Život
19.10.2023. 22:00
Život
26.10.2023. 22:00
Nebojša Jevrić
Kolumna
Urbane legende: Kad mlidijah umreti
"Od svega na svetu uvek mi je najteže bilo živeti. Kad bi to ljudi znali mnoga dela bi mi oprostili i ne bi zamerili što nisam učinio dobra koja sam mogao učiniti, a nisam učinio", zapisao je Andrić.
Uvek sam sve brukao.
Kad sam imao četiri godine, pričao sam dečacima iz zgrade kako moj đed Nikola na Crnoj planini ima trista crnih ovaca koje čuva trista crnih pasa.
“Lažov, lažov!“, vikala su za mnom deca.
Htio sam da skočim kroz prozor. Ali stanovali smo na prvom spratu.
Škola je bila blizu. Moja majka učiteljica.
Ja sam etalon za rasijanost.
Trećeg dana otišao sam u školu u jednoj majčinoj i jednoj svojoj cipeli.
Kad ju je moja učiteljica Dana pozvala da dođe kod nje u razred, moja užasnuta majka je htela da propadne u zemlju od stida.
Nije mi se živelo.
Uživao sam maštareći o sahrani.
U prvom gimnazije tako sam se strašno napio da sam porazbijao sva stakla na fiskulturnoj sali, legao u prikolicu traktora koji je bio parkiran kraj škole, pokrio se slamom i zaspao.
Probudio sam sam se u selu pod planinom osamnaest kilometara od grada u svitanje.
Za to vreme tražili su me rođaci i roditelji, policija, komšije...
Prošao sam sa jedinicom iz vladanja jer mi je otac bio profesor ruskog, stric geografije...
Moj đed Novo je decu tukao kapom. Babu isto.
“Dajte mi Ikoniju da je ubijem“, govorio je jureći je kapom oko stola.
Otac isti takav. “Nećeš ti mene zavađati sa sinovima“, rekao bi majci kad je tražila od njega da nas kazni.
Prošao sam naravno bez kazne.
Onda sam obrukao ceo grad. Sandžačke igre su najvažniji godišnji događaj. Učestvovalo je dvadeset gradova. Takmičili smo se u fudbalu, košarci, atletici, biciklizmu, planinarenju...
Život
18.05.2023. 18:00
Urbane legende: Anđelko i Anđelija
Ja sam bio planinar i već sam dvaput osvajao medalje.
U Goraždu su Bjelopoljci u svemu pobeđivali.
Ali mene je nažuljala cokula. Do Goražda sam stigao kamionom.
Prijavili su me Mojkovčani i diskvalifikovani smo. Zbog toga je Bijelo Polje ostalo bez zlatne medalje.
Nisam smeo u grad. I opet sam hteo da se ubijem.
Posle su nas poslali na slet da mašemo maršalu Titu zastavama na Stadionu JNA.
Olajavao sam predsednika pa su me izbacili. Bruka.
Život
23.08.2023. 20:05
Urbane legende: Ljubimac
Više se nisam vratio u Bijelo Polje.
Nisam imao izbora: da se ubijem ili postanem pisac.
Odlučio sam da postanem pisac. Posle prvih objavljenih priča Miodrag Bulatović me upoznao sa svom kulturnom elitom koja je sedela u Klubu književnika i svima predstavljao kao svog sestrića. Vodao sa sobom po književnim salonima. On je kupovao cveće za ćerke, a ja za mame.
Za moju prvu knjigu “Crni kofer“ je u “Politici“ napisao: “Pesnička tvorevina razorne snage.“
Ali ja sam mislio da sam postao slavan pisac i kao svi srpski pisci sam se propio. Bulatovića sam toliko izbrukao i u Beogradu u i Ljubljani da je zvao moje roditelje da me vode na lečenje od alkohola.
Otišao sam u Dragstor pa odatle na Železničku stanicu među klošare, kurave, makroe. Među prosjake što su spavali ispod Savskog mosta. Ležao sam u toku jedne godine dva puta u zatvoru. Dobio tuberkulozu.
Život
27.05.2023. 21:00
Urbane legende: Kum Kosto
Guru mi je bio Saša Dragstor koji je govorio: “Mrzim uspešne jer oni uvek žrtvuju deo sebe zbog uspeha.“
Bio sam lep i gotovo leš.
Tu više nisam mogao nikog da izbrukam.
Posle deset godina u Dragstoru su me pronašli novinari “ZUM reportera“. I vratili na Terazijski greben. Počeo sam ponovo da pišem. Odatle sam dospeo u “Dugu“.
Spremao se rat.
A takvi kao što sam ja u ratu su vrlo poželjni. Spremni da se primaknu dovoljno blizu.
Nije mi padalo na pamet da se vratim živ iz rata. Tražio sam metak lutalicu.
Ali sam se vratio.
Onda se rodila Ika. I preuzela brigu o meni.
Sada kad poželim da se ubijem napišem priču.
Život
11.10.2023. 23:00
Urbane legende: Vučelja strašivi
Komentari
