Luis Hajn

Kako je jedan čovek stao na put DEČJEM RADU u Americi

dečji rad, dečak rudar — Izvor: Shutterstock

Svetski dan borbe protiv dečjeg rada obeležava se 12. juna.

Prema podacima Unicefa iz 2014. godine, u Srbiji je 10 odsto dece starosti od pet do 17 godina bilo uključeno u aktivnosti koje se klasifikuju kao dečji rad i koje po svojoj prirodi štete dobrobiti deteta, eksploatišu ga i onemogućavaju u obrazovanju i celokupnom razvoju.

Širom sveta, okvirno jedno od desetoro dece je izloženo dečjem radu, a neka su primorana na opasne poslove kroz trgovinu ljudima, procene su Unicefa.

Dečji rad je, kroz istoriju, postojao u različitoj meri. Tokom 19. veka i početkom 20. veka, mnoga deca uzrasta od 5 do 14 godina iz siromašnijih porodica još su radila u Evropi, SAD i nekim od kolonija evropskih sila.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Exploring Science for Learning and Education (@jerryscience)

Jedan od ljudi koji su hteli da stanu na put eksploataciji dece bio je Luis Hajn, američki sociolog i pionir fotografije, čiji je rad početkom 1900-ih razotkrio surovu stvarnost dečjeg rada u SAD.

U vreme kada je svako peto dete radilo puno radno vreme u fabrikama, mlinovima, rudnicima i poljima – često u opasnim uslovima – Hajn je koristio svoj fotoaparat kao alat za društvene reforme.

Zaposlen u Nacionalnom komitetu za dečji rad od 1908. godine, putovao je širom zemlje, često se prerušavao ili davao mito nadzornicima, kako bi dobio pristup radnim mestima.

Njegove fotografije male dece, koja upravljaju teškim mašinama ili rade dugo u iscrpljujućim uslovima, šokirale su javnost. Fotografije nisu samo informisale - one su uznemiravale. Ljudi koji su podržavali dečji rad videli su ga onakvim kakav jeste: eksploatacija dece.

Hajn je objavljivao svoje fotografije u časopisima, na javnim izložbama... Prizori na slikama su bili poražavajući. Deca od sedam godina koja rade smene od 12 sati u predionicama pamuka. Dečaci koji vuku ugalj u rudarskim oknima. Deca kojoj su tekstilne mašine odsekle prste...

Ovo je bila američka radna snaga.

Logično, vlasnici nisu želeli Hajna unutar fabrika, zbog čega se prerušavao u prodavca Biblija, vatrogasnog inspektora, industrijskog agenta... Kada bi uspeo da uđe, brzo je fotografisao i beležio je ime, godine, radno vreme i platu svakog deteta, kad god je mogao.

Kongres je usvojio zakone o dečjem radu 1916. i 1918. godine, ali je Vrhovni sud oba poništio.

Hajnovi napori su postali temelj pokreta za reformu dečjeg rada i za ono što će postati Zakon o fer radnim standardima iz 1938. godine.

Pokazao je svetu ono što zakonodavci nisu želeli da vide, a zahvaljujući njemu, milioni dece su dobili priliku da ponovo imaju detinjstvo.

Samo vi kupujte "krpice" i ne brinite - šiju ih deca, takoreći robovi!