Strane investicije
Ko sve ulaže u Srbiji i koliko, koje industrije su najdominantnije
Iako je ovu godinu u svetu obeležio nemir, kako na političkom tako i na ekonomskom polju, u Srbiju je pristiglo više stranih investicija nego prošle godine, koje su prema podacima Narodne banke Srbije dostigle oko 4,3–4,4 milijarde evra.
U prvih devet meseci 2022. godine, strane direktne investicije dostigle su 2,8 milijarde evra, prema izveštaju NBS podeljenog po zemljama porekla ovih investicija.
Priliv stranih investicija u Srbiju je premašio čak i inicijalne projekcije za prethodnu godinu, koje su rađene pre izbijanja rata u Ukrajini i pre pauze koja je nastala zbog tog sukoba u martu i aprilu 2022. Prema podacima NBS, od maja se priliv oporavio, a u julu i avgustu prevazišao prošlogodišnje nivoe SDI.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je nivo direktnih stranih investicija za 13,6 odsto veći u odnosu na, kako je rekao, rekordnu 2021. godinu.
On je takođe dodao da je to neverovatan uspeh u godini kada je izbio rat u Ukrajini, kao i da očekuje da "to bude 63 odsto ukupnih direktnih stranih investicija na Zapadnom Balkanu“.
Na čelu po količini novca uloženog u Srbiju je ubedljivo bila Kina, sa više od milijardu evra ulaganja. Ova zemlja je prethodne godine ovim rezultatom zvanično i nadmašila ulaganja iz EU, koja je dugo bila na čelu svih lista stranih ulaganja u Srbiju.
Posle Kine sledi Velika Britanija sa 260,7 miliona evra, a zatim Nemačka sa 247,6 miliona evra. Na četvrtom mestu nalazi se Japan sa investicijama vrednim oko 200 miliona evra.
Iza Japana nalazi se Kipar, sa 185 miliona evra. Međutim, kada se govori o investicijama sa Kipra, mora se napomenuti da je poreklo kompanija koje obavljaju investicije preko Kipra često sasvim odvojeno od te zemlje, zbog poreskih olakšica koje donosi registrovanje kompanije u ovoj ostrvskoj zemlji.
Nakon toga sledi Slovenija, sa 166,6 miliona evra. Malo severnije, iz Austrije, stiglo je 163,7 miliona, a Švajcarske 162,6 miliona evra.
Is Sjedinjenih Američkih Država u prva tri tromesečja 2022. godine pristiglo je 95 miliona evra. Na ovoj listi našle su se i Holandija, BiH, Irska, Rusija, Mađarska i Italija.
Sledi logično pitanje gde su otišle sve ove strane investicije? U izveštaju NBS-a navodi se da je veliki deo SDI u Srbiji usmeren ka razmenljivim sektorima, najveći deo investicija iz ovih zemalja bio je usredsređen u izvozno orijentisana preduzeća, pre svega u prerađivačkoj industriji i saobraćaju. Takođe, jedan deo investicija iz Kine i Rusije bio je usmeren ka građevinarstvu, a iz EU u finansijski sektor.
Najdominantnije industrije u koje su ušle strane investicije prošle godine su među ostalim prerađivačka industrija sa 1,3 milijarde evra, u kojoj prednjači proizvodnja guma i plastike sa oko 444 miliona i proizvodnja motornih vozila sa 294 miliona evra.
U građevinarstvo je uloženo gotovo milijardu evra, što se verovatno može i videti po broju gradilišta koja niču na svakom koraku, dok se u poslovanje sa nekretninama uložilo oko 226 miliona evra.
Ipak, bez obzira na veliki priliv investicija koji je oborio očekivanja od početka godine, zabeleženi su i odlivi, a sektor iz kojeg je najviše kapitala „iscurilo“ jesu finansijske delatnosti, koje su zabeležile minus od 387 miliona evra.
Industrije:Prerađivačka industrija – 1,3 milijarde evraProizvodnja guma i plastike – 444 miliona evraProizvodnja motornih vozila – 294 miliona evraGrađevinarstvo – 999 miliona evraTrgovina na veliko i malo – 300 miliona evraNekretnine – 226 miliona evra
Kada se govori o odlivu kapitala po specifičnim zemljama, ovakav proces može označiti dve stvari: prva je da strani investitori ili rezidenti povlače kapital iz Srbije, ili druga, da je procenat kapitala srpskih državljana u tim zemljama porastao. Među zemljama sa kojima smo imali negativan odnos investicija jesu Francuska, Grčka, Poljska, Španija i Bugarska.
Ukoliko se situacija sa subvencionisanjem stranih firmi u Srbiji ne promeni, možemo očekivati da će naša zemlja dugo ostati primamljiva za strane investicije. Posebno ove godine, kada se pokazalo da su i cene energenata kod nas ostale relativno male u odnosu na region i ostatak Evrope. A pored toga, prednost ulaganja u Srbiju je i niža cena radne snage nego što je to slučaj sa drugim evropskim zemljama.