Biznis
27.09.2022. 14:20
Život
22.06.2023. 08:05
R. E.
"To je bila valuta"
Pre 20 godina je otišla u istoriju, ali Nemci i dalje pate za markom
Nemačka marka je pre više od 20 godina otišla u istoriju, ali je i dalje prisutna u glavama i srcima mnogih Nemaca.
"Nemačka marka je nešto što neki Nemci vole više od sopstvene žene".
Tako je u oktobru 1997. tadašnji savezni ministar finansija Teo Vajgel opisao odnos brojnih Nemaca s njihovom valutom. I mada Nemci u novčanicima već više od 20 godina ne nose marke nego evre, u glavama i srcima mnogih građana Savezne Republike marka i dalje "živi", piše "Dojče vele".
Marka je bila simbol nemačkog privrednog uzleta nakon Drugog svetskog rata. Marka je postala mit. Kada je pre tačno 75 godina, 21. juna 1948. ta valuta uvedena u zapadnonemačkim okupacionim zonama, rafovi u prodavnicama popunili su se preko noći. Trgovci su izvadili robu iz skladišta, robu koju su tamo čuvali, jer nisu imali poverenja u dotadašnju valutu, nemačku rajhsmarku.
U decenijama koje su usledile, zapadnonemačka marka postala je druga najvažnija valuta sveta, odmah iza američkog dolara.
No, taj veliki "rez" 1948, odnosno prelazak na novu nacionalnu valutu, bio je istovremeno i veliki šok. Ušteđevina brojnih građana se "istopila". Za 100 rajhsmaraka na štednoj knjižici dobili su samo 6,50 novih maraka. Istovremeno su plate, stanarine i porezi jednostavno transferisani u novu valutu po načelu 1:1.
Svaki građanin tada je dobio jednokratnu premiju od 40 maraka, a dodatnih 20 maraka mesec dana kasnije. Redukovanje ponude novca na tržištu bio je temelj stabilne valute. Sa crnog tržišta je nestala kompenzaciona trgovina, baš kao i alternativno tržište na kojem se plaćalo - cigaretama.
Veliki test zrelosti za nemačku marku usledio tek nekoliko decenija kasnije, i to sasvim neočekivano: "Ako dođe nemačka marka, mi ostajemo. Ako ne dođe, idemo k njoj!" To su uzvikivali stanovnici tadašnjeg DDR-a tokom jeseni 1989, jeseni velikih promena. Još i pre političkog ujedinjenja Nemačke, D-marka je 1. jula 1990. zamenila DDR-marku. Kurs po kojem je istočna valuta menjana za zapadnu bio je 1:1.
Biznis
12.10.2021. 19:05
Novčanice koje se najčešće falsifikuju
Tadašnji savezni kancelar Helmut Kol insistirao je na brzom kreiranju privredne i monetarne unije – i to uprkos upozorenjima iz Bundesbanke (Nemačke centralne banke). Problem je bio to što se, nakon uvoženja D-Marke kao zvanične valute, planska privreda DDR-a preko noći našla u turbulentnim vodama kapitalističkog sistema tržišne ekonomije.
Jedanaest godina kasnije, u novogodišnjoj noći 2002. stigao je evro. Nova evropska valuta zamenila je marku, liru, franak, šilinge…. Nakon početne euforije i u Nemačkoj je usledilo naglo otrežnjenje. Mnogi Nemci su evro doživeli kao "Teuro" (igra reči kojom se signalizira da je s uvođenjem evra sve poskupelo) – bez obzira na to što su statističari i ekonomisti tvrdili drugačije. Mnogi su prilikom korišćenja nove valute u prodavnicama, kafićima ili kod frizera imali osećaj da je marka konvertovana u evro u odnosu 1:1. Reč teuro je u prvoj godini nakon uvođenja evra proglašena za reč godine u Nemačkoj.
Bilo je i mnogo onih koji su predviđali da će zajednička valuta s Italijanima i Grcima kad-tad postati nekonvertibilna i "mekana", i da tržišta u nju neće imati poverenja. Tadašnji kancelar Kol bio je svestan skepse, kako je to kasnije priznao u jednom intervjuu: "Mi bismo vrlo verovatno izgubili na referendumu o uvođenju evra i ukidanju nemačke marke".
Koja se valuta na kraju pokazala kao stabilnija? Nemačka marka ili evro? To je – evro!
Biznis
17.11.2022. 15:25
Kad nam stiže digitalni evro
Za nešto više od dve decenije njegovog postojanja, Evropska centralna banka (ECB) uspela je da ostvari svoj cilj, a to je prosečna godišnja stopa inflacije od dva odsto.
Ankete Evropske unije osim toga pokazuju da evro ima veliku podršku: više od 80 odsto Nemaca i više od 70 odsto građanki i građana Evropske unije podržava zajedničku valutu.
Ipak, skepsa prema evru nije u potpunosti nestala i još uvek ima o onih koji čeznu za markom.
Bivši glavni ekonomista ECB Otmar Ising želju za povratkom marke smatra nostalgijom, kako je to rekao 2018. godine: "Rasplamsa se diskusija oko cene krigle piva na Oktoberfestu u Minhenu, i ljude zaborave da su i u vreme marke cene rasle iz godine u godinu".
A oni koji još uvek negde kod kuće imaju zalihe starih nemačkih maraka, ili ih slučajno otkriju na tavanu, za njih ne mogu ništa da kupe. Ali, kod Bundesbanke i dalje mogu da ih zamene za evro.
Komentari
