NEREŠENI ZLOČINI: Nestanak pokajnika – slučaj Ise Lere Džambe

NEREŠENI ZLOČINI: Nestanak pokajnika – slučaj Ise Lere Džambe


Slučaj Ise Lere Džambe po svemu se razlikovao od drugih, ali za rešavanje nije bilo dokaza, a u to vreme gotovo izvesno ni smelosti

Poslednji put Iso Lero Džamba je viđen u ranim jutarnjim satima 23. septembra 1992. godine ispred ulaza u kockarnicu na šestom spratu „Beograđanke”. Čim je iskoračio iz lifta, sukobio se s mladićima iz obezbeđenja. Nekolicina neimenovanih posetilaca kasnije je pričala da je Džamba teško pretučen. Iste noći gubi mu se svaki trag. O njegovoj sudbini ne zna se ništa. Njegovi prijatelji su bez ikakve rezerve verovali da je odmah ubijen, a telo uklonjeno bez traga. Drugog objašnjenja nikada nije ni bilo.

Nekoliko meseci kasnije Džambina supruga rekla je da je gradska policija na tom slučaju promenila tri ekipe sa šestoricom inspektora, ali bez rezultata. Džambini prijatelji obilazili su znane kriminalce moleći ih bar za informaciju o mestu gde se nalazi njegovo telo, ali odgovor nisu dobili.

O izgredu čiji su akteri te septembarske noći bili Džamba i mladići iz agencije „Delije” zaduženi za bezbednost kockarnice postoje dve oprečne verzije. Vule Gojak, šef obezbeđenja, ispričao je da je Lero iza ponoći stigao pripit i raspoložen da napravi incident:

– Momak na vratima mu je zatražio ulaznicu, ali je on samo nešto promrmljao. Momak mu je onda rekao: ‘Gospodine, pretres je obavezan’, na šta ga je Lero udario levom rukom u glavu, a desnom je potegao nekakav mali pištolj. Uperio mu ga je u čelo. Morao sam da reagujem, udario sam ga po zglobu i izbio mu pištolj iz ruke. Potom sam ga udario pesnicom još nekoliko puta da bih ga onesposobio.

Potom je pokušao da ga ubaci u lift. To je primetio još jedan član obezbeđenja i pritekao mu u pomoć. U prizemlju su ga, kaže, izbacili iz lifta na ulicu, i vratili se na šesti sprat, a liftboju su naredili da do pet sati ujutru nikoga više ne pušta u kazino.

– Znao sam kako su Džamba i njegovi gadni kad se napiju i kad su naoružani, pa sam preduzeo mere predostrožnosti. U pet sati smo naručili taksi i svi smo napustili kazino – ispričao je Gojak. On tvrdi da ne zna šta se sa Džambom dogodilo posle toga.

Lerovi prijatelji su, međutim, posle razgovora sa svedocima došli do drugačijeg opisa događaja:
– Džambu je tuklo desetak ljudi drškama od pištolja i heklera. Nasmrt pretučenog i u lokvi krvi, ostavili su ga da leži bez pomoći. Niko nije smeo da mu priđe. Od dobijenih batina imao je velike rasekotine i otvorene rane po glavi. Nije pokazivao znake života. Potom su ga bukvalno izbacili na ulicu. Neko se onda dosetio pa su ga strpali u njegov džip, a jedan mladić ga je odvezao u nepoznatom pravcu. Čuli smo da su Leru, navodno, odveli u zatvor Srpske dobrovoljačke garde u Erdut.

Pričalo se i da je zakopan na Bežaniji, zatim da je bačen u Dunav, naposletku i da mu je telo zabetonirano u nekom od temelja novopodignutih kuća.

Na osnovu njihove priče, ali i činjenice da su Džambu poslednji videli i pretukli momci iz „Delija”, čiji je direktor bio Željko Ražnatović, ubrzo su osvanule priče o Arkanovoj umešanosti u slučaj. Saznalo se i da je između njih postojala neka zavada, a povod je, navodno, bio eksces iz „Zone Zamfirove” kada je Džamba pucao u Arkanovu fotografiju.

FELJTON ISO LEROMoja prošlost je crna i ružna. Bavio sam se kriminalom ne zato što sam hteo, nego zato što me je detinjstvo gurnulo u tako surov život

Ispostavilo se da to nije bio baš pravi opis događaja. Naime, krajem marta 1992. Džambi je u pomenutom restoranu prišla jedna od zaposlenih devojaka, upozorivši ga da nošenje oružja na tom mestu nije dozvoljeno. Džambu je to iznerviralo pa je ustao i ispalio nekoliko metaka uvis. Pogodio je, između ostalog, Arkanovu sliku. Njegov prijatelj je uspeo da ga umiri i izvede napolje. Posle toga mu je Arkan preko telefona rekao: „Džambo, ja nemam ništa protiv tebe, nemoj da slušaš priče, ti čuvaj svoj Dorćol, a ja ću moje Dedinje”.

Preispitujući detalje iz noći Džambinog nestanka, njegovi poznanici kažu da ništa neobično nisu uočili. Džamba je zatvorio kancelariju svoje agencije „Karmen”, posle toga obavio ranije ugovorenu kupovinu džipa, svratio do kuće i rekao supruzi da s društvom ide da proslavi posao. Kupovinu su zalili u restoranu STB, samo sprat ispod kockarnice iz koje je nekoliko časova kasnije nestao. Po kazivanju mladića s kojima je bio te večeri, zajedno su napustili zgradu. Džamba ih je ostavio u Jovanovoj ulici uz dogovor da se sutra na poslu nađu u 10 sati. Rekao im je da ide pravo kući jer je umoran. Ipak, vratio se u „Beograđanku”. Niko ne zna zašto. To veče je zaista imao pištolj, ali je, kažu njegovi prijatelji, to bio neispravni „dilindžer” s dva metka.

Pričalo se da slavu drugih kriminalaca iz svoje generacije nije dosegao zbog tamne puti, svog romskog porekla. S novinarima je prvi put razgovarao pošto je odslužio robiju, skućio se i otvorio detektivsku agenciju „Karmen”. Hteo je da ga poslušaju mladići kojima to lično nije mogao da kaže:

„Moja prošlost je crna i ružna. Bavio sam se kriminalom ne zato što sam to hteo, nego zato što me je detinjstvo gurnulo u tako surov život. Momci treba da znaju da ništa na svetu nije vredno da bi sedeli u zatvoru makar i mesec dana, da ne pominjem godinu, tri ili pet. Nije lako majci da godinama nosi pakete sinu u zatvor. Mnogi su otišli u zatvor, drugi su ranjeni ili sahranjeni, a ništa nije bilo vredno toga. Bez obzira na to što su mladi, moraju da misle na to. Danas je mnogo oružja, a ubiti čoveka je najlakše… Treba misliti na braću, sestre, prijatelje… Mogu bratski da im poručim da se prihvate bilo kakvog posla mimo kriminala, a takvih je bezbroj.”

Epizoda koja mu nije služila na čast jeste razbijanje štrajkova u nekim preduzećima. Nije negirao učešće, ali ga je opravdavao lakonskim pitanjem: „Gde bi nam bio kraj kad bi sve firme štrajkovale?”.

NE PROPUSTITE:

NEREŠENI ZLOČINI: Fudbal je bio rizično zanimanje – ubistvo Branka Bulatovića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo policijskog generala Boška Buhe, istragu su vodili kriminalci

NEREŠENI ZLOČINI: Svedok koji nije progovorio – likvidacija Momira Gavrilovića

NEREŠENI ZLOČINI: Sumnjiva smrt sudije Simeunovića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, ozbiljna istraga nije ni vođena

NEREŠENI ZLOČINI: Živorad – Žika Petrović, čuvar tajni o iznetom novcu

NEREŠENI ZLOČINI: Tri decenije ni traga ubicama Radojice Nikčevića

NEREŠENI ZLOČINI: Ubistvo RADOVANA STOJČIĆA BADŽE- Između terorizma, šverca cigareta i osvete

NEREŠENI ZLOČINI: Zoran Todorović – ubistvo koje je neobično brzo zaboravljeno

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar