Biznis
09.06.2022. 07:44
Mihailo Paunović

Nekom rat, nekom brat

Ko su pobednici, a ko gubitnici pandemije

Korona, pandemija
Izvor: Shutterstock

Od kako je sveta, čovek se kroz različite istorijske etape konstantno suočava sa krizama. Bilo da su prouzrokovane ratovima, bolestima, finansijskim lomovima, kada se podvuče crta mogli bismo da kažemo da sve krize imaju jedno zajedničko – rađaju pobednike i gubitnike.

Koliko je i da li je fer, to je drugo pitanje, ali je činjenica da krize u čoveku bude ono iskonsko, odnosno želju za preživljavanjem. Kod nekih je taj instinkt jači, kod nekih slabiji... Kako se ko snađe. To je pokazao i virus korona. Neki su se bolje "snašli“ od drugih i globalni disbalans okrenuli u svoju korist. Tih "nekih“ koji su profitirali je zapravo tačno 573.

Tako bar kaže analiza međunarodne konfederacije humanitarnih organizacija "Oksfam“ koja za cilj ima suzbijanje siromaštva u svetu. Prema njenoj analizi, u poslednje dve godine globalne zdravstvene krize pojavila su se 573 nova milijardera čime je ukupan broj porastao na 2668.

To znači da je pandemija stvorila po jednog milijardera na svakih 30 sati, dok se s druge strane procenjuje da će ove godine još 263 miliona ljudi pasti u ekstremno siromaštvo, što je milion ljudi svaka 33 sata.

Milijarderi širom sveta posebno su se obogatili u prehrambenom i energetskom sektoru tokom pandemije virusa korona, što je dodatno pogoršalo veliku imovinsku nejednakost.

A kakva je situacija u Srbiji? Iz kojih sektora dolaze ljudi koji su tokom krize prouzrokovane virusom korona uspeli da znatno poboljšaju stanje na svom bankovnom računu.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u razgovoru za "Ekspres“ kaže da gotovo nije bilo oblasti koja na neki način nije bila pogođena krizom. Međutim, kako kaže, neki sektori uspeli su da profitiraju. Tu pre svega misli na one koji su proizvodili hranu, lekove i medicinsku opremu.

"Stvar je u tome što su, u toku pandemije, neke delatnosti imale prednost u odnosu na druge. Setimo se samo početka pandemije i one priče sa zaštitnim maskama. Koliki su samo profit ljudi na tome ostvarili. Skoro sam negde video da jedna maska košta jedan dinar. Koliko se sećam, u jednom trenutku cena zaštitne maske bila je i 120, 150 puta veća. Mislim da su profitirali i dostavljači hrane, oni su se dosta dobro snašli. Zapravo svi oni koji nisu zavisili od cene goriva, odnosno da li ga ima dovoljno ili ne, svi oni koji nisu zavisili od toga da li su pokidani lanci snabdevanja ili ne“, kaže Savić u razgovoru za "Ekspres“.

U stanju globalnog haosa i straha od virusa korona ljudi nisu žalili novac za kupovinu sredstva za dezinfekciju, zaštitnih maski i suplemenata koji bi trebalo da doprinesu njihovom zdravlju. Prilikom kupovine određenih proizvoda neretko su ostali zatečeni cenom. Tako su u prvim mesecima pandemije često bili viralni računi iz apoteka koji su služili kao dokaz da su ljudi na pojedinim mestima jednu zaštitnu masku plaćali 150, 200 dinara, dok su za antisepsol od jednog litra morali da izdvoje i više od 800 dinara.

Kako su pojedine kompanije profitirale prodajući farmaceutske proizvode u vreme pandemije virusa korona možda se i najbolje vidi na primeru "Phoenix Pharm“-a koji se bavi kako maloprodajom tako i velikoprodajom i u čijem vlasništvu se nalaze "Benu“ apoteke, verovatno i najveći lanac apoteka u Srbiji.

Ukupni prihodi ove kompanije u 2018. godini bili su 44.375.652.000 dinara, dok su ukupni prihodi u 2021. bili 60.195.980.000 dinara.

Među onima koji su profitirali od "zaključavanja“ i antikovid mera su svakako dostavljači hrane.

Na osnovu podataka dostupnih na platformi "CompanyWall business“ dobili smo uvid u poslovanje "Volta“ u 2019. i 2020. godini.

Na primer "Volt“ koji posluje i u Srbiji je u 2019. godini prihodovao 209.400.000.000 dinara, dok su mu ukupni rashodi bili 200.740.000.000 dinara. Rezultat poslovanja za tu godinu bio mu je 8.660.000.000 dinara.

U 2020. godini situacija je bila drugačija.

Ukupni prihodi – 477.125.000.000 dinara.

Ukupni rashodi – 455.259.000.000 dinara.

Rezultat poslovanja – 21.866.000.000 dinara.

Tu je, naravno, i primer "Donesi“, nekada domaće kompanije, koju je krajem maja 2021. godine preuzeo "Glovo“, kao i nekoliko kompanija iz "Delivery Hero grupe“. Ukupna akvizicija bila je 170 miliona evra.

Prema podacima predstavljenim u analizi Centra za istraživanje javnih politika pod nazivom "Uspon mobilnih aplikacija za dostavu hrane i prevoz putnika: Slučaj Srbije“ u toku 2020. godine za vreme "lokdauna“ tržište je poraslo za 20 odsto. Što se tiče ostvarenih porudžbina, čak 75 odsto se odvijalo preko "Donesi“, dok su "Glovo“ i "Volt“ ostvarili 28 i 26 odsto svih porudžbina.

S druge strane, postoje sektori i ljudi koji posluju u njima koji su bili pogođeni korona krizom.

"Najlošije su definitivno prošli sektori usluga, pre svega turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj... Avio-prevoznici su praktično bili pred bankrotom jer su jedno vreme bile zatvorene granice, a onda su se javili i novi problemi u vidu ograničenja da li su ljudi vakcinisani ili ne. Nisu dobro prošli ni oni koji su zavisili od proizvoda sa Dalekog istoka. Komponentaši, odnosno oni koji su sklapali proizvode koji su dolazili iz sveta“, objašnjava Ljubodrag Savić, a potom dodaje:

"Ljudi koji su imali veze sa delatnostima koje su bile najviše pogođene su logično osiromašili. Naša preduzeća, komponentaši, koji su proizvodili za nemačke fabrike ili neke druge, u početku su bili u velikom problemu. Od korone smo napravili predah, ali sa ovom situacijom u Ukrajini nas tek čeka polarizacija društva u kojoj će mnogi mnogo teško živeti“, zaključuje Savić.

Virus korona nije prošao, ali smo naučili da živimo sa njim. Svet je nastavio da funkcioniše, ali mnogi ljudi i dalje osećaju finansijske posledice pomenute krize. S druge strane, na korona krizu se samo nadovezala kriza izazvana ratom u Ukrajini. Mnogi smatraju da se jaz između bogatih i siromašnih još više povećao i da će se tek povećati.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda u Privrednoj komori Srbije, smatra da to još uvek nije slučaj sa Srbijom i Evropom.

"To se najbolje vidi po nezaposlenosti koja nije mnogo povećana. Ali realna nadnica pada iz prostog razloga jer imate inflaciju. Ono što je problem što se tiče jaza između bogatih i siromašnih to je na globalnom nivou. Na to upozoravaju Ujedinjene nacije i Svetska banka. Generalno, taj jaz je posle više decenija, možda i u poslednjih 20 godina, povećan... Sve vreme se on smanjivao između bogatih i siromašnih. To je tokom 2020. godine počelo da se povećava i sada je glavna pretnja što se tiče globalnog nivoa.

U vezi s tim su i Ujedinjene nacije posebno zabrinute jer se procenjuje da će ove godine mnogo ljudi pasti sa ivice siromaštva u ekstremno siromaštvo. Na primer, brašno i ostale žitarice su u Africi samo od početka godine poskupele 45 odsto“, objašnjava Stanić.

Kada je reč o tome koliko je bogatih, a koliko siromašnih u Srbiji iznedrila korona kriza, Stanić kaže da kod nas broj bogatih raste kontinuirano. Kako ističe u razgovoru za "Ekspres“, posledica tog rasta su strane investicije i sve većeg novca koji se vrti u privredi.

"Međutim, ono što je posebno važno istaći jeste da mi nismo imali značajan porast nezaposlenosti i značajan pad životnog standarda, samim tim ne treba očekivati da je dosta ljudi palo u bedu. Ali činjenica je da je srednja klasa, koja je okosnica svakog sistema, kod nas na relativno niskom nivou. Ona gubi potencijal da se razvija i raste, da prihoduje duže vreme zbog cele ove situacije, a ti ljudi su najmobilniji“, zaključuje Stanić.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Pandemija stvorila po jednog milijardera na svakih 30 sati
Novac, kovanice

Koronavirus

28.05.2022. 08:10

Pandemija stvorila po jednog milijardera na svakih 30 sati

"Oligarsi u Davosu prave slavlje, dok se siromašni muče", napisao je na Twitteru američki političar Berni Sanders. Političar koji se definiše kao demokratski socijalista oštro je osudio ultrabogate koji učestvuju na Svetskom ekonomskom samitu u Davosu.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
16°C
15.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve