Život
04.02.2021. 18:58
Dušica Anastasov

Pokojnik u svemiru

bizar-1.jpeg

Kako zbrinuti telo astronauta koji je preminuo u svemiru za naučnike je mnogo teži zadatak od ispunjavanja želja ljudi koji žele da se sahrane u svemiru.

Američka NASA je razmatrala rešenje koje bi se moglo iskoristiti u slučaju smrtnog ishoda, nesreće ili nepoznate bolesti astronauta ili svemirskog turiste – „body back“ ili „povratak tela“.

Procedura koju je NASA predložila započinje stavljanjem tela pokojnika u hermetički zatvorenu vreću, nalik kovčegu. Nakon ceremonije ispraćaja telo bi se u vreći izložilo spoljašnjoj temperaturi, a rezultat bi bio zamrzavanje zbog ekstremno niske temperature svemira.

Povezane vesti - Mirisale su na smrt

Deo procedure je i primena neke vrste robotske ruke koja bi 15 sekundi tresla telo, što je dovoljno da se ono raspadne i pretvori u puder.

Iz pudera bi se izvukla tečnost, a ostaci bi potom bili zatvoreni u urnu koja bi ostatak puta u svemiru provela pričvršćena za spoljašnji zid letelice.

Ovaj predlog naučnika još nije prihvaćen i, srećom, nijedan astronaut nije preminuo tokom misije u svemiru, odnosno u Zemljinoj orbiti.

Ali mnogi ljudi žele da nakon smrti otputuju u svemir. Sahrana u svemiru je od pomodarstva veoma brzo postala unosan biznis koji ima sve šanse da opravda ekonomsku računicu, jer mnogi smatraju da velike metropole ne treba da se odriču značajnih parcela zarad groblja i da je sahrana u svemiru mnogo bolje rešenje.

Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock

Prvi Zemljanin čiji su posmrtni ostaci otputovali u svemir je Judžin Šumejker, rođen 28. aprila 1928. godine u Los Anđelesu, američki geolog i jedan od osnivača polja planetarne nauke imao je želju da postane deo Meseca, makar kao prašina.

Bio je veliki poznavalac astronomije, trenirao je astronaute koji su putovali na Mesec, prvi je uveo geološke metode u proučavanju i kartiranju nebeskih tela koje je početkom šezdesetih godina 19. veka u Flagstafu osnovao i vodio Astrogeološki istraživački program pri Američkom geološkom zavodu. Dao je značajan doprinos na polju proučavanja Meseca i njegovih kratera, asteroida i kometa. Među prvima je razvio ideju po kojoj nagle geološke promene na nebeskim telima mogu da nastanu od udara asterioda. Ranije su udarni krateri, pa i oni na Mesecu smatrani ostacima nekadašnjih vulkana.

Povezane vesti - Pogubljenja mimo svih pravila

Njegove zasluge bile su tako velike da je čak čitava kometa nazvana po njemu. Kometa Šumejker - Levi 9 okupirala je pažnju čitavog sveta kada se sudarila sa Jupiterom 1994. godine. Zahvaljujući ovoj kometi, naučnici su otkrili da se Jupiter ponaša kao značajan, vakuum čistač, koji usisava potencijalne pretnje po Zemlju.

Putovao je širom sveta i pratio tragove koji bi ukazali na neki novi krater na Mesecu. Preminuo je 18. jula 1997. godine nakon sudara, a njegov pepeo je dve godine kasnije zapečaćen u cilindričnoj, metalnoj kutiji i poslat na Mesec - čime je postao prva osoba sahranjena na vanzemaljskoj površini. Na poslednje putovanje u svemir kasnije su ispraćeni i Eugen Džin Rodenberi, američki scenarista i producent koji se proslavio kao autor serije “Zvezdane staze”, kao i kultni američki pisac Timoti Liri, zagovornik halucinogenih droga i jedna od ikona šezdesetih godina.

„Spejs Eks“ je 24. juna  2019. lansirao treću po redu raketu „falkon hevi“, ovaj put sa 24 satelita na njoj, ali i još jednim neobičnim teretom – posmrtnim ostacima.

Rakete sa uređajima koji će orbitirati oko Zemlje nosiće i kremirane ostatke 152 osobe. Mesto na raketi za posmrtne ostatke zakupila je kompanija „Celestis Memorial Spaceflights“, koja se bavi kupovinom prostora na svemirskim letovima i njegovim popunjavanjem malim metalnim kapsulama sa ljudskim pepelom. Cena je 5.000 dolara po gramu pepela.

Povezane vesti - Morbidne slike voljenih

Kapsule sa ostacima biće na jednom od satelita i kružiće oko Zemlje sve dok su u upotrebi, a na svaku kapsulu ugraviran je natpis kao na grobnim spomenicima, sa imenom onog čiji je pepeo i raznim porukama.

Kompanija „Celestis Memorial Spaceflights“ radi od 1994. godine i do sada je već u svemir nosila kapsule na 15 različitih raketa - osam suborbitalnih letova, šest u Zemljinu orbitu i jedan do Meseca.

Osim orbitalnih letova, kompanija nudi i putovanje pepela u takozvani duboki svemir, ali po ceni od 12.500 dolara po gramu.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
6°C
26.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve