Vodeni grad cara Aurelija

Vodeni grad cara Aurelija


Baden-Baden je najpopularnija termalna banja u Nemačkoj. Smeštena je u zapadnom delu čudesnog Švarcvalda, u saveznoj državi Baden-Virtenberg. Nekada se poseta ovom simpatičnom gradu na reci Os pripisivala pravilima dobrog ponašanja, pa je stoga, prema broju elitnih gostiju koji su posećivali lokalne hidroterapijske centre i kazina, Baden-Baden mogao da konkuriše Nici. Nekadašnja slava nije prošla bez traga, pa iako se danas u termalnim centrima grada ne mogu sresti Lav Tolstoj, Klara Šuman ili Johanes Brams, broj gostiju se ne smanjuje. Možda i zato što su lokalne klinike do savršenstva ovladale tehnikama isceljenja ljudskog tela i duše. Ili možda zbog atmosfere potpunog spokoja što dopušta gostu da se distancira od svakodnevnih sitnica i da se, bar nakratko, nađe u ulozi aristokrate iz 19. veka.

reportaza shutterstock_1286205034

U Baden-Badenu vreme prolazi sporije nego bilo gde drugde, ali i u tome postoji lepota. Kažu da ljudi dolaze u Baden-Baden ne da bi proživeli život, već da bi napravili kratku pauzu u svakodnevici i akumulirali snagu za narednu trku za materijalnim bogatstvima i novim dostignućima u karijeri.

Šta je tako dobro u ovom malom ali nimalo jeftinom gradu? Pre svega saznanje da napredne medicinske ustanove svoje programe grade na prirodnim lekovitim faktorima, čistom vazduhu i vodi iz obližnjih izvora. Pored termalnih kompleksa i klinika koje su poznate širom sveta, Baden-Baden ima i nekoliko dragocenih aduta u rukavu koji ovamo dovode goste. To je skoro pešačka udaljenost do Švarcvalda, najromantičnijeg ugla Nemačke. Takođe tu je glamura dostojan kulturni i zabavni program. Grad ima kazino, nekoliko vrlo zanimljivih muzeja, pozorišnu i koncertnu dvoranu i svi oni daruju aktivan društveni i kulturni život a ne čine samo lep arhitektonski prizor.

Povezane vestiViski sa vinom od đumbira

Istorija kazuje da su prvi ljudi koji su se okupali u termalnim vodama Baden-Badena zapravo bili Kelti koje su u prvom veku proterali Rimljani. Na okupiranoj teritoriji sagradili su grad i nazvali ga Civitas Aurelia Aquensi, što je u prevodu značilo “vodeni grad cara Aurelija”. Mesto je brzo postalo popularno kod plemića i vojskovođa koji su dolazili u ovo mesto da speru teret briga u lekovitim kupkama.

reportaza shutterstock_1236617482

U petom veku je život u Baden-Badenu zamro. Nakon raspada carstva, Rimljani su napustili grad a Nemci koji su zauzeli njihovo mesto odbili su da se kupaju u termalnim vodama. Konačno, predrasude su nadvladale zdrav razum pa su izvori proglašeni za ulaz u pakao, a kupališta pretvorena u valove za napajanje i pranje stoke.

Renesansa je gradu podarila novi život. Prosvećena evropska elita nije patila od hidrofobije i voljno se relaksirala u novopripremljenim termama. Grad je promovisao džet-set tog doba, naročito sredinom 19. veka, čemu je posebno doprineo brak ruskog cara Aleksandra I i nemačke princeze Jelisavete koji su u Baden-Badenu često boravili.

Povezane vestiNa obalama Narandžaste reke

Dolazili su i siromašni evropski pisci koji su tu nalazili inspiraciju za svoja dela. Danas bi u gradu siromašni pisci teško opstali. Kao prvo, cene su nekoliko puta veće, a drugo, grad se već nekoliko decenija smatra utočištem milionera koji u njemu kupuju nekretnine, grade palate i voze najskuplje kabriolete. Do 1931. godine ovaj grad se zvao samo Baden. Ljudi su često govorili: „Idem da se kupam (nem. baden) u Badenu (u pokrajini) i tako je nastalo dvojno, do danas održano ime Baden-Baden. Grad je ostao tipično letovalište starog kova. Miran i ne baš poštovan od strane mladih zbog svog snobizma, ali idealan za poboljšanje zdravlja i opuštajućeg odmora samo sa svojim mislima.

reportaza shutterstock_1134748547

Visoka sezona u gradu traje tri letnja meseca. Od septembra koncentracija turista koji su se odmorili opada. Sredina jeseni je u termama suva, topla i dovoljno duga. U balneološkim centrima se može sasvim prijatno odmarati sve do kraja oktobra. Zimi grad ostaje gotovo bez ljudi i, čini se, kao da je zaspao, što može biti odličan razlog za posetu kupalištima. Nema stajanja u redovima a bazeni su skoro sasvim prazni. Usput, u decembru i januaru se u Baden-Badenu niko neće smrznuti jer termometri skoro uvek pokazuju plus tri stepena Celzijusova. Odstupanja od ove temperature su toliko retka da se doživljavaju kao vremenski fenomeni. Pored toga, Božić je bajkovit i pretvara se, kao uostalom u svim nemačkim gradovima, u pravu čaroliju. Proleće je u blizini Baden-Badena takođe toplo, ali sa dobrim vremenom ipak nije sve idealno. U martu i aprilu banja je oblačna, česte su kiše, a sunce radije skuplja snagu za leto, ograđujući se od spoljašnjeg sveta kumulusnim oblacima.

Baden,,Austria,-,August,14,,2012:,Climate,Thermal,Resort,With

Ako su ranije ljudi odlazili u Baden-Baden da rade šta god žele samo ne da se leče, onda se danas, posle 150 godina, situacija promenila. Sada se banja uglavnom posećuje radi poboljšanja zdravlja a ne radi društvenih dešavanja i tradicionalne turističke zabave. Ali i pored toga, grad se ne može nazvati penzionerskim mestom. Postoji deo gde se može razveseliti, prošetati, popiti i kupovati između banjskih tretmana.

reportaza shutterstock_109981082

Top mesto grada je Kurhaus, sagrađen u 19. veku kao kockarnica, a takav je i danas. Upravo na njegovim stolovima Lav Tolstoj je prokockao svu ušteđevinu, posle čega su ga nemački prijatelji nasilno udaljili. Kazino je svetsku slavu stekao tek sredinom tridesetih godina prošlog veka kada je u susednoj Francuskoj bilo zabranjeno kockanje. U jednom trenutku, tokom boravka  u njemu Marlen Ditrih je izjavila da je to za nju “najlepši kazino na svetu”, a Dostojevski je na kocku uložio čak i prsten svoje žene i ogrtač od lisice, a posle toga napisao roman “Kockar” po sećanju na te dane.

Povezane vestiMesto gde sunce sija 300 dana u godini

Ukoliko vam zvezde nisu naklonjene u Kurhausu, prenesite razočaranje u Trinkhale, znanu kao galeriju pića. Istina, pre upotrebe mineralne vode upoznajte se sa uputstvom napisanim u hodniku. Voda u slavine Trinkhale dolazi direktno iz zemlje i sadrži rekordnu koncentraciju raznih hemijskih elemenata na koje, nepripremljeno telo, ne reaguje uvek na adekvatan način. Pijući vodu možete zadovoljiti svoju kulturnu i estetsku žeđ gledajući freske unutar galerije. Sve prikazuju prizore iz narodnih legendi o Švarcvaldu, gotovo nepoznate širokom krugu turista.

reportaza shutterstock_1544861456

Nemoguće je zanemariti rimska kupatila, tačnije njihove ostatke. Poznate ruševine se nalaze u centru grada i predstavljaju samo mali deo javnih kupatila, od kojih je većina sakrivena ispod temelja kasnijih zgrada.

Aleja Lihtentaler je novija atrakcija od rimskih kupatila. Čuveno šetalište se pojavilo u zlatno vreme, sredinom 19. veka, i dugo je igralo značajnu ulogu u životu grada. Danas je ta staza samo sastavni deo parka, negovana, lepa ali ne i upečatljiva. Sredinom 19. veka je bila avenija zvezda, a danas samo bledi prikaz proteklih epoha.

Turistima koji vole hramsku arhitekturu obično se preporučuju crkve i manastiri. Cisterijanski manastir deluje od 13. veka. Mesto bukvalno miriše na istoriju i tu je vredno bar jednom otići na koncert klasične muzike. Bogatim repertoarom može se pohvaliti i Štifkirhe, mada je često u knjigama označena kao grobnica badenskih grofova. Crkva Preobraženja u Lihtentaler ulici mali je deo (oaza) pravoslavlja u potpuno katoličkom okruženju. Fasada je izgrađena u klasičnom vizantijskom stilu i ne izdvaja se ničim posebnim, ali unutra se mogu videti interesantne slike i kripta u kojoj je mir pronašla i unuka ruskog cara Nikolaja I, kneginja od Lihtenberga.

reportaza shutterstock_1525967444

Muzej Faberže dočekuje posetioce sjajem dijamanata i plemenitih metala. Ovo je jedini muzej posvećen najvećem majstoru svih vremena, gde se uz čuvena uskršnja jaja mogu videti i kreacije jednako poznatih juvelirskih kuća „Bušeron“ i „Kartije“. Eksponati pripadaju raznim pravcima: od ekspresionista do pop-arta. Jedini je problem što se u zgradi često održavaju periodične izložbe a za to vreme se stalne postavke uklanjaju. Pored muzeja Frida Burde nalazi se Državna izložbena dvorana koja prikazuje radove savremenih umetnika i dizajnera. I ovde se, a to zavisi od sreće, mogu videti svetski eksponati, ali i oni nerazumljivi, dela početnika dleta i četkice.

Mnogima je najinteresantniji Gradski muzej u kom se može sve naučiti o rimskim kupkama ili se diviti najstarijoj kolekciji boemskog stakla. Verni fanovi dela Fride Kalo imaće o čemu da razmišljaju u muzeju Gerke-Remund. Na zidovima ustanove su kopije slika glavne meksičke predstavnice nadrealizma. Originali su u privatnim kolekcijama. Pored slika na štandovima je lako naći originalne sitnice, poput šalova i torbi koje su pripadale umetnici.

Nemačkoj kulturi se može pridružiti u Gradskom pozorištu koje deluje od 1862. godine, a ljubitelji dobre muzike bi trebalo da rezervišu unapred karte za Festšpilhaus, kuću festivala na čijoj pozornici redovno nastupaju Ana Nebresko i Plasido Domingo.

I naravno, koji je nemački grad bez dvorca? U Baden-Badenu je to Hoenbaden, od koga je preživeo samo kostur posle požara u 16. veku. Ipak, turisti tamo odlaze: neki da lutaju kroz tmurne ruine a drugi da se popnu na kulu sa koje se pruža prekrasna panorama na urbani deo. Hoenbad ima i “mlađeg brata”, takozvani Novi dvorac koji su sagradili lokalni grofovi u 16. veku. Istina, ovog velikana najčešće gledamo samo spolja. Nedavno je zgradu kupio kuvajtski biznismen i pretvorio u skup, luksuzan hotel.

reportaza shutterstock_1305130276

Grad ima dva velika termalna kompleksa. Prvi je Karakala, najluksuzniji i bez premca u celoj Evropi. Ustanova koristi vodu iz 12 vrućih podzemnih izvora i impresionira svojom površinom od 4.000 metara kvadratnih od čega je 900 kvadrata samo za kupanje. Za plivanje Karakala ima nekoliko unutrašnjih i spoljašnjih bazena. Najveći i najlepši smešten je ispod staklene kupole i kombinuje funkcije termalnog bazena i masažne kade. Generalno, kompleks nudi standardni spa program, kozmetičke tretmane, nekoliko vrsta sauna (vlažna, suva, ametist), nekoliko vodopada, rezervoare sa hladnom vodom, masaže i druga telesna zadovoljstva. Cene za sve vrste opuštanja su standardne za Baden-Baden, odnosno nisu budžetske ali nisu ni kosmičke.

Drugi termalni kompleks je Fridrihsbad koji nešto zaostaje za konkurencijom u odnosu na veličinu i broj bazena, ali zato ima izrazito carsku atmosferu i pompezan dizajn enterijera. Zdanje je sagrađeno za vreme vladavine Fridriha I i od tada radi. Kompleks je poznat po rimsko-irskim kupatilima. Ovo nisu neke posebne prostorije, već celokupna filozofija opuštanja, prema kojoj se mora proći kroz 17 faza čišćenja počev od toplog tuša i završno sa uranjanjem u bazen sa ledenom vodom. Ukoliko želite carski ugođaj, svratite svakako. I još nešto: u kupalištu Fridrihsbad postoji neraskidivo pravilo – nema kupaćih kostima. Shodno tome, ako nemate hrabrosti, odložite posetu za ponedeljak, četvrtak ili subotu. Tih dana se muškarci i žene kupaju odvojeno, mada se u završnoj fazi sreću u zajedničkom bazenu. Glavni faktor lečenja je termalna voda kojom se spa centri snabdevaju iz 20 izvora. Temperatura vode je od 33 do 68C°.

Baden-Baden nije opsednut nacionalnom kuhinjom. Shodno tome, ako ste ljubitelj francuskih specijaliteta ili obilja italijanske testenine sa pršutom, tamo ćete naći sve. Najčuveniji restoran je „Mediči“ koji servira internacionalna jela. U njemu se druže milioneri i poznate ličnosti koje se odmaraju  u ovom delu Evrope.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar