MOZAK NAS ŠTITI OD SUROVE ISTINE? Smrt je nešto što se dešava samo drugima

MOZAK NAS ŠTITI OD SUROVE ISTINE? Smrt je nešto što se dešava samo drugima

foto: Shutterstock


Ljudski mozak štiti se od egzistencijalnog straha tako što samu smrt kategoriše kao nesrećan slučaj koji se događa isključivo drugim ljudima, pokazuje najnovija studija koja će tek sledećeg meseca u potpunosti biti objavljena u naučnom časopisu “NeuroImage”, piše The Guardian.

“Mozak ne prihvata da je smrt povezana s nama. Naime, postoji osnovni mehanizam koji nam sugeriše da informacija koju povezujemo sa smrću nije pouzdana i da joj se ne treba verovati”, kaže Yair Dor-Ziderman, naučnik pri Univerzitetu Bar Ilan u Izraelu. ”

Zaštita od misli o smrti mogla bi biti ključna za čovekovu sposobnost da živi u sadašnjosti. Ta se zaštita najverovatnije javlja već u najranijoj fazi života, kad se čovekov mozak razvije i shvati da ćemo svi jednoga dana umreti.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

“Kada čovek stekne mogućnost gledanja u sopstvenu budućnost, onda shvati da će u jednom trenutku umreti i da po tom pitanju ništa ne može da promeni. To se kosi s našom biologijom koja nam stalno pomaže da preživimo, da ostanemo živi”, pojašnjava Dor-Ziderman.

Volonteri su tokom istraživanja na ekranu gledali lica ljudi, a za to vreme im se merila moždana aktivnosti. Lice volontera ili stranca prikazivalo se na ekranu više puta. Nakon prikaza tog lica, volonteru bi se prikazalo drugačije lice. Mozak volontera iznenadio bi se kada bi video posljednje lice u nizu, jer ta slika nije bila u skladu s onim što je mozak predvideo. Istovremeno, iznad lica osoba prikazivale bi se reči. U 50 posto slučajeva reči su bile povezane sa smrću.

mozak

Na primer, među reči koje se povezuju sa smrću našle su se reči poput “pogreb” ili “sahrana”. Naučnici su otkrili da bi mozak volontera ugasio sistem za predviđanje kada god bi se uz volonterovo lice prikazala reč koja se povezuje sa smrću. Mozak volontera jednostavno je odbio da napravi to povezivanje i nije pokazao iznenađenje.

“To sugeriše da se štitimo od egzistencijalnih pretnji ili svesnog razmišljanja o činjenici da ćemo umreti. Gasimo predviđanja o sebi ili te informacije kategorišemo kao da se tiču drugih ljudi”, dodao je Avi Goldstein, jedan od autora studije.

“Ne možemo racionalno poreći da ćemo umreti, međutim, možemo o tome misliti tako da se to događa drugim ljudima”, dodao je Dor-Ziderman.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Dor-Ziderman kaže da se čovek pre drukčije nosio sa smrću jer joj je bio više izložen. Današnje društvo se više boji smrti jer se bolesni ljudi nalaze u bolnicama, a stariji ljudi u specijalizovanim ustanovama za brigu. Rezultat toga je da je prosečan čovek manje izložen smrti, pa je se više boji.

Povezane vesti – JESTE LI ČULI ZA NEUROBIK? Metoda za jačanje mozga i memorije

Psiholog Arnaud Wisman sa Univerziteta u Kentu kaže da pogotovo mladi ljudi smrt vide kao problem drugih ljudi. Njegova istraživanja pokazuju da čovek danas pribegava konceptu “pokretne trake za bežanje”, odnosno da napornim radom, izlascima, kupovinom odagnava strah od smrti.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar