Koliko koštaju briga i dilema

Koliko koštaju briga i dilema

Foto: Shutterstock


Srbija je u vrhu liste evropskih zemalja kada je reč, kako po broju žena koje dobiju rak grlića materice, tako i po broju žena koje na godišnjem nivou umru od ove bolesti. U proseku oko 1.500 žena se godišnje razboli, a od 300 do 600 ih umre u Srbiji od raka grlića materice.

Nekoliko je paradoksa vezano uz ovaj podatak. Prvo, rak grlića materice jedan je od onih koje je moguće, najpre u velikoj meri sprečiti, preventivnim pregledima i vakcinacijom.

Drugo, čak i u slučaju obolevanja, ukoliko se otkrije na vreme, za šta su bitni preventivni pregledi, tzv. skrininzi, rak grlića materice je u velikom broju slučajeva izlečiv.

Uprkos tome, Srbija nažalost nije među državama u kojima je vakcinacija protiv HPV (humani papiloma virus), glavnog izazivača raka grlića materice, obavezna. A što je još gore, iako zdravstvene vlasti preporučuju vakcinaciju, Srbija se ne nalazi na listi zemalja koje u potpunosti finansiraju njenu primenu.

A to znači da svako ko bi želeo da vakciniše svoju ćerku, uzrasta od devet do 14 godina, mora da izdvoji od 300 do 450 evra, koliko košta ova vakcina u zavisnosti od toga da li se primaju dve ili tri doze.

Povezane vestiSTOP HPV: Vakcina sprečava rak grlića materice

Primera radi, vakcinacija protiv HPV obavezna je u Belgiji Finskoj, Danskoj, Norveškoj, ali i u našem okruženju u Grčkoj, Makedoniji… Ne treba, naravno, ni spominjati da u svim ovim zemljama, država u potpunosti finansira vakcinaciju.

U nekim zemljama poput SAD i Kanade ostavljeno je saveznim državama (SAD), odnosno teritorijama (Kanada) da same odluče hoće li na njihovoj teritoriji vakcinacija biti obavezna i kako će se finansirati.

Jedini iskorak u Srbiji za sada napravio je Grad Novi Sad, koji je nedavno počeo da sprovodi program besplatne vakcinacije 850 devojčica/devojaka od 12 do 18 godina. A to je urađeno zahvaljujući projektu koji je finansirao kabinet dosadašnje ministarke bez portfelja zadužene za populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović, a u kojem su učestvovali i Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradska uprava za zdravstvo Novog Sada.

O tome koliko je ovo bio dobar potez svedoči i podatak da je svih 100 vakcina, koliko je bilo predviđeno za devojke od 15 do 18 godina, potrošeno već posle nekoliko dana od početka vakcinacije.

„Vakcina za devojčice od 12 do 14 godina ima još. Slabije interesovanje mlađih devojčica može se tumačiti i nedovoljnim zanimanjem devojčica ovog uzrasta za polno prenosive bolesti kao i nedovoljnim znanjem o smrtnosti od karcinoma grlića materice“, kaže za „Ekspres“ dr Vesna Vuleković, načelnica Službe zdravstvene zaštite dece u Domu zdravlja Novi Sad.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Od 10 miliona dinara, kolika je bila vrednost projekta, 85 odsto obezbeđeno je, kako za „Ekspres“ objašnjava direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine prof. dr Vladimir Petrović, iz budžeta kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, a preostalih 15 odsto obezbedio je Grad Novi Sad.

„Sva ukupna sredstva su iskorišćena za nabavku vakcina, koju je sproveo Institut po prihvatanju projekta i potpisivanju ugovora. Ovo je promotivna kampanja koja ima za cilja da obezbedi imunizaciju devojčicama čiji roditelji nisu u mogućnosti da plate preporučenu imunizaciju i drugim zainteresovanim roditeljima i devojčicama iz Novog Sada, a koji imaju želju da deca budu zaštićena, pre svega od karcinoma grlića materice. Ukoliko se postignu očekivani rezultati, odnosno sprovedemo imunizaciju 500-600 devojčica iz ciljne grupe od 12 do navršenih 18 godina, kampanja će biti uspešna, a Institut će sledeće godine predložiti novu, jer postoji iskazana potreba“, kaže dr Petrović.

Mogućnost da na isti način konkurišu u okviru projekta za sufinansiranje mera populacione politike imale su i druge lokalne samouprave. Mnoge su to i uradile, ali nažalost, samo se Novi Sad odlučio za program vakcinacije protiv HPV.

„Mnogi drugi su konkurisali projektima koji takođe spadaju u mere populacione politike, na primer za obnovu ili izgradnju vrtića. Jedino je, međutim, Novi Sad prepoznao važnost vakcinacije protiv HPV i aplicirao sa ovim projektom. To pokazuje da je i svest o tome najviša upravo u ovom delu zemlje“, ocenjuje za „Ekspres“ sada već bivša ministarka zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Povezane vestiBATUT: Srbija u grupi evropskih zemalja sa najvišom stopom umiranja od raka grlića materice

A upravo je i podizanje svesti o neophodnosti vakcinacije jedan od zadataka koji je neophodno obaviti. Vakcinacija protiv HPV efikasna je samo ukoliko cepivo prime devojčice koje još nisu seksualno aktivne, jer se zaraza širi upravo polnim odnosima.

„Roditelji kasno shvate da će njihova devojčica biti uskoro žena i pitaju se šta će sad njima ta vakcina. A upravo je suština u tome da primi vakcinu pre nego što dođe u mogućnost da se zarazi HPV-om, do čega dolazi seksualnim putem. Čak ako se posle vakcinacije i zarazi, HPV u tom slučaju nema patogeni efekat“, objašnjava Đukić Dejanović.

Ona dodaje i da su mlađe osobe mnogo otvorenije kada je u pitanju vakcinacija, lakše se odlučuju na to, dok se roditelji mnogo teže opredeljuju da vakcinišu dete.

„Problem je i što se o tome u porodicama ne priča, ili se veoma malo priča. Nema znanja ni među roditeljima, a nažalost, očigledno ni među mnogim zdravstvenim radnicima. Priče o tome nema ni u školi. Sve to treba promeniti i sve je to deo strategije za podsticanje rađanja, čiji je deo i podizanje zdravstvene kulture u oblasti juvenilne ginekologije“, kaže bivša ministarka.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

A koliko je vakcinacija, u kombinaciji sa skrininzima, efikasna najbolje svedoči primer Australije. Za deset godina sprovođenja nacionalnog programa, broj žena obolelih od raka grlića materice pao je sa više od 20 na manje od jedan odsto!

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, koja i preporučuje vakcinaciju protiv HPV, više od 100 zemalja uvrstilo je ovu vakcinu u svoje nacionalne kalendare vakcinacije. Među poslednjima su to učinile Kenija i Uzbekistan.

Vakcina se i u Srbiji, prema Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, koji je usvojen prošle godine, preporučuje deci oba pola pre stupanja u seksualne odnose. Vakcinu, naime, mogu da prime i dečaci koji, iako ne mogu da se razbole, mogu da prenesu virus devojčici. Najbolje je primiti je u uzrastu od 11 ili 12 godina. Preporučuje se, međutim, i mladim ženama do 26, odnosno muškarcima do navršene 21 godine života, ukoliko vakcinu nisu primili kao tinejdžeri, kao i muškarcima sa povećanim rizikom za dobijanje polno prenosive infekcije.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar