Biznis
06.11.2023. 21:10
Život
10.12.2023. 14:30
Mihailo Paunović
Političari na TikTok-u
Političari kao digitalni proizvod - od Kenedija i Niksona do Vesića
"Pozdrav tiktokeri“; "Vau, još jedan političar na Tiktoku“; "Zdravo tiktokeri, ja sam Aleksandar“... Ovo nisu nikakvi počeci viralnih videa influensera, već prve reči kojima su se Boris Tadić, Siniša Mali i Aleksandar Vučić predstavili korisnicima Tiktoka.
Na ovoj, često kritikovanoj, platformi svoj politički stav odavno propagiraju Zeleno levi front, Milica Zavetnica, Miloš Vučević, Miroslav Aleksić, Dragan Đilas, Goran Vesić, ali i drugi političari i političke organizacije...
Svi navedeni ovih dana su posebno aktivni na Tiktoku i tek će biti s obzirom na to da je, u trenutku pisanja teksta, do izbora ostalo svega nekoliko dana.
Aktuelna predizborna kampanja pokazala je da je među srpskim političarima počela nova trka za pažnju javnosti. Ona se više ne vodi samo na terenu, pa tako više nije važno samo posetiti što zabačenije selo u Srbiji i obećati put, već je podjednako važno imati što gledaniji video na Tiktoku. Jer, vremena su se promenila, a sa njima i biračko telo.
Otkud političari na Tiktoku?
Tiktok je trenutno šesta najpopularnija platforma na svetu i ukoliko nastavi da raste ovom brzinom do 2026. godine će prestići Fejsbuk. Kada je reč o njegovim korisnicima, mladi su u većini, odnosno oni koji imaju između 18 i 26 godina. Reč je o pripadnicima takozvane generacije Z koja polako, ali sigurno, u brojčanom smislu, preuzima svet.
Svakom kome je Tiktok prva asocijacija na decu, greši. Pripadnici generacije Z uveliko su deo tržišta rada ili će uskoro postati njegov deo i što je u kontekstu ove priče najvažnije – imaju ili će uskoro steći pravo glasa. Zbog te činjenice sve je manje onih koji ih ignorišu. Naprotiv. Političari se intenzivno trude da razumeju njihove navike, potrebe, jezik, kako bi uspeli da pridobiju njihovu pažnju i kako bi im preneli poruku. Pojava srpskih političara na Tiktoku, ali i ostalim društvenim mrežama, utoliko je prirodnija, ukoliko znamo dva podatka.
Prvi je da istraživanja pokazuju da oko 60 odsto generacije Z koristi društvene mreže kao prvi izvor vesti. Drugi, ništa manje bitan, jeste da su u Srbiji najveći politički apstinenti upravo mladi, odnosno građani do 30 godina.
To je pokazalo istraživanje koje je, prošle godine, sprovela Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD). Naime, najviše apstitenata je među mladima od 18 do 30 godina. Tu spadaju punoletni srednjoškolci i studenti, ali i oni koji su do svoje 30. godine osnovali porodice i osamostalili se.
Svi oni, pretežno, svakodnevno borave na Tiktoku, zbog čega su srpski političari otvorili novu arenu u kojoj se bore za svaki glas. Političari na ovaj način komuniciraju sa generacijom koja je manje zainteresovana za tradicionalne medije. Tiktok se kao platforma za političko delovanje tek razvija i ovom trendu ćemo se sve manje smejati kako vreme bude prolazilo. Iako u Srbiji, kada je reč o političkoj komunikaciji, dominantnu reč imaju tradicionalni mediji, uticaj interneta je sve veći i sve više će dobijati na značaju kako generacije mladih ljudi budu postajale aktivni akteri u izbornim kampanjama.
Zbog toga ni naše reakcije na političare na Tiktoku, u budućnosti, neće biti ni približno onakve kakve smo imali kada je Goran Vesić krajem juna 2021. godine objavio prvi video na ovoj platformi. Sve češće prisustvo političara na društvenim mrežama nije slučajno, naročito ukoliko uzmemo u obzir da se svi oslanjanju na istraživanja.
Život
09.10.2023. 13:20
TikTok "cake" koje verovatno ne znate
A jedno istraživanje Cesida iz 2022. pokazalo je da se građani Srbije najčešće informišu posredstvom društvenih medija i da uz društvene mreže provode gotovo sto minuta dnevno. Odmah iza društvenih mreža je televizija koju građani Srbije svakodnevno gledaju od 68 do 88 minuta dnevno, dok se štampi posvećuje 28 minuta.
Ogromnim promenama u medijima, a samim tim i političkom oglašavanju, svakako doprinosi smanjenje uticaja štampe i radija... a sve veća potreba za društvenim mrežama.
One političarima omogućavaju da bolje mobilišu podršku iako istovremeno moraju da budu posvećeni i klasičnim medijima poput televizije jer na svim mrežama postoji određena publika koja će koliko sutra izaći na birališta i glasati. Pojedini podaci pokazuju da u Srbiji nešto više od tri miliona ljudi koristi Fejsbuk, dok nešto manje koristi Instagram. Ove brojke na najbolji mogući način pokazuju koliki je uticaj društvenih mreža na birače.
Ključni momenat...
Kako su se vremena menjala tako se menjao i politički marketing koji je u poslednjih nekoliko decenija prošao značajne evolucije preobražavajući se od klasičnih medija i čuvenih televizijskih debata do današnjeg digitalnog doba u kome svoje mesto pronalazi i Tiktok kao platforma koja privlači mlađu generaciju. Zbog njih političari neprestano prilagođavaju svoje strategije da bi uhvatili korak s tehnološkim napretkom i promenama u društvu.
Verovatno nećemo pogrešiti ako kažemo da je ključni trenutak u istoriji političkog marketinga bila televizijska debata Kenedija i Niksona. Bio je to događaj kojim smo zakoračili u eru televizije kao važnog političkog oružja, koja je i danas, uprkos ogromnom uticaju društvenih mreža, najmoćniji i najskuplji medij.
Bio je to prvi put da su se dva kandidata na američkim predsedničkim izborima suočila pred televizijskim kamerama. Debata je organizovana u televizijskom studiju u Čikagu, u trenutku kada su sve ankete i istraživanja javnog mnjenja davali prednost Ričardu Niksonu.
Nikson je u tom trenutku uživao status iskusnog političara, dok je Kenedi bio mladi senator iz Masačusetsa. Međutim, najveća Kenedijeva prednost u tom trenutku bila je činjenica da je bio mlad i da je kao takav uvideo moć televizije. Dok je za Niksona debata bila samo još jedna formalnost u kampanji, Kenedi se pojavio odmoran, besprekorno obučen, sa stavom filmske zvezde.
Kenedi je, takođe, iza sebe imao perfektan tim koji je znao koliko nastup na televiziji može da im pomogne na predstojećim izborima. Kenedijev tim tražio je da oba kandidata stoje dok govore, znajući da je Nikson povredio koleno i da će mu takav način komunikacije predstavljati problem. Kako je vreme prolazilo, na Niksonovom licu se videlo da mu je sve nelagodnije, samo što gledaoci nisu mogli da znaju da trpi bolove, već je odavao utisak nervoznog i uplašenog političara.
Kenedijev tim na tome nije stao. Insistirali su da se grejanje u studiju pojača, pod izgovorom hladnoće, ali pravi razlog bio je taj što su znali da se Nikson lako znoji. Tako je pred gledaocima stajao predsednički kandidat koji se konstantno znojio, brišući lice maramicom dok je odgovarao na pitanja. Sedamdeset miliona gledalaca, koliko ih je gledalo prenos, videlo je nervoznog i umornog Niksona naspram nasmejanog Kenedija.
Na kraju, bili su to jedni od najneizvesnijih izbora u SAD. Kenedi je osvojio 49,7 odsto glasova, a Nikson 49,6. Kenedi je pobedio za svega 112.803 glasa, a mnogi analitičari i dan-danas smatraju da je prevagu odnela upravo debata koja se prikazivala na televiziji.
Televizija je tih šezdesetih pokazala svoju moć i vremenom je nastavila da dominira. Međutim, kada je reč o Americi, kasnijih godina i drugi mediji su donosili prednost određenim političarima.
Tako je, na primer, radio bio moćno sredstvo u rukama Ronalda Regana koji mu je doneo prednost u predsedničkoj kampanji pred izbore održane 1980. godine. Regan je uz pomoć radija direktno komunicirao sa biračima, pružajući im osećaj lične povezanosti.
Era Jutjuba i Tvitera
Nekoliko decenija kasnije svet je dobio prvog američkog predsednika u eri društvenih mreža – Baraka Obamu.
Obama je, verovatno, najbolji primer komunikacije političara sa digitalno obrazovanim biračima. Tokom svoje predsedničke kampanje postao je prvi kandidat koji je masovno koristio društvene mreže od Tvitera, Fejsbuka do Jutjuba kako bi dopro do svoje publike. Zbog toga ga mnogi nazivaju pionirom u korišćenju novih medija, makar među političarima.
Njegov tviter nalog je godinama bio među najpraćenijim u svetu, dok je Jutjub naročito igrao bitnu ulogu u njegovom političkom marketingu.
Svet
16.10.2023. 10:58
Budućnost TikTok-a uzdrmana? Počele tužbe, zabrane...
Obamin tim prepoznao je značaj Jutjuba kao platforme koja mu je pomogla da izgradi imidž modernog političara među potencijalnim biračima. Na svom kanalu nazvanom "BarackObamadotcom“ objavljivao je najrazličitiji sadržaj koji mu je pomogao da mobilizuje brojnu publiku, naročito njen mlađi deo.
Obama je koristio društvene mreže za zabavu, obrazovanje, širenje svojih ideja, manipulaciju, prenošenje onlajn debata… Ova vrsta komunikacije sa biračima pomogla mu je da stvori osećaj zajedništva i poverenja, što mu je na kraju i donelo pobedu na predsedničkim izborima.
Danas sa sigurnošću možemo da kažemo da je Tviter kao moćno sredstvo komunikacije bio Obamino nasleđe koje je Donald Tramp oberučke prihvatio.
Kada pomislimo na Trampovu pobedu, prva asocijacija nam je Tviter. Trampovo korišćenje ove platforme ima posebno mesto u istoriji političkog komuniciranja. Po svojoj intenzivnoj upotrebi Tvitera postao je prepoznatljiv, dok se njegova pobeda, ali i predsednički mandat smatraju jednim od prelomnih trenutaka koji su promenili način na koji političari komuniciraju sa javnošću.
Tviter je Trampu omogućio da komunicira sa svojim pristalicama, a da istovremeno ne zavisi od tradicionalnih medija. Njegovi tvitovi koji su često bili lični i kontroverzni pomogli su mu da izgradi lični brend kao autentičnog i direktnog političara. Zahvaljujući tome je i dobio, po mnogima, unapred izgubljene izbore.
Zbog svega navedenog, pojava srpskih političara na Tiktoku nije nikakvo „otkrivanje tople vode“, već čisto praćenje trendova i još jedan način koketiranja sa potencijalnim glasačima. Zato, tiktokeri, ne očajavajte, već izdržite još malo. Moći ćete da odahnete već 15. decembra kada nastupi izborna tišina. Tada će vaša omiljena društvena mreža povratiti stari sjaj… Makar do nekih narednih izbora.
Komentari
