Navikli smo se na koronu, smrt, bolesne, na ružne vesti?

"Videli smo da su ljudi, koji su preboleli kovid, imali problema sa emocionalnim životom, kognicijama, odnosno razmišljanjem, sećanjima, spavanjem i slično“, navela je ona.

Stašević-Karličić je objasnila da su se ovi simptomi kod nekih ljudi povukli, međutim, kako je rekla, najviše su pogođeni oni sa predispozicijama za oboljevanje.

Prema njenim rečima, broj građana sa prvom psihotičnom epizodom u životu je premašio prosek, ali to još uvek nije dovoljno da bi se stanje proglasilo alarmantnim.

"Najdirektniji uticaj kovid-19 na mentalno zdravlje je složeni neuropsihijatrijski sindrom – delirijum. Ljudi koji borave u jedinicama intenzivne nege, odnosno teško oboleli, razvijaju halucinacije, sumanute ideje, agresivno ponašanje, pa čak i suicidalno ponašanje, kao odraz loše prognoze bolesti“, navela je Stašević-Karličić

Sa Žarkom Trebješaninom o poreklu, tumačenju i značaju naših snova

Intervju

Intervju

Život 24.10.2021. 06:05

Sa Žarkom Trebješaninom o poreklu, tumačenju i značaju naših snova

Ona je istakla da je stopa suicida još jedan pokazatelj psihološkog uticaja pandemije na koji je Svetska zdravstvena organizacija upozorila, ali, kako je rekla, nije došlo do ekspanzije ove crne statistike, već, naprotiv, u nekim zemljama, među kojima je Srbija, broj samoubistava se 2020. godine smanjio.

Pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Stašević-Karličić je navela da broj samoubistava u našoj zemlji kontinuirano opada i da je prošle godine zabeleženo 982 slučaja samoubistva, što je gotovo upola manje u poređenju sa 1. 444 suicida 2006. godine.

"To je bila godina sa najmanjim brojem suicida od 2006. godine, od kada se prati suicid i postoje podaci RZS“, rekla je direktorka Klinike.

Uprkos očekivanjima da će zbog povećanog broja depresivnih osoba u pandemiji rasti broj samoubistava, to se u Srbiji nije desilo, dodaje, zbog angažovanja 100 odsto kapaciteta zdravstvenih službi, Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije na prevenciji i podršci rizičnim grupama.

"Znamo da je depresija najzastupljenije oboljenje kod onih koji su pokušali ili izvršili suicid. Radili smo na prevenciji i bili smo spremni“, rekla je Stašević-Karličić.

Ona je istakla da se SOS linijama za psihičku podršku javilo više desetina hiljada građana, te da su na osnovu broja i sadržaja poziva adolescenti i njihove porodice, žene koje se spremaju za roditeljstvo ili su već postale majke i stari identifikovani kao grupe kojima je potrebna posebna pažnja i dodatna pomoć.

Psihijatar Marija Dabetić sa Instituta za mentalno zdravlje u nekadašnjoj Palmotićevoj ulici takođe skreće pažnju da vreme kovida utiče na sve sfere života, a posebno mentalno zdravlje i zdravih i ljudi koji su se ranije lečili.

U početku, kako je rekla, pacijenti su se suočavali sa izmenama rutine u lečenju i odlasku kod lekara, ali tu su, dodaje, mnoge druge brige, kao što su ekonomska nesigurnost, gubitak posla, smanjeni prihodi i strah od zaražavanja sebe i ukućana.

"Dolazi do porasta tegoba iz anksio-depresivnog kruga poremećaja. Neki svetski trendovi govore i o sve učestalijim opsesivno kompulzivnim poremećajima, koji počinju kao strah od prljavštine i zaraze“, kazala je doktorka.

Dabetić se osvrnula na preliminarne rezultate Nacionalnog istraživanja duševnog zdravlja u vezi sa pandemijom kovid-19 Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji pokazuju da je u Srbiji svaka 18 osoba između 18 i 65 godina blago do umereno depresivna, što je rast sa tri odsto 2019. godine na blizu šest odsto u prošloj godini.

Istraživanje je pokazalo, dodaje, da se stopa teške depresije nije povećala, dok je depresivnost u našoj zemlji niža u poređenju sa zemljama Evropske unije.

Ona je podsetila da se i nakon mnogo godina posle nuklearne katastrofe u Černobilju i cunamija u Nju Orleansu beleži porast depresivnosti i Posttraumatskog stresnog poremećaja, i ocenila da će pandemija ostaviti posledice na mentalno zdravlje i onih koji se nisu inficirali kovidom, i da ćemo se sa posledicama suočavati znatno kasnije.