Zašto je tiho prokužavanje dobro i kakvu bismo korist od toga mogli da imamo

Zašto je tiho prokužavanje dobro i kakvu bismo korist od toga mogli da imamo

AP Photo/Darko Vojinovic


Direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Vladimir Petrović kaže da se u Vojvodini svakodnevno beleži jednocifreni broj novozaraženih. Ističe da ohrabruje to što je reč o blagim ili asimptomatskim slučajevima, prenosi RTS.

Ipak, kako objašnjava, nema dokaza da se virulencija smanjuje.

“Kada se prenosi kroz osetljivu populaciju povećava se virulencija, odnosno stepen štetnosti, a sada je manja infektivna doza, odnosno manje klica koje se prenose, jer je visoka temperatura, a niža vlažnost vazduha. Samim tim, manja količina klica izaziva blažu kliničku sliku, ili je ne izazove”, objašnjava dr Petrović.

Epidemiolozi su se nadali da ćemo dosad imati toplije dane, što bi moglo da pomogne u ovom slučaju.

 EPA-EFE/CIRO FUSCO

EPA-EFE/CIRO FUSCO

“Ovaj jun nije bio pravo leto kako smo se nadali, imali smo svega tri izuzetno topla dana, ostalo pre liči na ranu jesen nego na rano leto. To doprinosi tome da se registruju slučajevi”, naveo je direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Očekuje da će tokom leta nastaviti da se beleže novi slučajevi, ali sa niskom dnevnom stopom obolevanja, a možda bude i dana kada ne bude novozaraženih. To smo i očekivali, kaže dr Petrović.

Tiho prokužavanje

Dr Petrović pojašnjava da je dobro imati tiho prokužavanje, mada ne kod celokupne populacije. Ono što nije dobro je masovno obolevanje u jednom danu zbog prisustva određenim događajima.

“Tiho prokužavanje je dobro u određenim kolektivima jer tako povećavamo nivo kolektivnog imuniteta, da bismo imali imunitet na jesen, kada se opet očekuje više teških slučajeva”, ističe direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Povezane vesti – Kada stiže vakcina za koronavirus?

Kolektivni imunitet može da se stekne samo tako što se virus preboli, ili se vakciniše.

“Vakcina nije na vidiku pre jeseni 2021. Do onda ćemo morati da primenjujemo mere karantina kada je hladnije i tiho prokužavanje kada je toplije vreme”, rekao je dr Petrović.

Koja populacija ne sme da se prokužava

Određene kategorije stanovništva ne smeju da se prokužavaju, pa zato treba sprečiti da virus uđe u populaciju korisnika gerontoloških centara i pacijenata ustanova za dugotrajno lečenje.

Takođe, ne treba prokužavati hronične bolesnike i starije od 65 godina.

AP Photo/Laurent Cipriani

AP Photo/Laurent Cipriani

Hronični bolesnici u populaciji moraju pre svega da održavaju fizičku distancu i da nose zaštitne maske, pre svega u zatvorenom prostoru, jer su u većem riziku čak i ako je klica koja se prenosi mala.

Povezane vesti – Da li smo spremni za drugi talas?

Najugroženiji su oni koji imaju povišen krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, osobe koje imaju šećernu bolest, hronične plućne bolesti poput astme. Dr Petrović ističe da se sve više pokazuje da je gojaznost faktor, pa se takvim osobama preporučuje da se zdravije hrane.

Da li nas očekuje drugi talas

Dr Petrović ističe da, prema podacima sa terena, imamo prisustvo blagih i asimptomatskih slučajeva, što ne predstavlja opasnost za one koji se tako zaraze.

Do jeseni se ne očekuje teži talas, ali od jeseni se mogu očekivati mere kao što su bile u martu – kombinacija karantina i samoizolacije.

Međutim, ako bude između 40 i 60 odsto prokuženih, možemo očekivati da situacija ostane kao i tokom leta. Ako bude preko 60 odsto prokuženih, imaćemo samo pojedinačne slučajeve, rekao je direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar