Taoci zlata

Taoci zlata


Nebrojeno je mesta na planeti koja bi se mogla nazvati čudnim, pa i nepodnošljivim za život običnog čoveka: od megalopolisa sa više od 25 miliona stanovnika do zabačenih, gotovo nepristupačnih naseobina čiji stanovnici kao da se inate nedaćama, teško savladivim naporima i svakodnevnim izazovima koje od njih zahteva sredina u kojoj uporno opstaju.

Visoko u peruanskim Andima, na krajnjem jugoistoku države, nalazi se upravo takvo naselje, koje je tokom poslednjih decenija preraslo u grad čiji je broj stanovnika teško ustanoviti. Ovo mesto, zapravo stari rudarski kamp, tokom godina je zbog priliva stanovništva koje u njega dolazi dobilo status grada, iako ni po jednom parametru ne zaslužuje da se nazove urbanom sredinom.

Na nadmorskoj visini od 5.100 metara, na kojoj se grad La Rinkonada nalazi, tokom poslednje tri decenije to je zvanično postao grad na najvišoj nadmorskoj visini na svetu. Nezvanično, jedina stalna naseobina na većoj nadmorskoj visini je indijsko selo Kungi, koje se nalazi na 5.219 metara iznad mora.

Rizična pomama

U stvarnosti, ovo mesto je više naselje nego grad. La Rinkonada se nalazi u okrugu Ananea, u provinciji San Antonio de Putina, na strani planine Ananea i u podnožju glečera zvanog Aučita, poznatog kao “Uspavana lepotica”. Ovo najviše trajno naselje na svetu nema uređenih puteva, ne poseduje vodovod, odnosno tekuću vodu, nema kanalizaciju, niti organizovani odvoz smeća. O organizovanom školovanju i vaspitavanju dece je besmisleno govoriti.

Povezane vestiČovek je čoveku kanibal

Stanovništvo živi u improvizovanim kućama od lima, bez izolacije, iako su vremenske prilike veoma teške. Zapravo, klima je slična kao i na zapadnoj obali Grenlanda, iako se mesto nalazi na samo 14 stepeni južno od ekvatora. Leta su veoma vlažna i hladna, a temperature retko prelaze 10 stepeni Celzijusa. Zime su veoma suve, dani vrlo hladni s temperaturama u minusu. Noću se živa u termometru spušta i do minus 20 stepeni Celzijusa. Prosečna godišnja temperatura iznosi samo 1,3 stepena, a godišnja količina padavina je oko 700 milimetara po kvadratnom metru, sa uobičajenim snežnim padavinama za ovu visinu.

Nijedan mesec nema ni približno dovoljnu srednju temperaturu koja bi omogućila rast drveća. Zapravo, ekstremna nadmorska visina La Rinkonade je znatno iznad linije na kojoj je moguć rast drveća.
Uprkos svemu navedenom, prema podacima do kojih je došla “Nacionalna geografija”, samo između 2001. i 2009. godine broj stanovnika La Rinkonade se uvećao na 30.000 ljudi. Svojevremeno je to bio mali kamp u kojem su odsedali rudari koji su se bavili pronalaženjem zlata u obližnjem rudniku. Nagli porast broja stanovnika, zapravo tragača za zlatom i njihovih članova porodica, usledio je u periodu kada je cena ovog plemenitog metala skočila za neverovatnih 235 odsto. Danas u ovom gradu živi više od 50.000 ljudi, iako je taj broj pouzdano teško ustanoviti uprkos pokušajima popisa stanovništva iz 2007. i 2017. godine.

EPA/Walter Hupiu

EPA/Walter Hupiu

Crno tržište

Svi muškarci rade u rudnicima, a žene prodaju robu i tragaju za zlatom u odbačenim rudarskim stenama i na deponijama, iako im je zvanično zabranjeno da kopaju rudu. Veliki broj se bavi prostitucijom.

Rudari ručno izvlače zlato pomoću žive, drugog najbogatijeg metala koji se ovde može pronaći. Proces na koji dolaze do zlata je veoma opasan po zdravlje, jer među njima postoji velika kontaminacija živom. Naime, lokalni rudari prečišćavaju rudu mlevenjem i obrađivanjem žive i presovanjem mase kroz krpu kako bi se ruda filtrirala. Dobijeni amalgam zagrevaju na visokim temperaturama da bi uklonili živu.

Uprkos zlatu, La Rinkonada je verovatno najsiromašniji i najzagađeniji grad na svetu, jer su samo mesto i njegova okolina izuzetno zagađeni upravo zbog rudarstva.
Za razliku od drugih rudarskih gradova, La Rinkonada nije u vlasništvu nijedne firme. Gotovo čitav rudarski proces je neformalan, odnosno ilegalan. Ne postoji administracija koja o tome vodi računa, niti zakoni koji bi u ovom području trebalo da urede tu industriju. Doslovce ništa od prihoda koji se ostvaruje kopanjem rude ne odlazi u uređenje i razvoj grada. Najveći deo iskopanog zlata iz rudnika odlazi direktno na crno tržište.

Povezane vestiSudbina dece kao eksperiment

Još jedna zanimljivost vezana za ovaj grad jeste da rudarska firma “Korporejšen Ananea” ne plaća svoje radnike. Umesto toga, oni deluju pod arhaičnim radnim sistemom zvanim kačoreo. Taj sistem podrazumeva da zaposleni rade 30 dana bez nadoknade, a da im je 31. dana dozvoljeno da kući odnesu onoliko rude koliko mogu da natovare na leđa i ponesu sa sobom.

Naravno, to je svojevrsna lutrija, jer niko od rudara, bez obzira na stečeno iskustvo, ne može da zna koliko zlata mogu da sadrže stene koje ponesu sa sobom. Često se dešava da stena sadrži veoma mali procenat zlata, tako da sa onim do čega dođu, rudari ne mogu da podmire ni elementarne mesečne potrebe. Uprkos tako bizarnom sistemu “plaćanja” radnika, broj stanovnika La Rinkonade neprekidno raste.

EPA/Walter Hupiu

EPA/Walter Hupiu

Oni srećniji, koje nazivaju uspešnim rudarima, ne žive u samoj La Rinkonadi, već imaju domove u Hulijaki, prvom susednom gradu koji se nalazi na “samo” 3.825 metara nadmorske visine, a poseduje osnovnu infrastrukturu i komunalne usluge. Tu se nalazi i najbliži komercijalni aerodrom.

Sve bolesniji

Veliki zdravstveni problem ovog grada, odnosno zajednice koja u njemu živi, predstavlja hipoksija, odnosno niz oboljenja koje izaziva nizak nivo kiseonika na velikoj nadmorskoj visini. Hipoksija zbog nedostatka kiseonika u ćelijama i tkivima izaziva poremećaje u funkcionisanju organa i samih ćelija. U suštini, ona izaziva upravo ono što rudarima nipošto ne bi smelo da se dogodi – smanjenje radne sposobnost koja se manifestuje kroz fizičko iscrpljivanje i usporavanje refleksa, lošu koordinaciju motoričkih pokreta, slabljenje vida, pospanost…

Povezane vestiSluge umiranja

Celokupnom stanovništvu ovog grada prete i druga dokazana oboljenja povezana sa nedovoljnom količinom kiseonika: smanjenje mentalne aktivnosti, slabije pamćenje, zaboravnost, usporeno razmišljanje, neobjašnjiva euforija, depresija, glavobolja, mučnina, sve do pojave nesvesnih trzaja, gubitka svesti, nastanka kome i smrtnih ishoda. Nažalost, o tome se u ovom mestu ne vodi nikakva briga, niti je od ustanovljavanja La Rinkonade kao grada rađeno bilo kakvo istraživanje o tome u kojoj meri su njeni stanovnici postali žrtve načina života koji su odabrali.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar