Mesto gde sunce sija 300 dana u godini

Na Rodosu kiša retko pada. U proseku samo 13 dana godišnje. Kad ovo znate, zvuči skoro nestvarno da je suvenir Rodosa - kišobran. Teško da ćete odoleti da i vi ne kupite bar jedan.

Teško ćete odoleti i svakoj drugoj lepoti ovog raskošnog ostrva, prostranog a intimnog, najvećeg od 12 iz arhipelaga Dodekada. Rodos je uistinu jedinstven, zavodljiv, bajkovit. Začarani raj u plaštu plavetnila. Vašu pažnju i sva čula, već pri prvom susretu, pleni mirom, tišinom i vodom dva mora idealnom za kupanje. I božanstvenim plažama prekrivenim peskom ili sitnim šljunkom, kao izmišljenim za uživanje. Kad se svemu doda još i gostoprimljivost, onda postaje jasno zašto se oni koji ovde jednom dođu Rodosu ponovo vraćaju.

Svaki turistički vodič izgovoriće pred dobro raspoloženim i radoznalim turistima i rečenicu koja je prst sudbine ovog ostrva. Kroz istoriju bilo je raskrsnica pomorskih puteva između Egejskog mora i Male Azije, ali i mesto susreta moćnih civilizacija Evrope, Bliskog istoka i Afrike. I svi osvajači i zavojevači ostavili su na njegovom kopnu trag zahvaljujući kojem Rodos danas s punim pravom zovu muzej na otvorenom. Pitanje je, zapravo, da li još negde na planeti postoji tako mali prostor s toliko velikim uticajem različitih kultura.

Povezane vesti - Pećine čuvaju 570 hrišćanskih crkava

U antičko vreme Rodos je bio ostrvo grčkog boga sunca Heliosa, a bronzani kip Kolosa sa Rodosa, koji je stajao na ulazu u luku Mandraki i kroz čije noge su prolazili brodovi, jedno od sedam svetskih čuda. Po legendi, Kolos je Zevsov poklon Heliosu. Moćnu statuu, visoku 45 metara, srušio je zemljotres. Arapi koji su 654. godine pre n. e. osvojili ostrvo, ostatke Kolosa prodali su Jevrejima iz Sirije. Danas ulaz u luku Mandraki krase statue jelena i košute. Postavljene su na mestima gde su nekada bile stope Kolosa i zaštitni su znak ostrva koje su, prema predanju, oslobodili od zmija i tako omogućili da ga nasele ljudi.

Ostrvo je poznato ne samo po istoriji koja seže u duboku prošlost već i po drevnim mitovima. Dakle, postoji nekoliko legendi koje govore o istoriji Rodosa i koje brojni turisti rado slušaju. Prema jednoj od njih, kada je bog Zevs svoju imovinu nad svetom delio među bogovima sa Olimpa, zaboravio je na boga sunca Heliosa. Uvidevši svoju grešku i nemajući šta da mu ponudi, izvukao je sa dna mora komad zemlje i poklonio ga Heliosu. Ispuštajući sunčevu svetlost, Helios mu je dao ime svoje voljene – prelepe nimfe Rodi. Od tada sunce sija na Rodosu 300 dana u godini. Ista legenda dalje kaže kako su iz ove zajednice boga i nimfe rođena tri sina: Lindos, Kamiros i Jalisos. Oni su teritoriju ostrva podelili na tri dela, osnovali tri grada i svakom dali svoje ime.

Istorija ostrva počinje još u novom kamenom dobu. U različitim periodima kontrolisali su ga Minojci, Mikenjani, a u 8. veku p. n. e. nastala su prva naselja Dorana. Radi bezbednosti, stvorili su savez od šest gradova, takozvani heksapolis u koji su spadali, osim tri rodoska grada Lindosa, Kamirosa i Jalisosa, i ostrvo Kos kao i Knidos i Halikarnas u Maloj Aziji. U 5. i 4. veku p. n. e. ovo ostrvo su dva puta okupirali Persijanci. Sledeći vekovi su opisani kao povoljan period za lokalno stanovništvo. Tih stoleća se razvijala nauka i retorika, filozofija i astronomija. Stigavši na ostrvo, apostol Pavle je upoznao stanovnike sa hrišćanstvom. Od 7. veka je postao deo Vizantije, a od 7. do 11. veka bio je pod vlašću muslimana Arapa, da bi ga 1081. oslobodio vizantijski car Aleksej I Komnen.

Povezane vesti - Dva sveta na 92 ostrva

Na početku 14. veka, tačnije 1309. godine na ostrvo su stigli vitezovi iz reda Svetog Jovana (jovanovci ili hospitalci), koji su čuvali Sveti grob u Jerusalimu od muslimana i brinuli se o bolesnima. Vladali su Rodosom više od 200 godine, sve do 1522. godine kada ga je posle duge i teške opsade zauzeo Sulejman I Veličanstveni. Riteri su napustili Rodos i otišli na Maltu, a ostrvo je počelo da se pokorava Osmanlijama. Od tada je počeo da se naseljava turski živalj koga i danas ima u znatnoj meri. Kao rezultat neuspeha Turaka tokom tursko-italijanskog rata 1912. godine, Rodos je pripao Italiji predvođenoj Viktorom II Emanuelom. Na njemu su se zadržali do vremena Drugog svetskog rata. Po završetku neprijateljstava, nakratko, na tri godine, pripao je Britaniji a Grčkoj je vraćen 1948. godine.

Najpoznatije letovalište je svakako sam grad Rodos sa svojom tri kilometra dugom peščanom plažom. Osam kilometara istočno od grada, na manje vetrovitoj strani je gradić Kalitea, sa prelepom istoimenom uvalom i peščanom plažom idealnom za porodice sa decom. Nekada se tu nalazila banja sa lekovitom vodom a danas je ceo predeo okružen bogatim zelenilom i cvećem.

Ipak, glavne atrakcije Rodosa danas kriju se u njegovom glavnom gradu. Većina ulica u Starom gradu kao i privatna dvorišta ili hodnici su prekriveni mozaikom od crno-belih oblutaka (hoklaki tehnika). To je vekovna tradicija na ostrvima Dodekadskog arhipelaga. Rodos nije samo grad u kom je nekada stajao Kolos sa Rodosa, već je i mnoštvo spomenika, pre svega onih sačuvanih iz dvestagodišnje vladavine ritera jovanovaca. Ukratko, u njemu je Palata velikog majstora, danas muzej, moćne zidine nekadašnje tvrđave, slikovita luka Mandraki sa već pomenutim jelenom i srnom, riterska bolnica, danas takođe muzej, ulica Ipoton (viteška), koja je svoj izgled tek nešto malo promenila od nekadašnjeg, i još nekoliko vrednih muzeja.

Povezane vesti - Muževi puše hašiš, a žene žive 120 godina

Noćni život je veoma sadržajan i živ. U glavnom gradu ostrva postoji veliki broj klubova, barova i pabova koji privlače pažnju svojim raznovrsnim programom. Kažu da na ostrvu trenutno radi više od 100 klubova gde se mogu probati najukusniji kokteli u Grčkoj. Za otmenu gospodu kojoj su ova i ovakva dešavanje preterano bučna, preporuka je da uveče svrate na večernji užitak ili u koktel bar „Cavaliere“ preko puta muslimanskog groblja ili u Starom gradu u prelepu baštu „Socrates Garden“.

Faliraki, 15 kilometara istočno od grada, jedan je od atraktivnijih turističkih centara sa dvadesetak hotela poređanih u nizu i velikim akvaparkom. Plaže ispred svih hotela su prekrivene peskom ili sitnim šljunkom, ulaz u vodu je postepen, a između hotela su prodavnice i mini tržni centri, marketi i autobuska stanica. Odmah iza grada je popularna plaža „Entoni Kvin”. Dobila je ime po čuvenom glumcu koji je na njoj 1961. godine snimio ratnu dramu „Topovi sa Navarona”.  I još nešto. Faliraki odavno ima reputaciju „grčke Ibice“ i to zasluženo. U njemu zabava traje 24 sata dnevno.

Na istočnoj strani vredi pomenuti tri veoma interesantne i posećene plaže: Afandu, Kolimbija i Zambika. U blizini prve je katolička Bogorodičina crkva. Sve tri su peščane, uređene su i na njima se u noćnim satima priređuju žurke na obali. Na istočnoj strani je Lindos, drugi po veličini grad ostrva. Mnogi ga nazivaju „najlepšim selom na svetu”. Iznad belog niza kamenih kuća prekrivenih očaravajućim bugenvilijama, na vrhu uzvišenja su ostaci nekadašnje tvrđave iz riterskog perioda a unutar nje jedan od najznačajnijih spomenika iz 4. veka p. n. e., ostaci hrama Atine Lindije. Do vrha brda i ulaza u tvrđavu, putnike po želji nose, mic po mic, simpatični magarci, jedina “vrsta saobraćaja” u gradu. Sa visine od 115 metara, sa platoa pored hrama, otvara se savršena panorama na veći deo istočne obale.

Na samom jugu ostrva je neverovatna plaža i jedan prirodni fenomen. Prasonisi je peščani sprud oblika poluostrva ili ostrva, zavisno od perioda dana. Pre podne, u vreme oseke, do plaže se stiže pešice hodom kroz vodu do kolena. Posle podne, u vreme plime, povratak je moguć jedino plivajući. Ujedno to je jedino mesto u Evropi gde se istovremeno možete kupati u dva mora, Egejskom i Sredozemnom.

Druga, zapadna strana je izrazito vetrovita. Vetar duva uvek i svuda tokom cele godine, s tim što je nešto slabiji zimi na istočnoj strani. Izuzetno retko tokom leta se događa jak vetar preko četiri bofora. Na samo pet, odnosno deset kilometara od grada na zapadnoj strani su dva mesta - Jalisos i Filerimos. Ovo drugo nije na obali već na uzvišenju, na čijem vrhu je crkva Bogorodice i vidikovac sa veličanstvenom panoramom na grad Rodos. Na toj strani ostrva je i internacionalni aerodrom “Dijagoras”. Sa iste strane je još jedan arheološki prostor, Kamiros, ili tačnije ostaci jednog od tri dorska grada. Nikada nije imao jako obezbeđenje u vidu tvrđava ili slično pa je u antičkom periodu često zauziman i do temelja rušen.

Nešto pre dolaska u Kamiros je skretanje za Petaludes, odnosno Dolinu leptirova. To je prirodna dolina kroz koju protiče potok čiji vodotok formira nekoliko minijaturnih jezera. Na kori i granama drveća sede milioni crveno-zlatnih leptirova i to od juna do septembra. Pri bilo kakvom zvuku, poleću stvarajući čudesan oblak i tek kada se sve smiri vraćaju se u svoja staništa.

Iz Doline leptirova put se može nastaviti, što preporučujemo ukoliko vas krasi radoznalost, prema unutrašnjem delu ostrva, gde su smešteni pitoreskni gradić Arhipolis i Crkva proroka Ilije. Malo je onih koji se ovde ne zaustave i ne naprave nekoliko fotografija ili selfija. Nastavljajući put dalje, ponovo se izlazi na istočnu obalu i to kod prirodnog fenomena Epta piges, odnosno sedam ledenih izvora koji izbijaju iz zemlje među gustim zelenilom. Izvorska voda se uliva u potok Loutanis i dalje u omanje jezero. Na putu do jezera prolazi kroz tunel ispod brda kroz koji mogu proći i oni hrabriji posetioci ili oni avanturistički nastrojeni. A ko to učini, ko u vodi do kolena prođe kroz mračni tunel dužine 186 metara, kažu meštani, biće mu oprošteni svi gresi. Da li je baš tako ne zna se, ali se zna da su tunel izgradili Italijani 1931. godine da bi selo Kolimbiju snabdeli vodom za piće.

Već na prvi pogled jasno je da ostrvo ima bogatu floru i faunu. Planinsko područje sa vekovnim četinarima, hrastovima i nasadima platana, isprepletano je malim, ali neobično plodnim ravnicama na kojima raste lekovito bilje, kapar i ciklame. Još od praistorije, endemski predstavnik lokalne faune je vrsta jelena koja živi po šumama u planinama. Zbog svega je i atrakcija, ali su retki oni turisti koji se mogu pohvaliti da su i zaista videli ovu prelepu životinju u njenom prirodnom okruženju.

Uz sve ovo Rodos je i nešto više. Na Rodosu ljude dobre volje i nezasite hedoniste zapravo čeka uživanje u čaroliji leta. Dobro raspoloženje jedino može da pokvari visoka cena cigareta. Sve ostalo pretvoriće se u doživljaj i odmor kojem ćete se rado vraćati u sećanjima. Dodatak na lepotu Rodosa je i zanosna grčka muzika, božanstvena gastronomija i najbolje vino. I još nešto: za samo sat i malo više stiže se iz Beograda avionom do ostrva na kojem su i bogovi uživali.