Da vam voda krene na usta

VEROVALI ILI NE: Baklava ima svoj dan! Da li znate ZANIMLJIVOSTI o ovom slatkišu?

Baklava je jedna od najistaknutijih delicija turske kuhinje i nikako ne bi trebalo da je propustite tokom vaše posete Turskoj. Ako tražite posebnu priliku da probate tursku baklavu i naučite nešto o njenom putovanju od carskih kuhinja do modernih trpeza, 17. novembar je Svetski dan baklave!

Neodoljivo hrskava i sočna, baklava je desert koji će zadovoljiti čula i najizbirljivijih sladokusaca. Ovaj desert se pravi tako što se između 40 slojeva tankih i specifičnih kora pre pečenja stavljaju mrvljeni pistaći, orasi ili lešnici i potom prelije zašećerenim šerbetom.

Kraljevski, ceremonijalni desert

Pravljenje baklave je usavršeno u carskim kuhinjama Osmanskog carstva, što je rezultiralo time da postane planetarno poznat raskošni desert sofisticiranog ukusa. Pripremali bi je samo majstori kuvari, posebno obučeni za pravljenje baklave, naročito tokom velikih proslava i važnih svečanosti.

Dok su vešte ruke majstora stvarale savršeni ukus baklave, sa mnogobrojnim slojevima kora tankim kao papir, ovaj jedinstveni desert prešao je u sadašnjost kao kulinarsko nasleđe. Prenošena s generacije na generaciju, tradicionalnim ukusom i razrađenom recepturom, baklava svaki put zadovoljava želju za slatkim, bilo da ukrašava naše trpeze posle obroka ili se služi u kućnim posetama. Posluživanje tokom posebnih dana kao što su venčanja i Bajram i dalje je tradicija koja se neguje.

Prvi registrovani ukus Turske: Gaziantep baklava

Većina bi se složila da se najbolja baklava pravi u Gaziantepu, u jugoistočnom regionu Turske. Evropska komisija je 2013. godine dala Gaziantep baklavi status zaštićene oznake porekla, što je čini prvim turskim proizvodom registrovanim na njihovoj listi. Nije iznenađujuće što je neverovatan ukus baklave Gaziantep potvrđen, jer je grad kulinarski raj sa impresivnom kuhinjom poznatom po vrhunskim delicijama. Gradska kuhinja je ranije zaslužila pohvale tako što je ušla u Uneskovu mrežu kreativnih gradova u gastronomiji.

Pravljenje baklave, kao u osmanskim carskim kuhinjama, u Gaziantepu se prenosi s generacije na generaciju kroz odnos majstor-šegrt. Jedini način da se dostigne ovaj prepoznatljiv ukus su veština, strpljenje, smisao za detalje i preciznost. Majstori testo razvlače u 40 ili 45 slojeva i filuju ih lokalnim pistaćima i puterom. Baklava se potom peče u peći na kamenu i hrastovini, a nakon pečenja se preliva šerbetom.

Kada je reč o degustaciji Gaziantep baklave, ona stimuliše sva čula. Prvo vidite njenu zlatnožutu boju, zatim čujete šuštanje slojeva testa i osećate aromu svežih pistaća i putera. Na kraju, ostavlja veoma lagan ali sočan ukus na nepcu.

Beskrajne varijacije

Iako je Gaziantep baklava najpopularnija, ovaj desert se ističe raznolikošću i posebnim ukusom u svakom regionu.

Najveća razlika među vrstama baklave je fil. U svakom regionu se fil za baklavu priprema od dostupnih domaćih namirnica. Kako Turska ima ogromnu geografsku površinu sa različitim mikroklimama i lokalnim proizvodima, sastojci za punjenje baklave variraju. Na primer, baklava Gaziantep ima fil od pistaća, dok se u crnomorskom regionu koriste lešnici. Baklava punjena orasima je popularna u centralnoj Anadoliji, a u Trakiji možete uživati u baklavi punjenoj bademima ili prelivenoj susamom.

Druge sorte baklave dobijaju različita imena prema načinu sečenja i sastojcima. Među raznovrsnim sortama koje su imenovane u skladu sa načinima rezanja su "havuč dilimi baklava” (baklava od šargarepe), "midye baklava” (baklava u obliku dagnje) i "bulbul juvasi” (baklava u obliku slavujevog gnezda).

Kada je reč o sastojcima, "sutlu nurije“ se pravi sa mlekom umesto šerbeta, "fistik sarma“ (omot od pistaća) i "dževiz sarma“ (omot od oraha) imaju ogromne količine orašastih plodova u poređenju sa originalnom baklavom, a "kuru“ (suvu) baklavu karakteriše manje šerbeta.

Istorija i različiti narodni običaji pravljenja torti