Tamo Deda Mraz pakuje želje!

Finska je lepa zemlja, na svoj način posebna, autentična i vredna poštovanja. Njen glavni grad je Helsinki, jedna od najlepših prestonica Starog kontinenta. Ali ova priča nije posvećena metropoli koju znatiželjnici iz celog sveta s primetnim uzbuđenjem i još naglašenijom znatiželjom rado posećuju. Ovo je pre svega priča o Laponiji i gradiću Rovanijemi. Udaljen je 800 kilometara od prestonice Finske i samo osam kilometara od polarnog kruga. Da, polarnog kruga. Za njegov prelazak, misli se na krug, moguće je da to niste znali, dobija se sertifikat kojim se dokazuje da ste uistinu bili učesnik svega. Naravno, uz doplatu od nekoliko evra. Vredi.

Rovanijemi je glavni grad finskog dela Laponije, prestonica naroda Sami i mesto stanovanja i boravka Deda Mraza. Takođe je i poznati zimski turistički centar. Finci, i ne samo oni, kažu da je to mesto s fantastičnim stazama za nordijsko skijanje. Po čemu je još poseban ili ako hoćete neobičan ovaj gradić. Između ostalog i zato što je u njemu šest meseci dan a preostalih šest - noć!

Laponija je zapravo snežna bajka koja živi u stvarnosti. Sve je sakupljeno u njoj, od polarne svetlosti do ponoćnog sunca. Takođe je i polazna tačka na sva putovanja najpoznatijeg deke sveta, Santa Klausa ili kod nas znanog kao Deda Mraz. Razglednica Laponije je i sankanje sa zapregom koju vuku ljupki haskiji, vožnja ledolomcem po smrznutom jezeru, najseverniji zoološki vrt, farma irvasa, ledeni hoteli i još mnogih drugih čuda. Laponija nije samo čarobna već  je i surova zemlja koja se prostire južno i severno od polarnog kruga. Zimi temperature pada na minus 50 C˚ ali to ne sprečava hiljade turista da slave Božić i Novu godinu u domovini Deda Mraza. Reljef, infrastruktura i veliki broj kulturnih atrakcija čine region gotovo univerzalnim zimskim centrom. Za sve ljubitelje zime može da se nađe ponešto. Ipak, glavna odredišta su skijaški tereni. Proverene skijaše privlači veliki izbor dobro opremljenih staza dok mlade i radoznale na ovaj prostor dovodi želja da upoznaju Deda Mraza i druge posebno novogodišnje atrakcije.

Povezane vesti - Zemlja vatre i leda

Region Laponije podeljen je između četiri države, Rusije, Finske, Švedske i Norveške. Ali kada je reč o Finskoj, misli se na provinciju Lapi, najvećoj teritoriji po kvadraturi među devetnaest regiona Finske. Na jugu finski deo Laponije se graniči sa provincijom Severna Pohijamna, odnosno Severna Ostrobotija, na zapadu sa Švedskom, na severu sa Norveškom i Rusijom. Priroda regije je divlja i netaknuta, sa puno močvara i jezera, uz nepregledna prostranstva tundri. Uprkos ogromnoj teritoriji, broj stanovnika je mali, svega 185.000. Domorodački narod Sami ponosan je na kulturnu i jezičku autonomiju koja obuhvata opštine Ustjoku, Inari i Enontekio, kao i na severne delove Sodankile.

Zimsko okupljanje stada irvasa i danas je jedan od najupečatljivijih događaja ravan spektaklu. Organizuje se ne samo da bi se proverila brojnost životinja već i da bi se obavilo njihovo vakcinisanje. Tokom ovog živopisnog događaja održavaju se trke sankama sa upregnutim irvasima i takmičenja u bacanju lasa. Po intenzitetu strasti događaj je sličan scenama iz američkih vesterna. Svako ko dođe dobija i priliku da irvase vidi svojim očima ukoliko se opredeli za boravak na ovoj snežnobeloj, na prvi pogled ne baš gostoljubivoj, ali vrlo zanimljivoj i očaravajućoj zemlji.

Brojni nacionalni parkovi Laponije nude putnicima dobro osmišljene pešačke staze koje vode kroz najživopisnije predele. Za početnike, odnosno one koji tek otkrivaju lepotu pešačenja, pogodne su jednodnevne rute. Iskusni pešaci kreću u višednevna planinarenja kako bi u potpunosti spoznali duh ove divlje ali zaštićene zemlje. U Finskoj postoji više od 40 nacionalnih parkova, a jedan od najpoznatijih je Urho Kekonen, koji je smešten na krajnjem severu. Kroz njegova prostranstva vodi više od dvesta kilometara pešačkih staza, usred surovih ali živopisnih arktičkih pejzaža. U lokalnim šumama mogu se brati pečurke, u močvarama bobičasto voće, u rekama i jezerima loviti riba. Ali na najpoznatije predstavnike laponske faune - irvase, bolje je gledati sa sigurne udaljenosti.

Krajem novembra, kada plavi sumrak polarne noći polako obavija region, u Laponiji počinje sezona skijanja. Gosti iz susedne Švedske, Rusije, Norveške i udaljenih zemalja odlaze u četiri glavna skijališta: Levi, Ruka, Ilas i Puha Luosto. Pored ovih većih, ima još mnogo manjih, manje poznatih, ali je i u njima nivo usluga jednak kao u ovim velikim.

Jedno od najpopularnijih skijališta u zemlji je Luosto, koji turisti cene zbog mogućnosti da se opuste, kako kažu na najvišem nivou. Skijaške staze i staze za trčanje se izuzetno dobro održavaju. Početnici, kao i deca, imaju priliku da tajne ove veštine savladaju u lokalnoj školi skijanja. Padine, izuzetno dobro pripremljene za skijanje, nalaze se na području brda Piha i Luosto.

Povezane vesti - Mesto među tvrdim kaktusima

Još jedno popularno odredište za ljubitelje zimskih sportova je Ilas sa više od 300 kilometara uređenih staza. Znano je i po tome što samo u Ilasu turistička sezona traje oko pola godine, od decembra do maja. Onima koji nikada nisu skijali, a to se i ne usuđuju, nudi se izvrsna alternativa, vožnja sankama po vetru koje vuku irvasi ili pseća zaprega (haski).

Čarobna priroda i luksuzna skijališta jesu glavna ali ne i jedina znamenitost ovog dela Finske. Ilas je zapravo i prostor u kome se turisti mogu upoznati sa kulturom i tradicijama naroda Sami. U gradu Inari postoji Samijski kulturni centar s velikom tradicionalnom izložbom njihovih rukotvorina. Na obali istoimenog jezera, okružen šumama i brdima, skriven je grad Inari. Poznat je iz više razloga. U njemu se nalazi Sami parlament ili kako se još naziva Samijska narodna skupština, najviši samoupravni i politički organ ovog naroda u Finskoj. Sve ostale znamenitosti grada Inari takođe su direktno povezane sa istorijom ovog naroda, njihovim životom i običajima, i nije čudo da je na tom mestu sačuvana izvorna arktička kultura sa svim zanatima i svakodnevnim životom. Ako se zadesite na ovom mestu, ne propustite doživljaj plovidbe brodićem po jezeru koje je nama znano iz ukrštenih reči.

Nedaleko od Inarija je selo Tankavara. Tu je jedan od najneobičnijih lokalnih muzeja, Muzej zlata. Izgrađen je na mestu rudnika koji je postojao krajem 19. veka. U to vreme se pojavila takozvana laponska zlatna groznica. U tim krajevima je smeštena i Ranua, istoimeni gradić i najseverniji zoološki vrt na svetu. I ne samo to, Ranua je oaza divljine sa svih strana okružena gustom četinarskom šumom. Vrt je otvoren  1983. godine. Danas je jedna od atrakcija Laponije i mesto koje turisti sa velikim interesovanjem posećuju. Tamo, u svom prirodnom okruženju, živi više od šezdeset vrsta životinja i trideset vrsta ptica. Među njima su irvasi i polarni medvedi, vukovi, polarne lisice pa čak i srne. Ranua poseduje i veliku koloniju risova. Most dužine 2,5 kilometara vodi između ogromnih kaveza smeštenih u prirodnom ambijentu. Na korak od posetilaca šetaju medvedi (zar medvedi u Finskoj ne spavaju zimski san), žderavci, polarne lisice, vukovi i naravno  irvasi. Ako se u vrtu nađete leti, nećete videti skoro nijednu životinju osim irvasa jer sve ostale beže sa sunca ili uživaju u letnjem snu.

Farma irvasa Sirmako se nalazi trideset kilometara od Sariseklea i gostima može da ponudi uzbudljiv safari koji obećava da ga pamtite kao najegzotičniju aktivnost u Laponiji. Tokom obilaska turisti imaju priliku i da saznaju mnoge zanimljive stvari o životu irvasa i njihovim navikama.

Sadankila, mesto sa 10.000 stanovnika, smeštena je 160 kilometara severno od Rovanijemija. Mesto zagubljeno u laponskoj divljini prilično je zagonetno. Zimi ljudi dolaze da bi videli severnu ili polarnu svetlost (Aurora borealis) na nebu ili veštačku u kući “Kruna severa”. U decembru u Laponiji počinje polarna noć i traje skoro dva meseca. Sunce se ne vidi ali nema ni potpune tame. Vreme tokom kojeg sunce ne izlazi zavisi od geografskog položaja mesta. U slučaju Sadankila noć traje 20 sati a dan svega četiri. Tokom leta je u tim krajevima polarni dan pa se i noću auto može voziti bez upaljenih farova.

Morska vrata

Grad Kemi takođe pripada Laponiji a osnovan je 1869. godine ukazom ruskog imperatora Aleksandra II. Smešten je na obali Botnijskog zaliva i predstavlja morska vrata zemlje, kao i veliko industrijsko središte. Nije ni čudo što su glavne atrakcije povezane sa morem. Glavna znamenitost Kemija je ledolomac Sampo. Leti je usidren u luci a zimi vozi turiste na mini krstarenja. Može se razgledati ceo brod, a kulminacija dolazi kada se na otvorenom moru posetiocima dozvoljava da se spuste na ledenu ploču. Svako ko je prikladno obučen, u hidrokostim sa prekrivenim svim delovima tela, može da zaroni u otvore u ledu i da pliva u vodama Botnijskog zaliva. Oni koji više vole “zemaljsku zabavu”, mogu da uživaju u zamku od snega. Svake godine od 1996, koristeći samo sneg i led iz mora, u gradu se pravi najveća ledena palata na svetu. Unutar zamka, pored ledenih skulptura, nalazi se i ledeni restoran kao i hotel koji svojim gostima nudi sve standardne usluge.

Selo Deda Mraza u Rovanijemiju je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija ne samo u Laponiji već i u celoj Finskoj. I to nije iznenađujuće: na kraju krajeva u njemu a ne negde u bajci živi poznati božićni deda. Finci ga zovu Jululupki, a u zemljama drugih govornih područja Deda Mraz, Božić Bata ili Santa Klaus.

Zvanično mesto odakle Deda Mraz polazi na putovanje po svetu da deci za Novu godinu ili Božić deli poklone, nalazi se osam kilometara od Rovanijemija i sa gradom je povezano redovnom autobuskom linijom. Selo Deda Mraza je prilično kompaktno i napravljeno je kao veliki zabavni park. Geografski položaj sela je jedinstven jer direktno kroz centar prolazi polarni krug.

Pre sto godina selo nije postojalo u današnjem obliku. Prema legendi, Deda Mraz je živeo na sasvim drugom mestu, koje se nalazi na rusko-finskoj granici, 78 kilometara jugozapadno od Murmanska. Reč je o brdu visine 486 metara zvanom Korvatunturi, sa tri kupole. U neposrednoj blizini je i istoimeno selo. Jedan od lokalnih stanovnika je video da su se u pećini unutar brda nastanili neobični stanovnici: Deda Mraz, njegova žena Muori Klaus, sjajni irvas, vilenjaci, patuljci i mali čarobnjaci.

Kada je ovu priču počeo da priča ceo komšiluk, to je Jululupkiju jako zasmetalo jer nije želeo da iko pronađe njegov dom. Tako se na mapi, ali na drugom mestu u blizini prestonice Laponije, pojavilo ne samo bajkovito već stvarno selo Deda Mraza, sa sopstvenom adresom i poštanskim brojem. I sa zabavnom infrastrukturom koja privlači putnike iz celog sveta. Prva turistkinja koja je 1950. posetila zvanični dom finskog Deda Mraza je bila Eleanora, supruga američkog predsednika Franklina Ruzvelta. U Rovanijemiju je za dolazak prve dame SAD sagrađena mala koliba, koja je preživela do danas. Ovde je, prema legendi, debljina Zemljine kore minimalna, što omogućava Deda Mrazu, uključivanjem određenog mehanizma u kolibi, da uspori kretanje Zemlje, i shodno tome, protok vremena. Zahvaljujući takvoj snalažljivosti ili sposobnosti za samo jednu noć Deda Mraz može svoj deci sveta da dostavi poklone.

Pristup kući u kojoj je prijavnica otvoren je za sve i potpuno je besplatan. Ukoliko gost želi da se slika sa suvenirom koji će napraviti patuljci, platiće popriličnu sumu. Kada uđete unutra videćete rastopljenu koru zemlje pod nogama. Ali ne bojte se da zakoračite, koliba je opremljena visećim mostovima i stazama. Patuljci takođe pomažu gostima da se provuku kroz zupčanike čudesnog satnog mehanizma. A onda sledi kancelarija Deda Mraza u koju možete ući bilo kada tokom njegovog radnog vremena, u toku cele godine. Kod njega dolaze odrasli i deca jer jezičke barijere nema, Deda Mraz govori mnoge jezike. Jululupki takođe svakodnevno dobija ogroman broj pisama u kojima deca traže poklone a smešni patuljci u kancelariji pomažu u sortiranju prepiske. U istoj kancelariji može se dobiti i pečat u pasošu kao dokaz da ste zaista bili u selu Deda Mraza.

Zanimljivo je i da Deda Mraz u kancelariju dolazi na irvasu iz svoje Božićne pećine u kojoj živi. Pristup njegovom stanu ima samo lični asistent. Gosti vole da provedu vreme u zabavnim lokalima kojih je mnogo, a svake godine se pojavljuju, kažu, i novi sadržaji. Popularna je pošta u kojoj se mogu naručiti čestitke i mejlovi za Novu godinu. Čestitka košta 11 evra a mejl sedam i uglavnom nikada ne stignu na adresu.

Ritual polarnog kruga

Ceo kompleks sela je ukrašen brojnim jelkama. Linija polarnog kruga kroz selo obeležena je na tlu, što je domaćine podstaklo da smisle neobičan ritual za turiste. Obično posetioci stoje sa njegove južne strane pa preskoče na severnu (linija je široka oko 15 cm) nakon čega nazdravljaju dolazak u polarni krug otvaranjem šampanjca koji se može kupiti u selu po ceni od  40 evra.

Povezane vesti - Grad bajke i bicikla

Podzemni Santa park je neverovatno mesto. Otvoreno je 1998. godine i radi samo zimi i leti. Tu žive mnogi likovi iz bajki a najpoznatiji su vilenjaci. U parku se još nalaze pošta, polarni muzej, poslastičarnica, crkva… U poslastičarnici se prodaju liciderska srca koje pravi lično gospođa Klaus i ti su medenjaci najtraženija poslastica. Ledeni bar nudi vrući čaj koji se servira u ručno rađenoj ledenoj čaši. Pije se sve dok se čaša ne otopi. Cena čaja je 10 evra. U velikoj kući Božić Bate radi suvenirnica s bezbroj artikala. Uz prigodne suvenire mogu se kupiti i sanke, skije, zimska odeća i obuća, ogrtači od krzna polarne lisice, debele pletene čarape i patike za kuću, proizvodi od vune i filca, kože irvasa a u restoranu se može i probati file od irvasa.

Od Rovanijemija do sela Deda Mraza se stiže „Santa’s Expressom No 8“ za pola sata. Oni koji se u Rovanijemiju nađu kad je zima, što je preporuka za znatiželjnike, uživaće u lepoti polarne noći. Dan bukvalno traje od 11 do 15 sati i sunce ne izlazi ali se tokom noći, pogotovo ukoliko je vedra, pojavljuje polarna svetlost različitih boja koje se prelivaju stvarajući fascinantan kolorit. I ta, samo u Rovanijemu na pravi način vidljiva iluminacija, traje 20 sekundi.

Da bi doživljaj Rovanijemija bio potpun, priuštite sebi i specijalitete laponske kuhinje. Oduševiće vas ukus paštete od medveda ili irvasa, baš kao i način na koji se spremaju razne vrste slatkovodnih i morskih riba. Ostaće vam vremena i za dobar šoping, noćni provod, ali i za uživanje u ponudi brojnih restorana i kafea. A kad krenete kući, sa sobom nosite i utisak da ste i zaista živeli nekoliko dana kao u bajci.