Quo vadis, obrazovanje u Srbiji?!

Odmah iza njega, u odnosu na predviđeni broj mesta, najveće interesovanje je na Stomatološkom, Arhitektonskom, Medicinskom, Elektrotehničkom i Mašinskom fakultetu. S druge strane, kada je reč o studijskim programima, najveće interesovanje je za psihologiju na Filozofskom fakultetu – 547 kandidata za 116 mesta.

Ukoliko pogledamo u prošlost, videćemo da se lista najpopularnijih fakulteta, manje-više, već godinama ne menja. Samim tim ovogodišnji rezultati upisa na fakultete Univerziteta ne bi trebalo mnogo da nas iznenađuju.

Iznenađen nije ni Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, koji je u razgovoru za "Ekspres“ naveo neke od razloga zbog kojih je interesovanje među brucošima usmereno baš na ove, gorenavedene, fakultete.

Povećan broj stipendija "Dositeja" za najbolje studente u Srbiji

Fond za mlade talente

Fond za mlade talente

Vesti 22.06.2023. 12:10

Povećan broj stipendija "Dositeja" za najbolje studente u Srbiji

"Veliki uticaj na ovakvo stanje ima sve veće prisustvo direktnih stranih investicija, nemačkih pre svega, ali i drugih. Na taj način se i tražnja za inženjerima, posebno mašinstva, višestruko povećava što za posledicu ima veći skok interesovanja za studije mašinstva nego što je to bilo početkom 2000-ih godina. Takođe, na sreću, zbog razvoja informacionih i informacionih telekomunikacionih tehnologija, veliki broj ljudi radi iz Beograda. Ovde imate respektabilne razvojne centre od ’Majkrosofta’ do niza drugih. U tim razvojnim centrima se inženjeri bave razvojem proizvoda, što je sam vrh inženjerstva, a ne šrafciger industrija. To treba da bude naš cilj, da imamo sopstveni razvoj, a ne da budemo jeftina radna snaga“, kaže Mitrović za naš list.

Upravo strah od toga da jednog dana ne budu nečija jeftina radna snaga jedan je od ključnih faktora kojima se vode budući brucoši prilikom izbora fakulteta. Biti inženjer ili IT stručnjak u Srbiji znatno je sigurnije, ali i plaćenije zanimanje u odnosu na druge, pre svega zbog potražnje za ovim profesijama, kako na domaćem tako i na stranom tržištu.

Međutim, odgovor na pitanje kuda se kreće naše obrazovanje nećemo dobiti ukoliko se isključivo budemo bavili fakultetima koji izazivaju najveće interesovanje. Naprotiv, neophodno je obratiti pažnju na one fakultete koji bude sve manju zainteresovanost među mladima.

Gde žive beogradski studenti i koliko novca troše mesečno

Istraživanje

Istraživanje

Vesti 12.06.2023. 13:46

Gde žive beogradski studenti i koliko novca troše mesečno

Univerzitet u Beogradu je nedavno izašao sa informacijom da je na čak 13 od 31 fakulteta više prijavljenih nego što je predviđenih budžetskih i samofinansirajućih mesta. Druga strana medalje je ta da je na fakultetima poput Filološkog, Pravnog, Poljoprivrednog, Šumarskog, Rudarsko-geološkog, Tehnološko-metalurškog, Fizičkog... mnogo slobodnih mesta.

Biti profesor nekada je bilo prestižno zanimanje, danas je situacija takva da je iz godine u godinu među omladinom sve manje želje da radni vek provedu u prosveti.

Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25, dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.

Prema podacima BU, na Filološkom fakultetu, za smer Srpski jezik i književnost prijavila su se 34 srednjoškolca (ima mesta za 100), za Srpsku književnost i jezik 35 (ima mesta za 90), dok se za Jezik, kulturu i književnost prijavilo njih 884, a ima mesta za 1143 brucoša.

Sigurno najtužnija slika je na Fizičkom fakultetu BU za smer Opšta fizika, čiji diplomirani student ovaj predmet kasnije predaje u školama, gde se prijavio samo jedan srednjoškolac, dok je broj planiranih mesta 25…

To što se polako, ali sigurno pretvaramo u državu inženjera, IT stručnjaka i psihologa nije nužno loše, ali šta ćemo sa profesijama nastavnika i profesora koje bi trebalo da budu osnov svakog društva. Kako smo došli u situaciju da sve manje mladih ljudi sebe vidi u ovoj, nekada prestižnoj profesiji…

"To je stvar samo i isključivo stava prosvećene vlasti. To pitanje treba postaviti i vlasti, ali i budućoj vlasti, odnosno opoziciji. To treba da bude pitanje za svakoga ko ubuduće želi da upravlja našim sudbinama, kakav je njegov odnos i stav prema obrazovanju“, naglašava Mitrović, a potom nastavlja:

"Prosvećena vlast pre svega treba da shvati, to je mnogo važno, da finansiranje obrazovanja nije trošak, već investiranje u budućnost. To je ključ. Nije svejedno da li vam najbolji obrazuju vašu decu i unuke ili prosečni i ispotprosečni. Za to nisu krivi pojedinci i to nije od juče, nemojte da se lažemo. Osamdeset druge godine sam na jednom velikom skupu govorio o tome. Kada smo bili velika Jugoslavija, taj trend je krenuo već tada. Tada nije vladala popularnost za IT-jem, naravno, ali inženjerstvo, psihologija i neke druge profesije su bile u trendu, dok obrazovanje nije bilo u trendu zbog plata. Zarade moraju da budu vrhunske. Kada bismo mi sada napravili misaoni eksperiment i zamislili da su učitelji, nastavnici i profesori među najplaćenijima u ovom društvu, posledica bi, već sutra, bila takva da bi interesovanje za ovim profesijama i fakultetima bilo drugačije. Redovi bi bili ispred Matematičkog, Filološkog i drugih društvenih fakulteta jer se ljudi bave visoko časnim, visoko važnim i visoko obrazovnim poslom – obrazovanjem generacija koje će sutra, za deceniju ili dve voditi ovo društvo i upravljati njim. To je ključna stvar. S druge strane, zarada je jedan od elemenata. Ja sam pre mnogo godina zagovarao da mi uđemo u jedan megaprojekat. Da svi zaposleni u prosveti, učitelji, nastavnici i profesori, prođu kroz zavidan nivo informatičkog obrazovanja. Da svi dobiju računar, koji će pola platiti, a pola dobiti besplatno, ili koji već procenat. Kako bi i poslednji učenik imao zavidno iskustvo rada na računaru. To je investicija višestruko manja od mnogih koje smo u poslednjih 10 ili 20 godina uradili. Ali na taj način bismo na delu, a ne samo verbalno, pokazali kakav nam je odnos prema obrazovanju“, ističe naš sagovornik.

 

Priča o odlivu mozgova iz Srbije predimenzionirana

Da li je?

Da li je?

Vesti 23.05.2023. 13:18

Priča o odlivu mozgova iz Srbije predimenzionirana

Kao što interesovanje za Mašinski fakultet i Fakultet organizacionih nauka ne bi trebalo da nas iznenađuje, tako isto, ruku na srce, ne bi trebalo ni da nas čudi što retko ko hoće da bude nastavnik ili profesor u Srbiji. Ko god u svom okruženju poznaje prosvetnog radnika zna da je to hleb sa sedam kora i da je ova profesija maksimalno degradirana decenijama unazad.

Mitrović, između ostalog, ukazuje na još jednu važnu stvar, a to je da nam je kao društvu potrebna strategija razvoja Republike Srbije, a da manje treba da se osvrćemo i zavisimo od toga šta će stranci reći šta im treba.

"Neki na sve ovo ukazuju decenijama unazad. Zar mi treba da dozvolimo da se jedan student upiše na Matematiku, ili pet na Srpski jezik da uočimo problem. Mi moramo da imamo savetodavna tela koja uočavaju trendove... Koja uočavaju ono što obična javnost i svi mi primetimo posle 10 godina... Postoji još mnogo modaliteta da prosvećena elita države upravlja svojim razvojem. Da ne zavisimo od toga šta će stranci reći šta im treba. Nama je potrebna strategija razvoja Republike Srbije. Da znamo koje to mesto mi kao društvo, od 6, 7 miliona ljudi, želimo u ovakvoj Jugoistočnoj Evropi ili u Evropi u celini. Ima nekoliko slobodnih mesta u ovoj državi na kojima se, na sreću, o tome razgovara.“

Na kojem fakultetu u Srbiji su najveće školarine?

Poskupljenje

Poskupljenje

Vesti 06.03.2023. 18:25

Na kojem fakultetu u Srbiji su najveće školarine?

Realnost je takva da dok se nešto sistemski ne promeni trend interesovanja za iste fakultetе, odnosno zanimanja će biti ovakav kakav jeste. Ponovo ističemo, to nije nužno loše, ali balans bi trebalo da postoji. Jer u suprotnom će se javiti bojazan od toga da bi u jednom trenutku moglo da dođe do prezasićenja tržišta rada ovim obrazovnim kadrovima.

Sagovornik "Ekspresa“ ističe da bojazan za tako nešto uvek postoji, ali ističe za njega dve važne stvari.

"Prva je sloboda pojedinaca da izaberu šta žele da studiraju, a s druge strane svaka prosvećena država trebalo bi da ima institucije koje će biti savetodavne i koje će na te opasnosti na vreme ukazati, kako nam se ne bi desilo da visokoškolovani ljudi u koje je država mnogo uložila odlaze u inostranstvo. Mi smo nekada imali planiranje i preterivali smo u tome i ne treba da budemo državno-planska privreda, ali treba da budemo prosvećeno društvo u kome se sredstva poreskih obveznika racionalno troše.“