Svet
07.01.2022. 20:05
Život
25.02.2022. 06:10
Mihailo Paunović
Život sa prefiksom "anti“
Ko su antinatalisti i šta hoće
Poučeni iskustvom sa virusom korona koji je, iz nehata, na velika vrata uveo antivakserski pokret, ne možemo da ne primetimo da iz prikrajka vreba još jedan pokret. Već dugo postoji, takođe je na marginama i, čini se, čeka svoje pravo vreme.
Koliko vas je pre 20 godina čulo za antivakserski pokret? Koliko vas ga je ozbiljno shvatalo pre desetak godina kada je po Srbiji počeo da ostavlja prve tragove? Verujemo, ne mnogo. Retki su oni koji na njega nisu gledali kao na prolazno čudo i koji su u prvi mah prepoznali njegov potencijal. Danas ti retki mogu da izgovore ono čuveno "Rekao sam ti“.
Iako smo danas suočeni sa njegovom punom snagom, antivakserski pokret nije savremeni fenomen. Otpor vakcinama prisutan je u raznim zemljama u različitim istorijskim periodima. Antivaksersko seme posađeno je davno čemu svedoče i podaci da se još u 19. veku desetine hiljada ljudi u Lesteru suprotstavilo obaveznoj vakcinaciji protiv velikih boginja, koje su u to vreme bile najčešći uzrok smrti u Evropi.
Iako je decenijama, pa i vekovima, bio na marginama, pokret je tiho jačao i čekao pravo vreme da pokaže svoj pun potencijal. Korona mu je to omogućila.
Virus korona, kažu, prolazi. Koliko god je i dalje prisutan, čini se da mu sve manje pažnje pridajemo. Malo smo se navikli, a malo nam se i smučio. S druge strane, uveliko osvešćujemo da imamo većih problema. Planeta nam truli, zbog čega je pitanje klimatskih promena sve je aktuelnije. Čini se da dostiže svoj zenit i da ćemo o zelenim pitanjima sve više diskutovati. Koliko ćemo na njihovim razrešenjima raditi, to je već drugo.
Poučeni iskustvom sa virusom korona koji je, iz nehata, na velika vrata uveo antivakserski pokret, ne možemo da ne primetimo da iz prikrajka vreba još jedan pokret. Već dugo postoji, takođe je na marginama i čini se čeka svoje pravo vreme. Neko "sivlje“, dramatičnije... Reč je o antinatalizmu.
Šta je antinatalizam
Teško je reći kada je pokret nastao, iako je poznato da kao filozofija datira još iz stare Grčke.
Antinatalizam je filozofski i etički stav protiv ljudske reprodukcije. Antinatalisti smatraju ljudsku reprodukciju nepovratnim, nepotrebnim, neodbranjivim i trajnim oblikom štete, bez obzira na okolnosti i situacije. Njihova uverenja počivaju na tome da je u moralnom smislu pogrešno imati decu jer život, čak i u najboljim okolnostima, nije dar ili čudo, već šteta i nametanje.
Pripadnici ovog pokreta veruju da bi ljudska patnja bila mnogo manja kada ljudi ne bi postojali. Odnosno kada bi nestali. Prosto rečeno, ljudi ne treba da imaju decu i ljudska vrsta bi trebalo postepeno da izumire.
Život
13.08.2021. 00:00
I bebe negativno utuču na klimatske promene
Iako su marginalni pokret, rasprostranjeni su širom sveta i imaju različite razloge i brige na osnovu kojih brane svoja uverenja i stavove. Od brige za genetsko nasleđe, izbegavanje patnje dece, do zabrinutosti zbog prenaseljenosti i životne sredine. Mala vrata na koja polako ulaze predstavlja upravo stanje u kome se nalazi planeta Zemlja. Upravo u savremena vremena kada je svet počeo da osvešćuje probleme sa klimatskim promenama, pokret je dobio neophodni zamah. Konkretno na Fejsbuku postoji na desetine antinatalističkih grupa. Većina ih broji po nekoliko hiljada članova. Neke su aktivne, neke zatvorenog tipa, dok su neke neaktivne.
U nekim antinatalističkim grupama zastupa se ideja o suzdržavanju od imanja dece kako bi od toga životna sredina imala korist. Neki ljudi odlučuju da nemaju decu jer se plaše da će to pojačati globalno zagrevanje.
U nekim grupama aludira se na ideju da bebe ne bi smele da se rađaju u ratnim zonama, ukoliko postoji velika šansa da će se dete roditi sa invaliditetom ili ukoliko roditelji imaju niska primanja.
Biznis
12.12.2021. 07:05
Da li je 300.000 dinara dovoljno za ulazak u svet odraslih?
Postoji još jedna tema koja je zajednička gotovo svim antinatalističkim grupama. Ljudi osuđuju one sa mentalnim problemima koji imaju decu.
"Bebe nisu čudo“
Tako na primer fejsbuk stranica organizacije pod imenom "Stop having kids“ broji više od pet hiljada ljudi.
U opisu organizacije stoji da "Stop having kids priznaje da postoji nesavesna količina bespotrebne patnje, nepravde i smrti u svetu. Pri čemu rođenje služi kao katalizator za sve to. Kao rezultat toga, moralni je imperativ da nastojimo da minimiziramo i sprečimo (ne prinudom, pritiskom ili silom) što više novih života. Zalažemo se za fokusiranje našeg vremena, energije i resursa, koji bi inače bili dodeljeni novom životu, na brigu i poboljšanje života već postojećih ljudi i mesta.“
Zatvorena (privatna) fejsbuk grupa "Babises Are NOT Miracles (Stop reproducing!)“ takođe ima više od pet hiljada članova. U opisu grupe, između ostalog, piše da je ona osmišljena da bi razbila mit da su bebe čuda.
"Ovo će biti razotkriveno člancima koji prikazuju glad, siromaštvo, bolest, kriminal, zagađenje i nedostatak privatnosti i prostora među ljudskom rasom zbog prenaseljenosti. Dece nigde ne manjka. U stvari, u našem svetu postoji više od milion siročadi kojima su potrebni domovi, ali ljudi se i dalje ponavljaju, u tradicionalističkom ludilu, i mnogo puta ne razmišljaju o posledicama po dete koje mora da živi životom koji oni nisu izabrali... Mnogo je rada potrebno da se završi životni vek. Život su nam nametnuli roditelji zbog svojih ’želja’. Reprodukcija je uvek sebična, nikada altruistička.“
Takođe, pravi se razlika između "pravih antinatalista“ – onih koji veruju da je stvaranje novog života uvek i u svim situacijama pogrešno – i denatalista – koji ne odobravaju reprodukciju samo pod određenim uslovima kao što su osobe sa genetskim oštećenjima koje bi moglo da nasledi njihovo potomstvo.
Rešenje ili zabluda?
U Velikoj Britaniji godinama postoji organizacija "Population Matters“. Iako ljudi iz ove organizacije nisu antinatalisti, oni se, između ostalog, zalažu za "manju porodicu“.
"Mi vodimo kampanju, informišemo, sprovodimo istraživanja i činimo sve što možemo da podstaknemo otvorenu, poštenu i konstruktivnu debatu o populaciji. Cilj nam je da stvorimo talas javne svesti i odgovarajuće političke akcije o prenaseljenosti i neodrživoj potrošnji.
Promovišemo pozitivna, praktična, etička i potpuna rešenja – podsticanje manjih porodica, inspirisanje ljudi na održivu potrošnju, s ciljem da svima omogućimo da uživaju u pristojnom kvalitetu života uz poštovanje i održavanje prirodnih eko-sistema od kojih zavisi ceo život na Zemlji. Osnažujemo izbor. U svetu ograničenih resursa, naši izbori u pogledu reprodukcije i potrošnje su kritični za postizanje te vizije čovečanstva u skladu sa prirodom, prosperitetom na zdravoj planeti. Verujemo da svako treba da ima slobodu i mogućnost izbora manje porodice“, piše na sajtu organizacije.
Svet
26.12.2021. 14:31
Papa: Čini se da je mnogo ljudi izgubilo želju da ima decu
Na ovaj način razmišljaju i princ Hari i Megan Markl koji su svojevremeno istakli da svoju porodicu više neće "širiti“. Razlog je – očuvanje prirode.
"Mi smo svi ovde samo trenutno, pozajmljujemo blagodeti planete, ali u isto vreme narušavamo njene tokove. Nemilice je iskorišćavamo. Želim više da se posvetim zaštiti prirode kako bi u njoj mogle da uživaju i naredne generacije“, rekao je princ Hari u julu 2019. za "Vog“, naglasivši još tada da je dvoje dece za njega sasvim dovoljno.
Na ovo vredi nadovezati prošlogodišnji izveštaj poznate finansijske kompanije "Morgan Stenli“ u kojem se iznosi zapanjujuća teza da će se sve veći broj ljudi nerado odlučivati na potomstvo u svetu koji će klimatske promene uništiti u narednim decenijama. Analitičari "Morgan Stenlija“ naveli su da pokret protiv rađanja dece iz straha od klimatskih promena raste i utiče na stopu fertiliteta brže od bilo kog prethodnog trenda u oblasti pada plodnosti.
Postoje brojne debate oko ideje da je manje dece najbolji način da se reši problem klimatskih promena. U intervjuu za "Voks“ Kimberli Nikolas, naučnica i koautor studije iz 2017. godine koja se bavila najefikasnijim promenama načina života i smanjenja uticaja na klimu, rekla je da smanjenje populacije nije rešenje.
"Istina je da će više ljudi potrošiti više resursa i izazvati više emisija gasova staklene bašte, ali to zapravo nije relevantan vremenski okvir za stvarnu stabilizaciju klime, s obzirom na to da imamo ovu deceniju da prepolovimo emisije“, istakla je tom prilikom.
Međutim, da ima razloga za zabrinutost – ima. O tome govori i anketa iz 2020. godine koju je "Morning Consult“ radio među odraslim osobama bez dece u Sjedinjenim Državama. Rezultati ankete pokazali su da je svaki četvrti ispitani kao razloge zbog kojih trenutno nema decu naveo klimatske promene.
Život
20.01.2022. 06:05
Tiče se i nas: Klimatske promene nisu "negde daleko"
Sa ovakvom vrstom problema suočava se i Italija. Broj novorođenčadi u ovoj zemlji prošle godine dostigao je najniži nivo još od ujedinjenja nacije 1861. godine, a taj broj pada 12. godinu zaredom, saopštila je Nacionalna služba za statistiku.
Otvorenu zabrinutost povodom ovih podataka pre dva meseca iskazao je i papa Franja. On je tom prilikom upozorio da to predstavlja pretnju po budućnost zemlje, a podatak da sve manje parova želi decu nazvao je tragedijom.
"Demografska ’zima’ razlog je za brigu, barem kada je reč o Italiji. Čini se da je mnogo ljudi izgubilo želju da ima decu. Mnogi parovi više vole da budu bez dece ili da imaju samo jedno dete, a to je tragedija. To je u suprotnosti sa našim porodicama, zemljom i budućnošću“, poručio je papa.
Među najpoznatijim antinatalistima je David Benatar, jedan od najpesimističnijih filozofa. On veruje da je život toliko loš i toliko bolan da ljudska bića treba da prestanu da imaju decu iz razloga saosećanja. Zbog toga je cilj antinatalizma za njega smanjenje ljudske patnje.
"Dok se dobri ljudi trude da svoju decu poštede patnje, čini se da malo njih primećuje da je jedini zagarantovani način da spreče svu patnju svoje dece da tu decu uopšte ne dovode u postojanje“, napisao je Benatar u knjizi "Bolje da nikada nisam bio: šteta od nastajanja“.
U ovoj knjizi Benatar citira Sofoklea: "Nikada se ne roditi najbolje je, ali ako moramo ugledati svetlost, sledeća najbolja stvar je brzo se vratiti odakle smo došli.“
Po njegovom mišljenju, reprodukcija je suštinski okrutna i neodgovorna – ne samo zato što užasna sudbina može zadesiti svakoga, već zato što je sam život "prožet lošim“. On smatra da bi svet bio bolje mesto kada bi razumni život potpuno nestao.
Međutim, za Benatara smrt je podjednako loša kao život.
"Život je loš, ali i smrt je loša“, ističe on u svojoj knjizi.
"Naravno, život nije loš u svakom pogledu. Ni smrt nije loša u svakom pogledu. Međutim, i život i smrt su, u ključnim aspektima, užasni. Zajedno oni čine egzistencijalni škripac – jadni stisak koji nameće našu nevolju.“ Zato on tvrdi da je bolje uopšte ne ulaziti u nevolju.
Komentari
