Kako namirnice koje jedemo utiču na životnu sredinu

Prema studiji koju je sproveo Univerzitet Oksford, proizvodnja hrane je odgovorna za četvrtinu ispuštenih gasova koji doprinose efektu staklene bašte. Postoji nekoliko načina da se smanji ovaj loš uticaj, a kao i uvek, kreće se od individualnih odluka, piše Independent.

Kupujte sezonsko voće i povrće

Proizvodnja većine voća i povrća ima relativno mali uticaj na životnu sredinu, a svakako najmanji uticaj imaju proizvodi koji su trenutno u sezoni. Paradajz koji je u sezoni zahteva manje resursa za proizvodnju za razliku od onog koji raste zimi u staklenicima, ili uvoznog. Takođe, uvek je najbolje birati voće i povrće koje je domaće, koje raste tamo gde živite, jer tako znate da nije prošlo pola sveta da stigne do vas. Za ljubitelje avokada, ovo je verovatno jako loša vest. Avokado nam dolazi iz Južne Amerike i jedna je od najzahtevnijih voćki za uzgajanje, zahteva čak dve hiljade litara vode po kilogramu.

Ograničite unos mesa

Posvećene mesoždere jako je teško ubediti da izbace meso iz obroka, iako brojne studije pokazuju da prekomerno unošenje mesa nije dobro za zdravlje. Pored toga industrija mesa je najveći zagađivač okoline u industriji hrane, odgovorna za čak 14,5 odsto gasova staklene bašte. Istraživanje Science žurnala iz 2019. godine pokazalo je da se oko 83 odsto obradive površine u svetu koristi za hranjenje stoke. Prvi korak može biti smanjivanje količine mesa koje jedete, a pri kupovini mesa birajte ono koje nije uvezeno iz inostranstva.

Odgovorno uživajte u kafi i čokoladi

Da li ste znali koliki uticaj na prašume Amazonije ima proizvodnja kafe i čokolade? Proizvode se na površinama gde su šume raskrčene, pa tako sve veća potražnja za ovim proizvodima dovodi do sve češće seče šuma. Osim toga, radnici koji učestvuju u obradi sastojaka za ove namirnice često su slabo plaćeni, a česti su primeri eksploatacije dece, koja ne dobijaju nikakav novac za svoj rad.

Izbegavajte plastično pakovanje kad god možete

Ako se trend proizvodnje i odbacivanja jednokratne plastike nastavi sadašnjim tempom, do 2050. će dostići neprihvatljive količine zagađenja. U prodavnicama sve češće viđamo razne namirnice upakovane u plastiku, često bepotrebno. Zato kad god možete ponesete svoju torbu za namirnice, i što više kupujete na meru. Mnoge prodavnice zdrave hrane će vam rado napuniti teglu pirinčem, pasuljem ili drugim proizvodima na meru.

Promena ne dolazi preko noći, niti sva odgovornost treba da padne na pojedinca, ali svako od nas svojim ponašanjem može dati primer drugima. Uticaji klimatskih promena su već toliko očigledni da ih je teško osporiti, a male promene u svakodnevnom životu svih nas mogu dovesti do poboljšanja prognoza za budućnost planete.