Život
10.10.2024. 23:15
Život
18.10.2024. 00:00
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: "Mrak"
Neko je rekao da se najbolje vidi u mraku, ali, da bi se videlo, potrebna je neka vrsta duhovnog vida.
Danas je to malo teže jer u vreme konzumerizma, materijalno je sve, a duhovno ništa. Ljudi uživaju u kupovini, zabavi, seksu bez ljubavi, putovanjima, i to ih “ispunjava“, a ljubav imate u knjigama.
Podrazumeva se da nikome “sve što je ljudsko nije strano“, da samo monasi i kaluđeri žive asketski, ali ljudi i zveri se razlikuju po tome što ljudi, za razliku od zveri, ne znaju samo za id, već i za ego i superego – te moralne kočnice prave razliku koja sprečava haos.
Problem je u tome što epoha u kojoj živimo radi na tome da tu razliku izbriše.
Naravno da je za tu vrstu animalnih uživanja potreban novac – njime može sve da se kupi osim ljubavi, zdravlja, morala i smisla, ali pseudoljudima te četiri najvažnije stvari, koje životu daju svrhu, nisu ni potrebne. Oni žive, a ne postoje.
Otud sumanuta trka za novcem ne bi li se priuštila sva ta zadovoljstva. Kafane su pune, a pozorišta i biblioteke prazne.
Oduvek je ljudima sa malo mozga i malo etičkih načela bilo lakše – jer što su gluplji, to su srećniji i spremni su na sve.
Društvene mreže pune su objava gde su letovali, zimovali, jeli, s kim su izašli, gde su putovali. Kad bacite pogled na profile na Instagramu ili Fejsbuku, imate utisak da se robovi konzumerizma samo provode i putuju pa se nameće logičan zaključak da nigde ne rade i da su zaboravili gde stanuju.
Žene su na društvenim mrežama skoro gole, muškarci, obično stariji, pored njih, svog objekta-trofeja, nasmejani i puni sebe – za današnje feministkinje to nije poniženje, nego emancipacija.
“Otvoreno društvo“ je dugo očekivana sloboda koja cenzuriše zdrav razum, slobodu govora, etiku, osećaj za lepo i sve ono što se podvodi pod civilizacijske tekovine.
Život
03.10.2024. 21:40
Dragan Vesić: "Digitalna ontologija"
Samo ako ste deo tog stada, ako se uklapate u glavni tok, vi ste prihvatljivi za nedodirljive kreatore i vladare novog sveta koji u medijima propagira unisonost, izopačenost i poslušnost, a suspenduje vrednosti i kritički stav.
Sloboda govora je poželjna ako veličate satansko, perverzno i bolesno.
Zbog toga mediji, kako tradicionalni tako i novi, promovišu nasilje, egoizam i neukus.
Ako ukažete na to, vi ste pedofil, nasilnik, ženomrzac, a za to vas ne optužuju moralne gromade, nego moralne nakaze – silovatelji, pedofili, nasilnici, kriminalci. Poznati i slavni kojima su bahanalije i orgije hobi.
Takav mračni totalitarni svet stvorili su oni najmoćniji: odsustvo slobode, pravde i demokratije danas je vrhunac napretka čovečanstva.
Stvari jesu okrenute naopako, ali je sada lakše nego ikad manipulisati i ubediti sledbenike takvog sveta da imaju ono što nemaju i da su im hleb i igre dovoljni za sreću – izmanipulisani ne mogu ništa da menjaju jer ne vide iluziju i zabludu.
Sloboda je ionako ropstvo, rat je mir, pisao je Orvel u romanu “1984“. Svi su nosili iste uniforme, nisu imali privatnost jer je svaki njihov korak sniman i sve je gledao Veliki brat. Istorija sveta, sećanja i emocije su im izbrisani. Zna se kakva je sudbina čekala onog ko bi pokazivao ljubav, milosrđe, stav ili bilo koju emociju koja bi podrivala temelje totalitarnog sklada. Nešto slično imate i u Hakslijevom “Vrlom novom svetu“, a jedina razlika je što je u Orvelovoj distopiji društvo siromašno, dok u Hakslijevoj nije i što u Hakslijevom romanu podanicima hranu zamenjuju pilule.
Mnogo je distopijskih filmova snimljeno o takvom društvu i nismo morali dugo da čekamo da ono postane stvarnost.
Zasad još nisu pronašli pomenute pilule, a bube su valjda period tranzicije dok ih ne pronađu.
Već nas ubeđuju da je moguće biti besmrtan i večno mlad. To čine moćni ludaci koji misle da su bogovi, a u vreme nove religije (nju ejdž) svi ljudi su ionako bogovi.
Naravno, ako neko tvrdi da je mesija, prorok ili bog, u normalna vremena završio bi u ludnici, a ne bi krojio sudbinu sveta.
S druge strane, ako se smrtnik igra Boga, ne samo da je lud, nego u tome ima nešto satansko.
Zašto bi se, inače, veličao đavo, na otvaranju velikih sportskih, muzičkih ili modnih događaja: kolekcija za proleće i leto sa aplikacijama pentagrama i rogova.
Vladari sveta su deklarativno protiv nasilja svake vrste, ali ga medijski promovišu i tu kontradikciju gotovo niko ne primećuje. Ako neko javno kaže da je primećuje, sledi kazna jer je kritičko mišljenje opasno i, ako postane masovno, srušiće globalnu “tiraniju demokratije“.
Svet se ipak budi, ali, uprkos idiotskim porukama lajf koučeva da se sve može preko noći, za sve je potrebno vreme.
Užas novih vrednosti izazivaju najmoćniji, a najmoćnija je Amerika i zato su novembarski izbori suštinski važni ne samo za Amerikance nego i za sudbinu čitavog sveta.
Donald Tramp nije bog niti to pokušava da bude, ali nije ni Kamala Haris.
Razlika je što bi ona štitila tiraniju slobode i zato bi nju podržali nebinarni i nastrani birači. Podršku joj daju isto takve zvezde koje vole orgijanje, pomenute bube i kokain.
Što se zvučnih imena tiče, Tramp je dobio podršku Ilona Maska, vlasnika mreže X i jednog od najbogatijih ljudi na svetu.
On jeste deo digitalne oligarhijske elite, jeste pokušavao da se igra Boga, ali je i jedan od onih koji idu mimo mejnstrima i ukazuju na ukidanje slobode: dovoljno je parafrazirati njegovu izjavu da je demokratija u Americi mrtva.
Da li će i on biti kenselovan, videćemo, mada, u njegovom slučaju, to nije baš lako.
Poznato je i da Tramp nije svetac, ali se zalaže za tradicionalne stare vrednosti, dok se Harisova zalaže za njihovo ukidanje, za status quo, za kulminaciju ludila.
Istina je da ne postoje idealni političari, a njih dvoje su se samo našli u pravo vreme i na pravom mestu na različitim stranama.
Kako ćete znati šta je svetlost ako ne upoznate mrak, napisao je Mopasan.
Upoznali smo mrak, ali zato mnogi ne znaju šta je svetlost – ništa ne vide u mraku.
Život
11.09.2024. 22:20
Dragan Vesić: "Pod senkom dopinga"
Komentari
