorom. Ali, u skoro svim zemljama EU je taj obim energije sve veći. U kratkom periodu ne može da se desi potpuna transformacija, ali dugoročno, u periodu od 20 i više godina, sve države teže tome. To je pitanje vremena, a ne tehnologije. Uostalom, danas je cena energije od vetra ili sunca u skoro svim zemljama EU niža od cene energije proizvedene iz uglja.
Opet, imamo i te jake lobije za proizvodnju energije iz nafte, gasa i uglja. To su finansijski moćne kompanije koje neće lako da se odreknu svog profita. Međutim, sada čak i neke konzervativne institucije, kao što je Međunarodna energetska agencija, koja je bila na stanovištu da su obnovljivi izvori na dugom štapu, zagovara i preporučuje obnovljive izvore.“
Veliko oslanjanje na fosilna goriva u energetskom, stambenom i transportnom sektoru nisu isključivo naši problemi, već najveći globalni izazovi. U Srbiji je, prema mišljenju Miroslava Tadića, u poslednje vreme povećana svest građana o značaju očuvanja životne sredine, klimatskim promenama i zagađenju vazduha.
Prema Tadićevim rečima, Srbija je na globalnom nivou mali emiter gasova sa efektom stakle bašte, a smanjenje upotrebe fosilnih goriva u privredi je veoma kompleksan proces koji bi trebalo da se odvija prvenstveno kroz unapređenje tehnologija, resursnu i energetsku efikasnost i povećanje udela obnovljivih izvora energije. Ujedno, potrebno je promeniti odnos prema otpadu, koji bi trebalo da se tretira kao resurs, to jest da je potrebno okrenuti se kružnoj, cirkularnoj ekonomiji, koja koristi čistije tehnologije, reciklira i ponovo koristi otpad smanjujući negativan uticaj na životnu sredinu:
"Srbija je usvajanjem Zakona o klimatskim promenama u martu prošle godine napravila značajan pomak ka usaglašavanju sa politikama EU, ali je još dosta posla ispred nas. Primetan je i napredak kroz usvajanje seta energetskih zakona koji treba da olakšaju dalja ulaganja u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Srbija takođe treba da preda svoj ažurirani Nacionalno određeni doprinos prema Sporazumu o klimi iz Pariza, na šta se obavezala kao potpisnica ovog sporazuma. Taj dokument je važan i zbog pristupa fondovima i izvorima finansiranja koji sve više bivaju uslovljeni klimatskom ambicijom države.
UNDP Srbija zajedno sa vladom radi na razvoju Nacionalnog plana prilagođavanja na klimatske promene. U sklopu plana radimo na procenama klimatskih rizika, na pripremanju konkretnih mera adaptacije, na uključivanju aspekata klimatskih promena u strateško planiranje, zakonodavstvo i planiranje investicija, kao i na uspostavljanju efikasnog i transparentnog sistema za praćenje podataka i izveštavanje od značaja za borbu protiv klimatskih promena. Ovo poslednje je veoma važno kako bismo našu privredu, investicije i zajednice u budućnosti učinili otpornijim na izazove koje nose promene klime.“
S druge strane, profesor Đurđević veruje da su u našoj zemlji klimatske promene i dalje tema sa margine:
"Poslednjih godina je ekologija zauzela poziciju koju nije imala u prošlosti, brojne ekološke teme podignute su na nivo na kojem donedavno nisu bile. Ali, u okviru ekoloških tema ne priča se o klimatskim promenama, već više o pojedinačnim, lokalnim problemima kao što su zagađenje vazduha, reka, eksploatacija minerala...
Nije da nema nikakvih pomaka, ali je to više neka kozmetika. Nisu to suštinski koraci u odnosu na ono što nam se realno dešava. Veliki broj država je po pitanju smanjenja gasova zbog efekta staklene bašte unapredio svoje planove, a mi smo to odložili za neko vreme u budućnosti. I dalje je to dosta po strani.“
Komentari
