Šššššš… Zašto ljudi ogovaraju i kako su tračevi zapravo korisni?

Šššššš… Zašto ljudi ogovaraju i kako su tračevi zapravo korisni?

Shutterstock


Svi ljudi učestvuju u nekom obliku ogovoranja, uprkos drevnoj poslovici koja kaže da “Ako nemate šta lepo da ispričate, nemojte ništa reći.” Bilo da je u pitanju ćaskanje na radnom mestu, deljenje porodičnih vesti ili grupnih tekstova između prijatelja, tračarenje je neizbežno. Svi koji razgovaraju, razgovaraju o sebi, ali mnogo češće, o drugim ljudima.

Jedna studija iz 1993. utvrdila je da su učesnici muškog pola potrošili 55, a žene 67 odsto vremena na “diskusiju o društveno relevantnim temama”. Ljudi imaju tendenciju da tračeve smatraju sinonimom zlonamernih glasina. Ali istraživači često tračeve definišu šire, kao “razgovor o ljudima koji nisu prisutni”.

“To nam dolazi sasvim prirodno. Deljenje informacija je sastavni deo razgovora, pa čak i gradi zajednicu. To nije nužno negativno”, napominje Dejvid Luden, profesor psihologije na Georgia Gvinnett koledžu i autor knjige “Psihologija jezika: integrisani pristup”.

Pročitajte još: Da li popularni sleep trackeri rade posao?

U analizi iz 2019. objavljenoj u časopisu Social Psichological and Personality Science, naučnica Megan Robins i njen kolega otkrili su da je oko 467 ispitanika u proseku dnevno trošilo 52 minuta na tračeve, a tri četvrtine tih tračeva zapravo je bilo neutralno.

Samo mali deo analiziranih razgovora – oko 15 odsto – ocenjeno je kao “negativno”. Iako je istina da ljudi mogu provesti značajnu količinu vremena razgovarajući o svojim vršnjacima, često je ćaskanje benigno.

Zašto ljudi tračare?

Neki istraživači tvrde da su tračevi pomogli našim precima da prežive. Evolucijski psiholog Robin Dunbar prvi je izneo ovu ideju, proučavajući tračeve kod primata kao sredstvo povezivanja. Ogovaranje, tvrdi Dunbar, ljudima daje mogućnost širenja dragocenih informacija.

“Da nismo bili u stanju da se uključimo u rasprave o društvenim i ličnim pitanjima, ne bismo uspeli da održimo zajednice”, objasnio je on.

Shutterstock

Shutterstock

Neki naučnici vide tračeve kao dokaz kulturnog učenja, koji nudi poučne trenutke i daje ljudima primere šta je društveno prihvatljivo – a šta nije. Na primer, ako postoji neko ko mnogo vara u zajednici ili društvenom krugu i ljudi počnu da pričaju o toj osobi na negativan način, kolektivna kritika treba da upozori ostale na posledice varanja. Te reči mogu poslužiti za moralnu kontrolu ljudi.

Šta se fiziološki događa kada ljudi ogovaraju?

U studiji iz 2015. objavljenoj u časopisu Social Neuroscience, naučnici su gledali snimke mozga muškaraca i žena dok su slušali pozitivne i negativne tračeve o sebi, svojim najboljim prijateljima i slavnim ličnostima. Ljudi koji su čuli tračeve – dobre i loše – o sebi, kao i negativni tračevi uopšte, pokazali su više aktivnosti u predfrontalnom korteksu mozga, što je ključno za našu sposobnost navigacije složenih društvenih ponašanja.

Ova aktivnost nagoveštavala je da su ispitanici odgovarali na tračeve. Autori kažu da je to povezano sa našom željom da nas drugi pozitivno vide i da se uklopimo kao društvene osobe, bez obzira da li to odražava ono što u stvari osećamo. Studija je takođe otkrila da se ogovaranjem slavnih ličnosti, aktivira centar za nagrađivanje u mozgu: činilo se da su se ispitanici zabavljali skandalima slavnih.

Pročitajte još: Šta uspešni ljudi rade nedeljom

Konstatovano je da nije iznenađujuće što su ljudi bili srećniji kada su čuli pozitivne tračeve o sebi, i što su bili više uznemireni kada su čuli negativne tračeve o sebi, za razliku od slušanja tračeva o drugima.

Mogu li tračevi biti dobri?

Naučnik Metju Feinberg napominje da postoje neke vrste tračeva koje bi trebalo izbegavati, poput tračeva koji su čisto štetni i ne služe većoj svrsi – poput zlih komentara o nečijem izgledu. U takvom scenariju, “ne učite ništa”, dodaje Robins. “Niko nema koristi.” Postoji i fiziološka razlika između aktivnog i pasivnog učešća u tračevima.

Feinberg, docent za organizaciono ponašanje na Rotman School of Management Univerziteta u Torontu, i njegove kolege su to istražili u studiji iz 2012. objavljenoj u Journal of Personality and Social Psichology. Kada su ispitanici čuli za antisocijalno ponašanje ili nepravdu druge osobe, broj otkucaja srca se povećavao. Kada su bili u stanju da aktivno tračare o osobi ili situaciji, s druge strane, to ih je umirilo i smanjilo otkucaje srca.

Čin tračarenja “pomaže u smirivanju tela”. Pored toga, Feinbergovo istraživanje je pokazalo da tračevi mogu promovisati saradnju širenjem važnih informacija.

Shutterstock

Shutterstock

U drugoj Feinbergovoj studiji, grupa učesnika je identifikovala članove koji su se ponašali sebično koristeći tračeve, i odmah ih izbacila.

Ogovaranje takođe govori nešto o vezama koje ljudi imaju jedni sa drugima. “Da biste tračarili morate da osećate bliskost sa ljudima”, kaže Stejsi Tores, docentkinja sociologije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, koja je izučavala tračeve starijih odraslih.

“Postoji intimnost” za razmenu iskustava i osećaj kao da ste na istoj strani sa drugima, ističe ona. Njeno istraživanje je otkrilo da tračevi mogu ublažiti usamljenost, dok su druge studije otkrile da mogu olakšati vezivanje i bliskost i poslužiti kao oblik zabave. Dakle, nastavite da razgovarate. A kada se vaš razgovor pretvori u tračeve, kao što to neizbežno hoće, setite se da iz toga može proizaći i nešto dobro – sa pravim namerama, naravno.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar