O gluposti i vakcinama

"Samo su dve stvari na svetu beskonačne, svemir i ljudska glupost, samo što za svemir još nismo sigurni".

Ovaj citat pripisuje se Albertu Ajnštajnu, jednom od najvećih umova sveta, tvorcu teorije relativiteta... No, to je manje, bitno. Važno je to da je ova rečenica bez sumnje tačna.

I nažalost, potvrde njene tačnosti stižu nam svakog dana. Govorimo, naravno, o onom delu koji se tiče ljudske gluposti. Nekada te verifikacije ljudske nesuvislosti mogu da budu banalne i bezazlene. Nekada, međutim, mogu da budu i te kako ozbiljne i opasne.

Poslednja nam, moglo bi se reći, dolazi u vidu javljanja nekih bolesti za koje smo mislili da su odavno gotovo iskorenjene. Primera radi, od početka godine u Srbiji je registrovano sada već više od 160 slučajeva velikog kašlja. Gotovo polovina registrovanih je, naravno, u Beogradu. 

O tome koliko je situacija ozbiljna najbolje svedoči podatak da je tokom cele prošle godine u Srbiji registrovano samo pet obolelih od te bolesti.

"Tek ćemo videti posledice nevakcinisanja dece"

Veliki kašalj

Veliki kašalj

Zdravlje 24.11.2023. 19:28

"Tek ćemo videti posledice nevakcinisanja dece"

Kakve veze sad veliki kašalj ima sa glupošću, pitaće se neko? Nije reč o "bolesti glave", konstatovaće drugi. Suština je, međutim, da ipak sve dolazi iz glave. A problem je nastao kada je kod nekih, umesto da iz donjeg dela leđa dođe u glavu, proces krenuo suprotnim smerom.

Jedini krivac što se zaboravljene zarazne bolesti vraćaju je, tvrde lekari, sve manje vakcinisane dece. Lekari objašnjavaju da se samo imunizacijom više od 95 odsto planirane populacije obezbeđuje dobar kolektivni imunitet, te da tada patogen nema prostora da se širi.

U konkretnom slučaju, reč je o velikom kašlju. Slično je, međutim, i sa drugim zaraznim bolestima koje su, pre svega zahvaljujući upravo vakcinama, gotovo u potpunosti iskorenjene. A kada je već to tako, a nema razloga da sumnjamo u reči lekara kada je o tome reč, ostaje nedoumica zbog čega se ljudi sve više odlučuju da ne vakcinišu decu?

Odgovor, donekle, možda leži i u prethodnim godinama koje je obeležila pandemija korona virusa. Kada je konačno pronađena vakcina koja je, prema procenama medicinskih stručnjaka, ispunjavala uslove za hitnu promenu, mnogi su odmah pohitali da je prime, ali bilo je i mnogo onih koji su sumnjali ne toliko u njenu efikasnost, koliko u njenu bezbednost. Strahovali su, naime, od mogućih negativnih posledica, i to ne bez ikakvog osnova jer od pronalaska vakcine do njenog puštanja u upotrebu nije prošlo onoliko vremena koliko je inače predviđeno da traje testiranje novog cepiva.

Ali, situacija je bila vanredna, pa su i mere bile vanredne, a lekari su procenili da je rizik, koji uvek postoji kada je reč o novom leku/vakcini, u tom trenutku bio prihvatljiv, ako se uzme u obzir šta bi bila alternativa.

"Antivakseri su nam vratili zaboravljene bolesti"

Radan Stojanović

Radan Stojanović

Zdravlje 27.11.2023. 21:05

"Antivakseri su nam vratili zaboravljene bolesti"

Ovde, međutim, nije reč ni o kakvim novim vakcinama, eksperimentalnim lekovima ili ne znamo čemu drugom, što bi u svojim nastupima mogli da iskoriste pobornici raznih teorija zavere. Ovde je reč o vakcinama koje se primenjuju već dovoljno dugo, koje su bezbedne i koje ne izazivaju nikakve kontraefekte kojih bi ljudi trebalo da se plaše.

Štaviše, DTP, vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja nalazi se u kalendaru obavezne vakcinacije dece koji se primenjuje u Srbiji. To znači da svako dete, do svaka beba do šestog meseca, mora da primi ukupno tri doze ove vakcine, i još jednu revakcinu do navršene druge godine.

Oni roditelji koji bez opravdanog razloga ne vakcinišu svoje dete obaveznom vakcinom rizikuju i ozbiljne novčane kazne. Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kazne se kreću čak do 150.000 dinara.
Onima koji odbijaju da vakcinišu svoju decu, možemo ovo pitanje da postavimo i drugačije. Vredi li zdravlje ili život njihovih potomaka samo tih 1300 evra?

Danas je reč o velikom kašlju. Još pre nekoliko godina Srbija je bila među državama sa najvišim stopama obolelih od malih boginja. Nije ni čudo jer je, na primer, u prvih šest meseci 2018. godine svega 52,9 odsto dvogodišnjaka primilo vakcinu protiv ove bolesti. A to je tada bio ohrabrujući podatak jer ih je godinu dana ranije, u istom periodu, bilo 18,3 odsto manje.

Kuda, dakle, idemo? Šta je sledeće? Da li će nam se ponovo javljati epidemije tuberkuloze, difterije? Hoće li nam stanovništvo masovno obolevati od dečje paralize? Da li će nam kuga i kolera "pokucati" na vrata?
Razmislite dobro. I pamet u glavu, vakcinu u ruku!

"Protivnici vakcinacije... oni su to postali ili zbog neznanja, ili, ne znam, verovatno iz samo njima znanih razloga. Ali su se svojski trudili da poljuljaju poverenje u proces vakcinacije. Stvorili su ogroman talas dezinformacija tokom pandemije. Međutim, taj talas se nije okončao sa završetkom pandemije. I danas nas zapljuskuje. I taj talas je nama u Srbiji doneo neke bolesti na koje smo davno zaboravili, poput pertusisa, odnosno velikog kašlja i morbila, malih boginja. A to se dogodilo upravo zbog niskog procenta vakcinacije u dečijem uzrastu."

Da li to vidite kao direktnu vezu, jer se kao takva ne pominje u javnosti?  

"To su bolesti koje se preveniraju vakcinacijom. I upravo na tom talasu dezinformacija koji potiče iz doba pandemije mi smo praktično sada zapljusnuti tim zaboravljenim bolestima. Kod nekih ljudi jednostavno se izgubilo poverenje u vakcine i svedoci smo vraćanja bolesti koje danas nikako ne bi smele da budu viđene kod nas.

To je direktna posledica. Pre pandemije korona virusa, zahvaljujući vakcinaciji dece i sprečavanja tih oboljenja, nismo imali te probleme."