Scena
17.11.2022. 20:15
Život
26.01.2023. 21:00
Nebojša Jevrić
Kolumna
Urbane legende: Božić i smrt male ptice
Božić je. Hučala nebesa. Silazili su na reku, na izvor Miljacke, anđeli bivši. Dok je napolju padao sneg, pokušavao sam da utešim Tanju Kenjić, moju drugaricu od devet godina. Na Palama nije bilo struje, a napolju su se kao uvek za Božić dešavala čudesa.
Uginuo je Kićo Kanarinac, njen kanarinac, kao i ona izbjeglica iz Neđarića, u turskoj vikendici na izvoru Miljacke.
Uzaludno smo celog dana, tog dana, tražili hranu za njega, njen otac Miro i ja.
Ljudi su nas zbunjeno gledali: o, ko je još video usred rata, dok u Sarajevu svježe krstače sa grobova skidaju da bi se ljudi ugrijali, dok se hljeb od žira po drevnim receptima sprema, da neko traži hranu za ptice.
U kolima u koja smo navukli poslednje što je preostalo iz kuće Kenjića u Neđarićima nije bilo mesta za Kiću Kanarinca. Donio sam ga do Pala, držeći ispruženu ruku sa kavezom kroz odškrinuto staklo.
Kanarinac je uginuo.
Da je utješim, svu noć sam smišljao najljepše bajke, moleći se da mi poveruje.
Bila je duga božićna noć i čudesno su hujala nebesa.
Izašao sam na sneg i od snega napravio malog belog slona.
Ovo nije priča o vezirovom slonu, ovo je priča o jednom malom belom slonu od snega kojeg sam te božićne večeri Tanjuši poklonio.
Život
29.10.2022. 22:15
Urbane legende: "Vraćali su se u Beograd puni opijuma"
„Treba da naučiš da se raduješ!“, rekao sam joj.
„A kako se raduje?“, pitala me moja velika mala Tanjuša.
Ja sam joj na stočić stavio kraj uzglavlja slona od snega.
„Prije nego što se otopi ovaj slon će ti ispuniti tri želje. Bitno je da samo dovoljno jako poželiš.“
„Ali ja ne znam šta da poželim.“
„Razmisli“, rekao sam joj, ugasio sveću i izašao iz njene sobe.
Sutradan sam je ujutru našao kako peškirom briše baricu vode sa stola. Sve što je od slona ostalo.
„Znaš“, rekla mi je, „ja sam zaspala pre nego što sam uspjela da se odlučim šta da poželim.“
Pitala me je jednom njemačka novinarka – otkuda ja pisac bajki u ratu.
Život
11.08.2022. 22:25
"Neko im je dojavio da su najbolji Srbi pod zemljom"
„Gospođo“, rekao sam, „zar vi ne znate kako je pisac ’Malog princa’ Egziperi završio? Zar vi ne razumete da su u ratu bajke mnogo potrebnije nego u miru? Jedino u bajkama dobro pobeđuje. Da li vi znate zašto su se nama Serbima oduševljavala braća Grim?“
Gledala me je vodnjikavim zelenim očima, dok joj je u drhtavim rukama dogorijavala američka cigareta, i ništa, baš ništa, ni o mom narodu, ni o meni nije joj bilo jasno.
Poželio sam da joj priču o Tanjuši i malom belom slonu ispričam.
Nisam joj ispričao.
Obična devojčica bi poželela da oživi i kanarinca.
Tanja nije mogla da se odluči koga od očeva njenih drugara koji su ostali mrtvi u Nedžarićima, koju trojicu da poželi da se vrate.
A na kanarinca je zaboravila velika moja mala Tanja.
Od šest stotina Srba koji su branili Neđariće tri stotine ih je poginulo.
Tanja je učila dobro, kao izbegličko dete, postala građevinski inženjer. Živi u Baru. Ima sina Vuka koji mene sa dugom sedom bradom zove Deda Mraz. Kojem đed Miro priča moje bajke.
Tanja i ja o Neđarićima i Kiću Kanarincu, o malom slonu od snega nikad ne pričamo.
Komentari
