Život
19.06.2022. 17:10
Život
06.07.2022. 22:25
Dragan Vesić
Kolumna
Ne mislim, dakle jesam
U sedamnaestom veku, zahvaljujući racionalizmu i empirizmu Dekarta i Bekona, čovečanstvo je počelo da sumnja, odnosno da misli, ljudi su imali stav i shvatili da je znanje moć.
To je ulilo nadu u istinski progres čovečanstva: naziralo se svetlo na svim poljima.
Tri veka kasnije, stvari su se promenile: neko je ugasio svetlo i svet je ponovo u duhovnom mraku bez obzira na to što je električno bleštavo svetlo na sve strane. Valjda nas je zaslepilo, pa suštinu i prave stvari malo ko vidi.
U digitalnoj hedonističkoj epohi, čovek današnjice ne sumnja nego slepo veruje medijima, a pogotovo novim. On nije samo puki recipijent, nego i kreator isprazne stvarnosti koja postaje zamena za stvarnost: simulacija je postala stvarna.
U takvoj fiktivnoj stvarnosti znanje nije moć, a ni sumnja, nego je spinovana informacija moć. Ne mislim, dakle postojim i Neznanje je moć su fundamentalni elementi naše priglupe epohe.
Dakle obrnuto u odnosu na Dekartovo vreme. Zato je Dekartova kartezijanska sumnja – Cogito ergo sum – danas deplasirana jer nema ko da misli, dok je Bekonovo Scientia potestas est takođe izašlo iz mode jer je znanje nemoć.
Vek kasnije, veliki prosvetitelj čovečanstva, Imanuel Kant, otac moderne etike, u svom kategoričkom imperativu poručuje: "Postupaj tako da maksima tvoje volje može poslužiti kao princip opšteg zakonodavstva: drugim rečima – ne čini drugima ono što ne želiš da oni tebi čine.“ To je vrhovni moralni princip koji definiše ljudskost i to je ključna razlika između čoveka i nekog ko samo liči na čoveka, ali to nije.
Zdravlje
06.06.2022. 15:10
Tiha pandemija depresije
Marko Miljanov bi to nazvao čojstvom: štititi druge od sebe (za razliku od junaštva gde štitite sebe od drugih, od zla). Modernim rečnikom ta briga za druge zove se empatija (nešto što danas u vreme bezdušne sebičnosti sveta nije na ceni).
Da je smisao u davanju, da volimo druge, jedan vek kasnije, uči nas psihoanaliza (podrazumeva se da čovek vodi računa o sebi), a mnogo ranije o ljubavi prema drugima uči nas hrišćanstvo. U Jevanđelju po Mateju i na više mesta u Bibliji piše: "Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe“. Dakle, nigde se ne kaže da ne treba voleti sebe, a ovo moralno načelo zastupaju mnoge svetske religije.
Sad, nije poznato da li su u neoliberalizmu napisali svoje jevanđelje, ali je činjenica da popularna psihologija (dakle, šund) poručuje da valja voleti samo sebe po cenu tuđe patnje. Današnjim digitalnim vračevima i guruima ništa nije sveto.
Zdravlje
24.02.2022. 19:05
Da li znate razliku između samoće i usamljenosti?
Misliti samo na sebe i biti srećan po svaku cenu pa makar unesrećiti druge jeste imperativ današnje epohe i o tome se, iz nekog razloga, malo govori i piše. Intelektualci, čija je uzvišena misija da imaju kritički stav prema svemu što je nemoralno i loše, izbegavaju da govore o toj aberaciji. To ne čine samo sada: posebno su to radili u 20. veku pa otud Bendina studija "Izdaja intelektualaca“. Više vole da služe vladajućim elitama, da "izdaju svoj poziv“ nego da govore istinu.
Intelektualci – piše Žilijen Benda – nisu mogli sprečiti "laike“ da čine zlo, ali su ih sprečavali da klanice pretvore u svetilišta. Čovečanstvo je tako 20 vekova hvalilo dobro, a činilo zlo, ali su intelektualci uvek nalazili pukotinu kroz koju je mogla da se provuče ljudskost. Ali, u 20. veku stvari se drastično menjaju i ljudi od duha izdaju svoj poziv: počinju da služe "laicima“ zaključuje Benda.
Izvesno je da se taj trend nastavlja i danas: moralne pukotine više nema.
Zdravlje
01.05.2022. 22:00
Sreća – stvar truda
Da ipak nije sve otišlo dođavola, dokaz su neki časni ljudi koji kažu da je "ok ne biti ok“ i da ne treba bežati od negativnih emocija jer je i izbegavanje patnje – "patnja“. To jeste razumna kritika pozitivne (popularne) psihologije čije su poruke da se uvek mora biti pozitivan, makar se to glumilo, toksične za zdravlje osim što su prazne i besmislene. Svakako da je hronična negativnost autodestruktivna, ali nije ok potiskivati osećanja jer je onda još teže.
Oni što vole samo sebe – mada im to ne poručuje Biblija, a misle da su vernici, ne uči ih ni etika, a misle da su ljudi, ne uči ih ni dubinska psihologija nego ih bolesna epoha uči da je sebičnost i narcizam najveća moralna vrednost – trebalo bi da stanu pred ogledalo savesti i videće ono što Dorijan Grej, zagledan u vlastiti portret, nije mogao da vidi. Videće nešto što nikad nije bilo ljudsko: Dorijan Grej je video nešto što je nekad bilo ljudsko.
Komentari
