Život
17.08.2020. 17:59
Zoran Šećerov
Na obalama Narandžaste reke
Južnoafrička Republika je zemlja s puno neobičnosti. Na neki način i nelogičnosti. Zvanično, po Ustavu iz 1996. godine, parlamentarna je republika podeljena na devet provincija sa sudstvom na principu rimsko-holandskog i engleskog prava.
To je i država koja ima tri glavna grada: Pretoriju kao sedište izvršne vlasti, Kejptaun kao zakonodavno sedište i Blumfontejn koji je sedište sudske vlasti. Najrazvijenija je država afričkog kontinenta.
Međutim, po svetskim standardima spada samo u srednje razvijene zemlje sa nacionalnim dohotkom od oko 12.000 dolara po glavi stanovnika. Ali kada su u pitanju mineralni resursi, onda je opet među liderima ili preciznije jedna od najbogatijih zemalja sveta. Ono čime se domaćini s razlogom ponose jeste činjenica da je JAR ubedljivo prva zemlja sveta po proizvodnji zlata. Ovde se, u brojnim rudnicima, dobija čak 15 odsto od ukupne svetske proizvodnje ovog plemenitog metala.
Jahanezburg, najveći grad ove zemlje, centar je industrije zlata, zbog čije se eksploatacije dogodilo mnogo toga što je odredilo istoriju ali i sudbinu ove i lepotom neizmerno bogate zemlje. Nije suvišno napomenuti da je prvo zlato na tlu Južnoafričke Republike pronađeno pre nešto više od 120 godina. Fascinantni park Gold Rif Siti u Johanezburgu, nekada rudnik a danas turistička atrakcija, podsetiće radoznale na dane zlatne groznice kada je ova zemlja bila ciljana destinacija avanturista i ljudi željnih bogatstva iz celog sveta.
Danas, u društvu ljubaznih domaćina imate mogućnost da se spustite na nivo od 270 metara ispod zemlje kako biste se na trenutak vratili u zlatnu epohu i saznali sve o procesu kopanja i ispiranja ovog plemenitog metala. Ali, ovo je samo jedna od lepih uspomena koju možete da ponesete iz jednog od najvećih gradova zemlje sa krajnjeg juga Afrike.
Povezane vesti - Pećine čuvaju 570 hrišćanskih crkava
"Angloplatinum" je najpoznatija svetska korporacija po proizvodnji platine, takođe jednog od plemenitih metala i naravno izuzetno skupih. Locirana je, gde bi drugo, baš u Južnoafričkoj Republici koja je ne samo afrički već i planetarni centar automobilske industrije. Nije tajna da baš ovde, na samom jugu afričkog kontinenta, svoje velike fabrike imaju u svetskim razmerama najveći proizvođači automobila: BMW, „Mercedes“, „Tojota“, „Mazda“, „Ford“... Zanimljivi deo priče kada su u pitanju četvorotočkaši zasigurno je onaj koji kazuje da je 2006. „Dženeral motors“ u Port Elizabetu otvorio fabriku za proizvodnju džipova „hamer“. Naravno, jedinu u svetu.
U visoko razvijene privredne grane JAR spada i zemljoradnja. Kukuruz, pšenica, šećerna trska, duvan, pamuk, samo su neke od kultura koje se uzgajaju širom JAR. I naravno izvoze. U izvoz idu i avokado, ananas, kajsije i grožđe. Plantaže ovog ali i drugog, ponajviše bobičastog voća zaista izgledaju impresivno. Važan izvozni artikl je i riba. Jednako rečna kao i morska. Ono po čemu je JAR i te kako znan u svetu, posebno tekstilne industrije, vezano je za visokokvalitetni moher. Zapravo, najkvalitetniji na svetu.
U nacionalnom budžetu zemlje jedna od najvažniji stavki je prihod od turizma. Zbog naglog pada kursa randa (nacionalna valuta), prvi turistički bum dogodio se 1990, da bi se danas pričalo o cifri od preko osam miliona turista koliko godišnje poseti ovu zemlju. Strance, pre svega, privlače moderni, često vrlo luksuzni i po mnogo čemu atraktivni turistički centri na obalama dva okeana sa lepim plažama, gotovo nestvarna lepota prirode i bogatstvo kultura naroda koji žive na krajnjem jugu Crnog kontinenta. Izuzetno je razvijen i kongresni turizam dok je najprestižnija južnoafrička kulturna manifestacija Festival plaža Afrike, koji se od 1995. svake godine, uz učešće brojnih muzičkih, folklornih i pozorišnih trupa iz celog sveta, održava u Durbanu, zasad neprikosnovenom epicentru turističkih vrednosti i ponude Južnoafričke Republike. Deluje gotovo nestvarno i saznanje da je JAR, u svetskim okvirima, jedna od metropola mode i dizajna. Možda niste znali, ali baš iz ove zemlje potiču mnogi svetski priznati dizajneri.
Južnoafričku Republiku zapljuskuju dva velika okeana, Atlantski i Indijski, u dužini od 2.798 kilometara. Ove ogromne vode dobrim delom utiču i na klimu JAR. Zimi, dakle u julu, centralni deo zemlje je zona sa visokim vazdušnim pritiskom. Brojni vetrovi, različite jačine, uslovljavaju u tim danima suvo i hladno vreme u mnogim delovima zemlje.
Johanezburg je grad smešten na nadmorskoj visini preko 1.750 metara, tako da je u zimskim mesecima, junu, julu i avgustu, neverovatno hladno. Na priobalnom delu nebo je zimi uglavnom oblačno, dok je leti, dakle u januaru, priča sasvim druga. Uz obilje sunca sačekaće vas prijatna klima s karakterističnim poljima niskog pritiska i vlažnim a osvežavajućim vazduhom koji pristiže sa okeana. Centralni delovi zemlje su na visinama od 600 metara dok se na obodima nadmorska visina meri i do 1.500 metara.
Povezane vesti - Mesto gde sunce sija 300 dana u godini
Deo geografske priče o JAR su i dve velike reke. Oranje (Narandžasta reka) teče ka zapadu i prelazi granicu Namibije da bi stigla do svog okeana, dok Limpopo, sa tokom u smeru severoistoka, baš u JAR stiže do Indijskog okeana u koji se i uliva. Svazilend, Namibija, Bocvana, Zimbabve i Mozambik su zemlje sa kojima se JAR graniči. U istočnom delu zemlje, u obliku enklave, smestila se kraljevina Lesoto. Na geografskoj mapi nalik je na veliko ostrvo okruženo niskotravnom stepom JAR.
Kada je u pitanju biljni svet, Južnoafrička Republika se može okarakterisati kao zemlja s obiljem trave i brojnim žbunastim biljkama. Visoka stabla su retkost ako se izuzme drvo s imenom baobali koje ima karakteristiku gigantskog u odnosu na okruženje. Jedno od bogatstava JAR je i fauna. Istina, dolaskom Evropljana, koji su u ovoj zemlji nemilice jurili za bogatstvom svega i svačega, mnogo toga se promenilo i u životinjskom svetu.
Povezane vesti - Gradovi plavih kuća
Brojne životinjske vrste, tražeći spas od puščanih metaka, sa centralnih platoa zemlje preselile su se na obode. Kažu da su nekada slonovi bili prisutni na celoj teritoriji, a danas ih možete videti u skromnim stadima samo po šumama. Slična priča vezuje se i za gospodare džungle. Tamo gde su se lavovi nekada šepurili i šetali danas ih više nema. Preselili su se u granični pojas oko Bocvane, baš kao i nekada ogromna stada antilopa. Mada, JAR je i danas poznata po tome što ovde živi pet najjačih životinja, zato ih i zovu “pet velikih”: lavovi, slonovi, bivoli, leopardi i nosorozi. Likovi ovih životinja se nalaze na novčanicama ove zemlje. Domaćini sa žaljenjem konstatuju da geparde možete ugledati samo u planinskim predelima, baš kao i hijene, babune, šakale... Ipak, čini se da su najgore prošli gepardi koji su danas životinjska vrsta na granici istrebljenja.
Jedna od turističkih atrakcija ove zemlje sa pedesetak miliona stanovnika su i dva velika nacionalna parka. Park Ado, u neposrednoj blizini Port Elizabeta, jednako je atraktivan kao i Nacionalni park Kruger, za koji će vam domaćini reći da je nekada bio prebogat belim nosorozima. Danas ih je samo nekoliko pa su utoliko za brojne posetioce i atraktivniji uz napomenu da svi oni koji dođu do rezervata „Kvazulu natal“, u kome preostali primerci žive, baš i neće imati sreću da uživaju u njihovoj tromoj kretnji koja je sasvim razumljiva s obzirom na kilažu tela.
Većina južnoafričkog stanovništva, gotovo 64 odsto, živi u gradovima. Sa nešto više od 4.000 miliona stanovnika, jedan od najvećih gradova je Kejptaun. Ovaj grad je, verujte, jedan od najlepših na svetu. Rasprostire se na raskošnom poluostrvu u neposrednoj blizini Rta dobre nade. Na kamenito tlo ovog rta prvi je stupio pustolov Bartolomeo Dijaz daleke 1448. godine.
Povezane vesti - Zemlja Džingis-kana
Dugo se mislilo da je Rt dobre nade najjužnija tačka Afrike. Međutim, nije. Najjužnija tačka je zapravo Agulhas, 150 kilometara udaljen od Rta dobre nade koji je dobio ime zato jer se verovalo da „nudi nadu da se kod njega otvara pomorski put sve do Indije“... Bez obzira na blizinu, simbol Kajptauna nije legendarni rt već planina Tejbl. Ona je i neka vrsta vizitkarte grada s obzirom na to da je njena silueta na gradskoj zastavi. Tejbl planina je jedna od najstarijih na zemlji sa 1.500 različitih vrsta biljaka... Iz grada su vidljiva još tri vrha ove planine: 12 apostola, Đavolji i Lavlji vrh.
Dva priobalna dela grada su Viktorija i Alfred. U zapisima se pominju kao nekadašnje mračne luke. Danas su najomiljeniji delovi ovog čudesnog grada ne samo njegovih stanovnika već i iz godine u godinu sve brojnijih turista. Nalik su na gigantske zabavno-turističke centre s brojnim prodavnicama, galerijama, hotelima, bioskopima i naravno restoranima i pivnicama.
Atrakcija grada je i akvarijum simbolično nazvan „Dva okeana“. Iza stakla visokog 11 metara pliva više od 300 različitih vrsta "stanovnika" Atlantskog i Indijskog okeana.
Botanička bašta u Kejptaunu je nešto zaista impozantno. Prostire se na površini od 528 hektara i u njoj je zastupljena bukvalno flora cele Afrike. Jedna je od sedam najlepših botaničkih bašta u svetu. U letnjim mesecima je i pozornica na kojoj se održavaju koncerti ozbiljne muzike. Muzike, koja prija biljkama...
Arhitektonska slika grada je odraz istorije. Stara zdanja, istorijski vredne građevine, prepliću se nenametljivo sa primercima savremene arhitekture. Da biste upotpunili doživljaj, ali i sliku o ovoj čudesnoj zemlji, ne propustite priliku da obavezno posetite Muzej južnoafričke umetnosti, kao i Nacionalnu galeriju s mnogim vrednim delima majstora slikarstva. Crkva Svetog Đorđa takođe zaslužuje da i za njenu lepotu odvojite vreme, baš kao i rezidencija predsednika.
Zanimljiva arhitektonska vrednost je i džamija "Pink Palm Tree“, kao i tursko kupatilo.
Povezane vesti - Ostavština Vikinga
Kejptaun je atraktivan i u večernjim satima. Među stanovništvom grada su najbrojniji potomci Azijaca i belaca (48 odsto) a, iako je prošlost, pa i sadašnjost, obojena međusobnim konfliktima, Kejptaun je možda i najbezbedniji grad JAR. Siguran sam da nećete zaboraviti veče u delu grada zvanom Voterfront, odnosno „Green Dolphin“ džez-kafeu, jednom od najboljih u svetu. Ako ste gurman, obavezno svratite u Camps Bay, u „Blue restaurant“ gde za samo 20 dolara možete da dobijete možda i najveću porciju više nego ukusno pripremljenih morskih plodova. Generalno, kuhinja je kosmopolitska baš kao i stanovništvo. Egzotični začini (kardoman, karanfilići, šafran, crveni biber...) daju posebnu aromu ukusnim porcijama koje je najbolje zalivati izvanrednim južnoafričkim vinima.
Deo Kejptauna, izuzetno zanimljiv turistima, zasigurno je tvrđava „Robben Islands“. Simbol je aparthejda (razdeljenosti), oficijelne politike rasne segregacije sprovođene u JAR od 1948. do 1994. U slučaju JAR to je izgledalo ovako: narodima crnaca Bantu bilo je dozvoljeno da žive, da se kreću i rade na specijalno rezervisanoj teritoriji (Nabtustan) koja je obuhvatala 12 odsto teritorije zemlje.
Odlazak iz ovog rezervata i pojavljivanje u većim gradovima crncima je bilo dozvoljeno samo uz specijalne dozvole. Borba sa aparthejdom bila je prioritet OUN punu deceniju. Lider borbe za slobodu Nelson Mandela, dobio je posle svega i Nobelovu nagradu za mir. I on, ali i hiljade drugih političkih zatvorenika, proveli su godine i godine života u pomenutoj tvrđavi, zapravo zatvoru, na ostrvu udaljenom od Kejptauna 12 kilometara. Danas je „Robben Islands“ turistička atrakcija.
Pretorija (2,4 miliona stanovnika) je jedan od tri administrativna centra zemlje. Smeštena je u oblast Transval, u živopisnoj dolini reke Apis. Grad je ime dobio (1855) po Andreisu Pretorijusu, glavnokomandujućem oficiru vojske Bura. Većinsko stanovništvo Pretorije su Evropljani.
Arhitektonski je izuzetno zanimljiv. U centralnim delovima grada preovladavaju simetrični trgovi sa statuama iz kolonijalnih vremena. Na brdu iznad Pretorije, u Parku solidarnosti, nalazi se spomenik demokratiji. Na svakoj cigli, ugrađenoj u zidove, uklesana su imena onih koji su izgubili život u borbi za ravnopravnost. Međutim, ni 15 godina posle ukidanja aparthejda šetnja gradom nije preporučljiva iz sigurnosnih razloga. U Južnoafričkoj Republici, na veliku žalost, još su mnogi prostori getoizirani.
Povezane vesti – Sa ljudima koji jedu ljudsko meso
Johanezburg je grad u neposrednoj blizini Pretorije. Treća celina je Soveto, i danas grad u kojem zapravo živi crno stanovništvo. Oduvek je bio glavna arena borbe crnog stanovništva sa aparthejdom. Tu je nekada živeo i Nelson Mandela a istorijski je značajan i zbog toga jer je u kvartu Kliptaun potpisana i Hartija slobode. Ideja je da se ova tri grada što pre spoje u celinu i da taj novi grad dobije i novo ime. U Johanezburgu, jedinom gradu u Južnoafričkoj Republici isplaniranom po američkom obrascu, živi takođe nekoliko miliona stanovnika.
Praktično ja podeljen na dva dela: Siti i Dauntaun. Siti je prepun širokih avenija i nebodera u kojima su sedišta velikih svetskih banaka, nacionalnih industrijskih kompanija, transnacionalnih trustova. U ovom delu grada su i brojni hoteli, sa fascinantnim sadržajima, šoping molovima i delovima za dobru zabavu. Sandton je možda i najveći južnoafrički kulturni pa i komercijalni centar. Posebno atraktivan je hotelsko-trgovački centar Sandton San sa nizom ekskluzivnih restorana, butika i luksuzom hotela takođe s imenom Sandton San.
Dauntaun je druga priča. To je deo grada u kojem se zapravo živi kad se ne radi. Ipak, ne toliko bezbrižno jer četvrti Dauntauna, Hilbrou i Bereja, zvanično su na listi najkriminalnijih gradova sveta.
Drugi gradovi ove zanimljive zemlje opet su priča za sebe.
Port Elizabet je zvanično četvrti grad po veličini. Domicilno stanovništvo ovu veliku luku u istočnoj Keipskoj provinciji, u zalivu Algoa na Indijskom okeanu, često naziva samo – P.E. Port Elizabet ima i epitet „vetrovitog grada“ i još jedan – "prijateljski". Malo čudno jer osnovali su ga 1820. britanski doseljenici koji su vrlo brzo, a sasvim namerno, napravili logor za crno stanovništvo. Izrastao je u međuvremenu u veliki internacionalni centar trgovine i centar automobilske industrije. Velika i moderno opremljena luka, kao i aerodrom, doprinose dobroj povezanosti sa ostatkom zemlje ali i svetom.
Njegovo unutrašnje biće karakteriše veliki broj prestupa uglavnom zarad borbe za prevlast u trgovini narkoticima. Durban ili Port Natal kako se nekad zvao, istinska je fascinacija. Zahvaljujući visokom nivou infrastrukture, toplom moru i prelepim peščanim plažama koje zapljuskuju vode Indijskog okeana, centar je turističke ponude Južnoafričke Republike. I okolina grada je prepuna atrakcija. Poseta Parku ptica na reci Ungeni pretvara se u nezaboravan doživljaj, baš kao i obilazak delfinarijuma, zatim džinovskog akvarijuma, Parka zmija Fitzimons, akvaparka s imenom „Zemlja čuda“, odgajalištu ajkula... Kada je daleke 1497. Vasko da Gama stigao brodom, na mestu današnjeg velelepnog grada nije bilo ama baš ništa.
Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...
Komentari
