Poigravanje umom

Poigravanje umom

Foto: Shutterstock


Puno je termina koji se u nauci koriste kako bi se opisao psihološki uticaj na ljudsku svest: ispiranje mozga, kontrola uma, menticid, prisilno ubeđivanje, kontrola misli, reedukacija… Svi oni podrazumevaju samo jedno – čovekov um može da bude izmenjen ili kontrolisan upotrebom specifičnih psiholoških tehnika. Kako god ga nazivali, većina naučnika veruje da ispiranje mozga smanjuje sposobnost ljudi da razmišlja kritički ili nezavisno, kao i da se na taj način u čoveka usađuju nove, nepoželjne misli i ideje, koje mu drastično menjaju stavove, vrednosti i uverenja.

Prema podacima s kojima se psihijatri i psiholozi najčešće rukovode, sa ovim konceptom eksperimentisalo se još u nacističkoj Nemačkoj. Ruski istoričar Danijel Romanovski je 70-ih godina razgovarao s preživelim svedocima nacističkog ispiranja mozga u okupiranoj Belorusiji tokom Drugog svetskog rata. Nacisti su u beloruske škole uveli program masovne propagande i intenzivne reedukacije. Romanovski je zabeležio da su Belorusi, koji su bili podvrgnuti ovoj psihološkoj torturi, vrlo brzo prihvatili gledište da su Jevreji inferiorna rasa i da su povezani sa sovjetskom vladom, iako takvo stanovište u ovoj zemlji gotovo da nije postojalo pre nacističke okupacije.

Slamanje volje

Danski psihijatar Džust Merlo, koji je osmislio termin menticid, odnosno uništavanje uma, u svojoj knjizi “Silovanje uma” zaključuje:

“Moderne tehnike ispiranja mozga i menticida, tih perverzija psihologije, mogu bilo kog čoveka da savladaju i nateraju da se preda. Mnoge žrtve kontrole misli, ispiranja mozga, menticida o kome smo razgovarali, jesu jaki muškarci, čiji su umovi i volja slomljeni i degradirani.”

Povezane vestiTaoci zlata

Intenzivno izučavanje ove oblasti počelo je 50-ih godina prošlog veka, kada su Amerikanci pokušali da odgovore na pitanje kako kineska vlada uspeva da “nagovori” ljude da sarađuju sa režimom. Psiholozi su se bavili oblašću prisilnog ubeđivanja koje je koristila vlada Mao Cedunga, u nameri da pretvori “reakcionare” u podobne članove novog kineskog sistema. Termin koji je u Kini korišćen za postupak “prevaspitavanja” predstavljao je igru reči taoističkog običaja čišćenja, odnosno pranja uma i srca, pre sprovođenja obreda ili ulaska u sveta mesta.

Konkretan problem na koji su Amerikanci naišli predstavljala su priznanja njihovih vojnika zarobljenih tokom rata u Koreji o počinjenim ratnim zločinima i korišćenju biološkog oružja. Neki od njih su čak prebegli na stranu protivnika. General Mark Klark, komandant mirovnih snaga UN, izneo je svoje viđenje:

“Malo je verovatno da su te izjave dali ti nesrećnici. Ako jesu, ipak je poznata umno razarajuća efikasnost komunista u izvlačenju željenih izjava. Ne treba kriviti te ljude, oni imaju moje najiskrenije saučešće što su bili iskorišćeni na tako užasan način.”

Posle 1953. godine Robert Džej Lifton je intervjuisao američke vojne službenike koji su bili zarobljenici tokom Korejskog rata, kao i 15 kineskih sveštenika, studenata i nastavnike koji su bili u zatvoru i uspeli da pobegnu nakon što su bili izloženi indoktrinaciji. Lifton je zaključio da su svi po dolasku u SAD počeli ponovo “normalno da razmišljaju”.

Međutim, tri godine kasnije, kada je vojska SAD izvršila novo proučavanje koncepta ispiranja mozga nakon Korejskog rata, objavljen je izveštaj u kojem su koncept ispiranja mozga nazvali “popularnom zabludom”. Izveštaj navodi da nakon intenzivnih istraživanja koje je sprovelo više državnih agencija, nije pronađen nijedan slučaj ispiranja mozga američkih zarobljenika.

Korporativni mozak

Zastupnici koncepta postojanja ispiranja mozga izričiti su u stavu da su takvi primeri utvrđeni u pojedinim kriminalnim slučajevima, kao i u postupcima osoba koje su uključene u trgovinu ljudima. Tehnike koje koriste trgovci ljudima su iskazivanje navodnih osećanja ljubavi i brige za dobrobit žrtve. Potom slede praćenje i manipulisanje, kontrola čitavog života žrtve, njenih veza, okruženja, pristupa informacijama, obećanja dobrog zaposlenja, braka… Traumatsko vezivanje i strah doprinose tome da žrtve ne traže pomoć.

Povezane vestiČovek je čoveku kanibal

Prema uverenja zastupnika ove teze, kontrola uma je najčešće primenjivana i najvidljivija u slučajevima verskih sekti, koje su uspevale da regrutuju sledbenike za svoje ideje, potpuno im promenivši način razmišljanja i vrednosni sistem.

Mada ni u tome ne postoji naučna saglasnost, u praksi 21. veka se primeri zloupotreba ljudskog uma često sreću u pravnim slučajevima, pogotovo kada se roditelji nakon razvoda bore za starateljstvo nad decom. U pojedinim primerima jedan roditelj je uspevao da ispere mozak deteta, koje je posle toga optužilo drugog roditelja za seksualno zlostavljanje. Forenzički psiholog Dik Antoni je izjavio da nijedna razumna osoba ne bi trebalo da negira postojanje situacije kada ljudi mogu da budu pod uticajem drugih. Međutim, u pravim slučajevima bi argumenti trebalo da se ocenjuju na osnovu činjenica, “a ne lažnih svedočenja stručnjaka”.

Kritika moderne političke i korporativne kulture takođe se često oslanja na koncept ispiranja mozga. Pojedini naučnici su ubeđeni da moderne korporacije koriste ispiranje mozga kako bi proizvele radnu snagu sa zajedničkim vrednostima i kulturom. Ovi kritičari su povezali korporativno ispiranje mozga sa globalizacijom, tvrdeći da korporacije pokušavaju da proizvedu svetsku “monokulturološku mrežu proizvođača, kupaca i menadžera”. Istovremeno, korporativna kontrola uma oslikava se i u tome da jedna ili više kompanija koje dominiraju na tržištu, uspevaju da, koristeći reklamiranje i masovne medije kako bi kontrolisali misli i emocije populacije, dominiraju i čitavim društvom.

Istim kritičkim tonovima, podjednako sa političke levice i desnice, opisani su i savremeni obrazovni sistemi koji “doprinose korporativnom ispiranju mozga”. U svojoj knjizi “Demokratija, doba korporativne kolonizacije”, Stelni Dic tvrdi da moderni programi samosvesti i samounapređenja “daju korporacijama još korisnije alate da kontrolišu umove zaposlenih”. Pojedini psiholozi su uvereni da je ona “toliko jaka pojava da je strah od kontrole uma dovoljno jak kao i on sam”.

Nove tehnike

Pre dve i po godine britanski „Dejli mejl“ objavio je informaciju da su do javnosti dospela dokumenta koja ukazuju da je američka vlada tajno prikupljala podatke o “daljinskoj kontroli uma”. Navodni dokazi su slučajno poslati na adresu novinara koji je podneo zahteve za različite informacije.

Dokumenta na koje se novinari pozivaju otkrivaju postojanje istraživanja bizarnog “psihoelektronskog oružja”, koje za postizanje efekta koristi elektromagnetnu silu, a ispoljava se kroz intenzivan bol, svrab ili čak kočenje udova žrtve.

Povezane vestiSudbina dece kao eksperiment

Dokumenta su dospela u ruke Kurtisa Valtmana, novinara koji radi za neprofitni „Mak rok” iz Bostona, a koji pomaže ljudima u podnošenju zahteva državnim organima prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. On je istraživao aktiviste krajnje levice Antife i bele supremističke grupe kada je, kako kaže, došao do bizarnog otkrića. Među dokumentima koje je dobio našao se i fajl sa oznakom “EM efekti na ljudsko telo”.

“Potpuno je nejasno kako je sve ovo završilo kod mene. Možda je bilo namenjeno nekom drugom, možda su dokumenti prikupljani za izveštaj, ili čak i iz ličnih dosijea obaveštajnog službenika koji je pogrešio”, rekao je Valtman. U dokumentima se opisuje niz predloženih uređaja i tehnika koje imaju za cilj da manipulišu ljudskim umom, od neverovatnog “mikrotalasnog slušanja” do “daljinskog mapiranja mozga” koje bi omogućilo posmatranje misli.

Autor teksta u „Dejli mejlu“ zaključuje da se dokumenta odnose pre na to šta bi ta oružja mogla da urade nego na to da zaista postoje.

Ovaj slučaj je istraživače podsetio na program CIA iz 50-ih godina, koji je obuhvatao eksperimente na polju kontrole uma i “hemijskog saslušavanja“ koju je vodila Kancelarija za proučavanje inteligencije. U okviru eksperimenta su testirani i saslušavani obični građani – često bez njihovog znanja ili pristanka – kako bi se otkrilo da li neke supstance mogu da posluže kao “serumi istine“.

Testiranju su bili podvrgnuti i vojnici, prostitutke, lekari, mentalno oboleli… Ljudima su davane velike doze LSD-a, amfetamina i meskalina, a podvrgavani su i šok-terapiji. Cilj je bio da se pomoću droga, stresa i neobičnih metoda saslušavanja izvuku informacije, kontroliše ponašanje i čak promene moždane funkcije. Na kraju je, navodno, tadašnji direktor CIA Ričard Helms 1974. godine naredio da se sva dokumenta vezana za ovaj eksperiment unište.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar