Život
24.10.2021. 06:05
Dragana Todorović

Intervju

Sa Žarkom Trebješaninom o poreklu, tumačenju i značaju naših snova

Žarko Trebješanin
Izvor: Marta Žuborski

Čudesno lepi, ali i čudovišno strašni i okrutni, snovi su večita zagonetka, privlačna i zastrašujuća u isti mah. Svojom neuhvatljivom, fantastičnom i misterioznom pojavom snovi su od iskona opčinjavali ljude i nagonili ih da pronađu njihov skriveni smisao

"Na osnovu vekovnog iskustva naslućujemo da snovi imaju neko skriveno značenje i intuitivno znamo da često popravljaju loše raspoloženje, hrabre posustale, isceljuju bolesne i podstiču usahlu maštu preterano racionalnih ljudi", piše psiholog Žarko Trebješanin u uvodu svoje nove knjige „Snovi – psihološko tumačenje" ("Data status", Beograd, 2021).

Osim psihološkog tumačenja, profesor Trebješanin, autor više stotina naučnih i stručnih radova, kao i desetine knjiga iz oblasti psihologije: "Leksikon psihoanalize", "Šta Frojd zaista nije rekao", "Rečnik psihologije", "Nikola Tesla: ličnost, neuroza i poslanje", "Neverbalna komunikacija"... na početku knjige daje i "kratku, ali temeljnu istoriju tumačenja snova".

Trebješanin
Izvor: Oksana Skendžić

Zašto je važno da se počne od antike da bi se došlo do danas kada su u pitanju snovi?

"Snovi su veoma kompleksan fenomen za koji se zanimaju i književnici, pesnici, filozofi, teolozi... Mene interesuje psihološki aspekt i psihološko tumačenje, ali smatram da je obavezno početi od istorije kako bi čitaocima bilo jasno koliko dugo je to interesovanje za snove i kako se ono menjalo – od toga da su snovi glas bogova, preko odbacivanja snova kao nečega što je besmisleno, pa sve do Frojda koji kaže da oni nisu glas Boga, ali jesu glas nesvesnog u nama, i na kraju do savremenih neuropsiholoških istraživanja. Zanimljivo je da su prvi pisani zapisi posvećeni upravo snovima, ali naravno da je tumačenje snova bilo i daleko pre tih 5000 godina, samo što to nije zapisivano, već su ljudi usmeno prenosili svoja iskustva."

 
Na samom početku knjige postavljate jedno od pitanja koje sve nas najviše zanima – odakle nam dolaze snovi i zašto?

"Da, to nas sve zanima zato što su snovi nešto potpuno drugačije od onoga što mi doživljavamo kada smo budni. Na neki način možemo da kažemo, mada je malo preterano, da su to u stvari neke vrste halucinacija, ali u stanju spavanja. Šopenhauer kaže da su snovi kratkotrajno ludilo. Nekada je izvor sna bio smeštan izvan nas, smatrao se natprirodnim fenomenom koji dolazi ili od demona ili od bogova, da bi se kasnije sa pojavom Frojda taj izvor smestio unutar nas. Osim njega, i From, Jung i mnogi drugi psiholozi smatraju da su snovi vid psihičke tvorevine, a danas taj izvor posmatramo i kao organski, neurofiziološki. Zahvaljujući savremenim metodama, možemo uživo da posmatramo kako radi mozak i koji se regioni uključuju kada sanjamo."
 
Da li o našem psihičkom zdravlju, ali i zdravlju uopšte, govori i to koliko i šta sanjamo? Da li je „zdravije“ sanjati ili ne sanjati?

"Na to pitanje može da se odgovori na dva načina. Kao što nam je potrebno spavanje da bismo obnovili svoje izvore energije, tako su nam i snovi potrebni da bismo obnovili mentalnu energiju, da bismo sredili utiske, da bismo se ’resetovali’. Naravno, veoma je važno i šta čovek sanja, kakvi su ti snovi i koliko ih razumemo. Nekada snovi, i to psihijatri i klinički psiholozi dobro znaju, mogu da nam najave da će doći do nekog ozbiljnog duševnog poremećaja, do neuroze ili čak psihoze. Dakle, snovi su i signali i upozorenja. Gledano sa te strane, snovi mogu biti korisni. Čak i oni snovi koje zovemo noćnim morama i kojih se svi ljudi plaše veoma su potrebni. Kao što nam je potreban bol – specifična senzacija koja nas upozorava na to da nešto nije u redu. Bol je alarm i poziv da treba nešto preduzeti. Isto je i sa snovima. Na primer, čovek koji često sanja isti san očigledno ga nikad nije razumeo, a potrebno je da ga razume."
 
Zašto se nekih snova sećamo, a nekih ne?

"To je objašnjavao još Frojd dok nije imao potvrdu savremenih istraživanja. Ono što pamtimo su uglavnom lepi snovi, oni koji nas ne uznemiravaju. Osobe koje tvrde da ništa ne sanjaju nisu u pravu – one samo potiskuju svoje snove. To bi značilo da snovi kojih se ne sećamo mogu da nas uznemire. Kao što potiskujemo ono što ne želimo da znamo jer nam je neprijatno, tako i snove o tome ne pamtimo. Prema Frojdu, to su snovi u kojima se ispoljavaju neke želje, infantilne, agresivne, incestuozne, koje bi bile zastrašujuće za našu svest. Takođe, jedan od razloga zaboravljanja snova, koji naglašavaju kognitivni psiholozi, jeste i taj da su snovi toliko zbrkani i apsurdni da nam deluju toliko suludo da ih ne možemo povezati i ne možemo ih se setiti." 

Koliko traje san? Nekada nam se čini kao da smo celu noć sanjali.

"To je veoma zanimljivo pitanje koje je dobro objasnio jedan moderni istraživač, Dauve Draisma, u knjizi ’Tkač snova’. Kada se snima san, na osnovu pokreta očiju i aktivnosti određenih delova mozga, vi vidite da san traje veoma kratko, da se može izmeriti sekundama ili čak milisekundama. Postoje vrlo zanimljiva tumačenja u vezi s tim. Jedno kaže da mi već imamo gotov scenario i da onda, kada naiđe neki stimulus koji aktivira naš scenario, mi imamo doživljaj da smo to nešto veoma dugo sanjali."

Žarko Trebješanin
Izvor: Oksana Skendžić

 
Da li je moguće da smo neke snove, u kasnijoj interpretaciji u budnom stanju, nadogradili?

"To je govorio Frojd. Reč je o sekundarnoj obradi koja se javlja kada se naša svest budi i suočava sa nečim što joj je potpuno nerazumljivo, što joj se apsurdno i protivreči logici. U takvoj situaciji naša svest ima potrebu da ono što joj je nelogično prevede u logičnu priču. Frojd to smatra izopačavanjem sna, to dodavanje ili oduzimanje koje čini da san više nije onaj izvorni, skriveni, već samo njegova svesna manifestacija."

U knjizi pišete i o takozvanim proročanskim snovima koji mogu da nam nagoveste neke događaje. Da li smo i njih, zapravo, samo nadogradili?

"To je posebna vrsta snova kojoj sam posvetio celo poglavlje, a imao sam materijala za celu knjigu. Snovi su se oduvek povezivali sa proročanstvima, a i danas je prvo što mnogima padne na pamet upravo to – da li će se san ostvariti ili ne. To nije slučajno. U svim drevnim kulturama, počev od Indije, Kine, preko Egipta, Mesopotamije, Grčke, Rima, svuda su snovi tretirani kao proročanski. Zanimljivo je da danas etnologija takođe istražuje fenomen koji se naziva – priča o snovima koji se ostvaruju. Mene je to veoma interesovalo. To je jedna kulturna univerzalija. U takozvanim primitivnim kulturama takođe imate snove koje sanjaju obično poglavice, vračevi, šamani, ali i obični ljudi koji su dužni da takve snove odmah ispričaju pred svima i da se taj san protumači jer se smatralo da može biti važan za čitav kolektiv. Aleksandar Veliki je, na primer, sanjao satira i tumačenje koje je dobio bilo je na osnovu etimologije. Kada rastavite reč satir – dobijate ime grada Tira i objašnjenje da će biti osvojen. To se i desilo. Hanibal je takođe iz jednog svog sna shvatio da će osvojiti Rim, ali nije uzeo u obzir to da mu je prorok bio Jupiter, rimski vrhovni Bog, i da mu je dao pogrešan savet, da ga je obmanuo. Takvih, zanimljivih priča, ima još puno, ali suština je verovanje da san dolazi od onostranosti i da kao takav otkriva budućnost."
 
Jung nije voleo izraz "proročanski snovi", već ih je zvao „prospektivni“. U čemu je razlika?

"U tome što je tvrdio da snovi ne predviđaju budućnost na osnovu toga što dolaze od onostranog, već to čine na isti način kao što lekar na osnovu simptoma bolesti može da predvidi ishod ili kao što meteorolog može da predvidi kakvo će biti vreme. To znači da u stanju spavanja, koje je poseban modus bivstvovanja, modus u kojem smo okrenuti isključivo sebi samima, kada nas ne muče svakodnevni problemi, nismo zaglušeni bukom realnosti, možemo da dođemo do onog nesvesnog u nama i da ga bolje sagledamo. U tom kontekstu Jung navodi san planinara, svog pacijenta, koji je video sebe kako pada. On je to objasnio kao osećanje krivice snevača i težnju da se reši svih problema jednim nesvesno aranžiranim samoubistvom. I tako je i bilo. Jung kaže da u tome nema nikakve mistike. Na osnovu onoga što je planinar nesvesno znao o sebi i svom stanju, mogao je da predvidi traženje izlaza u smrti.
Na isti način može se objasniti i san Abrahama Linkolna, 16. predsednika Amerike, koji je dan pre nego što će biti ubijen sanjao mrtvački kovčeg prekriven zastavom SAD i stražara koji mu kaže da je ubijen predsednik. Alfred Adler u tzv. proročanskim snovima nije video ništa čudno. On je govorio da mi sanjamo ono čime možemo da opravdamo svoje ponašanje, da je san jedna vrsta nesvesnog alibija, samoobmane kojom želimo da održimo onaj naš životni plan i da spasemo sebe od osećanja inferiornosti."

 
Često čujemo kako snovi o ispadanju zuba, na primer, nagoveštavaju smrt člana porodice, uz primere da se to desilo. Kako to objasniti?

"To spada u narodno tumačenje snova koje nikako ne treba odbaciti kao glupost i sujeverje, i ja sam zato celo jedno poglavlje posvetio upravo tome. To bi bilo isto kao kada bismo odbacili mitove uz obrazloženje da su ljudi tada bili neobrazovani, nisu znali da je Sunce nebesko telo pa su mu zato pridavali neke antropomorfne odlike. Mitsko-magijski pogled na svet je vredan poštovanja kao jedan drevni sistematski pokušaj razumevanja vaseljene i čoveka na simboličan način. Ti simboli nisu proizvoljni i treba ih upoznati, kako u narodnim pesmama, poslovicama, zagonetkama tako i u obredima. Kada ih tumačite, to je isto kao da otkrivate neki nepoznati jezik, prosto ga dešifrujete. Tako vidite da postoje neke univerzalije. Nasuprot ispadanju zuba, stoje snovi o izlasku iz vode koji predstavlja ponovno rođenje. Putovanje, na primer, u narodnom tumačenju, ali i kod Frojda, nagoveštava smrt. Na kraju krajeva, to imamo i u jeziku – kada neko premine mi kažemo: otišao je na svoje poslednje putovanje. A zašto baš zubi nagoveštavaju smrt? Zato što su nam od životnog značaja, što danas možda i ne možemo tako da shvatimo jer imamo zubare i proteze, ali verujem da se nekada ispadanje zuba smatralo nagoveštajem kraja. Ako više nemate zube, onda ne možete da se hranite i umrećete."
 
Da li možemo svesno da utičemo na to šta ćemo sanjati?

"Postoje takozvani lucidni snovi, oni u kojima je naš um blizak svesti i koji se obično sanjaju ujutru. Kod svih ostalih snova mi smo pasivni posmatrači, a kod lucidnih imamo mogućnost da na njih utičemo, oni daju vlast našem egu da može da se umeša. Recimo, kada čovek sanja da pada i u poslednjem trenutku kaže – sada ću da usporim i tako izbegnem udarac o zemlju. Ili kada sanjamo da letimo i uspemo u snu da ne udarimo o zid koji je pred nama. Isto važi i za situacije kada uspemo da produžimo lepe snove, one u kojima nam je prijatno i želimo da što duže traju."

Da li postoje snovi koje muškarci sanjaju češće nego žene i obrnuto?

"Ima istraživanja koja pokazuju da muškarci više sanjaju takozvane takmičarske snove u kojima je bitno uspeti, pobediti, steći neku moć. S druge strane, žene više sanjaju snove u kojima se povezuju sa nekim drugim ljudima ili otkrivaju nešto o njima. Naravno, i muškarci sanjaju takve snove, ali su češći kod žena. Žene, takođe, sanjaju da brinu o nekim drugim ljudima ili da zajedno, solidarno, nešto rade.“

Šta sanjaju deca?

"To je posebna vrsta snova o kojima bismo mogli mnogo da pričamo, zato bih uputio one koje to zaista zanima da pročitaju šta je o tome pisao Frojd. On kaže da su dečji snovi praobrazac snova. To se zadržalo i u jeziku. Kažemo, na primer, on je sanjao da je postigao to i to ili da je otputovao tamo i tamo. Dakle, snovi bi u tom metaforičkom smislu bili ostvarenje naših želja. Dete koje se ugojilo, na primer, i zabranjeno mu je da jede kolače, sanja kako je pojelo pet krempita. Snovi dece su, dakle, veoma prozaični, providni, oni se lako razumeju, dok su snovi odraslih sasvim suprotni – oni su nerazumljivi, neprozirni i često apsurdni i besmisleni, upravo zato što te želje da bi uopšte dospele u san prvo moraju da budu preobražene, da budu na neki način prerađene, deformisane, iskrivljene, maskirane. To je Frojdovo shvatanje. Jung ne misli tako. On kaže da san ništa ne skriva, već, naprotiv, on nam otkriva, on nam kazuje istinu o tome šta se dešava u našem nesvesnom. Naravno, ne poriče Jung da nama snovi nisu jasni, već kaže da to nije zato što nešto treba da se sakrije i izopači, da se šifrira, nego se radi o tome da su snovi dati jezikom koji je simboličan i koji mi ne razumemo dovoljno. Deca, takođe, često sanjaju i takozvane velike snove i jedna obimna Jungova knjiga, ’Dečji snovi’, govori o tome. To su posebni snovi koji nama otkrivaju veze između snova i alhemije, snova i kabale, snova i raznih drugih ezoteričnih učenja.“

Da li životinje sanjaju?

"U to ne možemo biti sigurni jer one, jednostavno, ne mogu da nam kažu. Ali, na osnovu posmatranja i praćenja rada mozga, možemo videti da se i kod njih aktiviraju supkortikalne strukture, one koje su ispod neokorteksa, koje su stare i nazivaju se reptilski mozak. I to ne čudi jer u snovima mi često prerađujemo naše emocionalne doživljaje koje nismo uspeli da apsorbujemo. Tipičan primer su posttraumatski snovi koji se upravo zato i javljaju – da bismo mi mogli lakše da obradimo traumu kroz koju smo prošli.“

Jedno poglavlje posvetili ste snovima poznatih ličnosti. Osim što je veoma zanimljivo za čitanje, zašto je važno da imamo uvid u to šta su oni sanjali?

"Svi volimo da znamo što više o životima velikih ljudi, što nije slučajno jer oni na neki način predstavljaju najbolje primerke ljudske vrste. Posebno nas golica da znamo šta se odigrava u njihovom umu, naročito šta se dešava u njihovoj privatnosti. A šta ćete privatnije od snova? Tako sam naveo, na primer, snove Vladete Jerotića, Dekarta, Ajnštajna, Nilsa Bora, Sokrata, Junga… Ono što ljude naročito intrigira su njihovi snovi o velikim otkrićima, čak je i Jung svoju intelektualnu biografiju nazvao ’Snovi, sećanja, razmišljanja’. Nije slučajan redosled reči. On kaže da je iz tih snova, kao iz užarene lave, proizašla njegova teorija, ali naravno da tu lavu treba i ugasiti, preoblikovati… Zato mislim da su ti snovi posebno zanimljivi – ne samo što su uticali na njihov rad, već i zato što kroz njih možemo dobro da upoznamo noćnu stranu velikih ljudi. Ivo Andrić, na primer, svoje snove nije otkrivao. O njima saznajemo tek iz posthumnog dela ’Znakovi pored puta’, gde vidimo kakve je zastrašujuće snove, gotovo noćne more, imao. Tako otkrivamo da iza tog Andrića koji je izgledao krajnje smiren, apolonski, zapravo vri nešto unutra, da i on ima uznemirujuće doživljaje, zebnje, strahove i slično.“

Dakle, važno je da sanjamo i važno je da obratimo pažnju na svoje snove?

"Tumačenje snova je, zapravo, vid najlekovitije samospoznaje. Svi mi imamo neke pukotine, naprsline, konflikte, a snovi su najbolji put da upoznamo tu našu tamnu stranu i da je integrišemo ili barem zalečimo. Za naše mentalno zdravlje i duhovno sazrevanje ništa nije efikasnije od beleženja i poštovanja svojih snova, od ozbiljnog obraćanja njima, od tumačenja njihovog skrivenog značenja. Tako upoznajemo sebe i postajemo zreliji i celovitiji. Na kraju krajeva, snovi su ono što našem životu daje dubinu i smisao. Zamislite samo koliko bi on bio siromašniji bez snova.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Muzikom protiv korone, ali stvarno - potvrdilo i istraživanje
muzika, slušanje, slušalice

Da li se odnosi i na vas?

22.10.2021. 09:05

Muzikom protiv korone, ali stvarno - potvrdilo i istraživanje

​​​​​​​Tokom pandemije korona virusa ljudi širom sveta provode više vremena slušajući muziku, u proseku oko 18,4 sata nedeljno i to najčešće svoje omiljene izvođače, pokazuje istraživanje koje je objavila Međunarodna federacija fonografske industrije (IFPI).
Close
Vremenska prognoza
clear sky
8°C
02.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve