DR BORISLAV AGAPIJEV: Dolina čuva našminkanog mrtvaca

Silicijumska dolina je već više godina epicentar zbivanja u vezi sa startapom, inovacijama i kreiranjem velikih kompanija i kapitala. Ona je počela tako da se profiliše tokom Dotkom balona, koji se razvijao krajem devedesetih i koji je pukao u martu 2000. Tada su „Gugl" i „Amazon" bili u povoju, „Epl" je bio kompanija u previranju i tamo je pokojni Stiv Džobs tek počinjao drugu turu kao generalni direktor.

Dolina je bila bitna i pre toga, počevši od samog osnivanja kompanija kao što su „Intel" i „Epl", ali ona nije imala ni izbliza toliki udeo i uticaj u svetu velikog američkog i svetskog kapitala. Ta situacija je počela da se menja upravo posle 2000, što na prvi pogled zvuči čudno pošto je očekivanje bilo da će Dolina propasti zbog toga što je toliko kapitala propalo tokom kraha prvog talasa Dotkom kompanija. Osim tih gubitaka, velika promena se desila i po pitanju do tada najvećih igrača kao sto su „Majkrosoft", „Intel" i „Cisko". Oni nisu propali, ali su 2000. ušli u stagnaciju, u kojoj su manje-više i sada.

Cela ta epizoda vrlo jasno pokazuje jednu od glavnih poenti prirode kapitala, koju su i Marks i svi socijalistički teoretičari potpuno promašili: poenta je da se kapital uvek stvara ni iz čega, kao legendarna ptica feniks. Uslovi u kojima kapital propada su upravo uslovi koji su najbolji za stvaranje novog sledećeg talasa kapitala. Marksova katastrofalna zabluda je bila u tome što je verovao da je kriza kapitala finalna i da neminovno dovodi do potpunog raspada. Inače, ključnu poentu da se kapital stvara tehnički ni iz čega (konkretnog), nego samo iz ljudskih faktora zasnovanih na poverenju, jasno pokazuju i sadašnje kriptovalute, o čemu smo već pisali.

Vraćamo se na primer Silicijumske doline. Ona nije propala 2000, već je taj njen pad u stvari inicirao novi talas stvaranja gomile novog kapitala. Ključna finansijska politika koja im je došla kao kec na desetku, što se kaže kod nas u Srbiji, jeste monetarna politika Američke centralne banke (FED), koja je od 2001. počela da spušta kamatne stope na niski nivo - praktično bez presedana u istoriji. To je bila politika koja je dovela do stvaranja novog talasa kapitala, ne samo u Americi već i u celom svetu. Deluje neverovatno, ali to je razlog što su, npr., cene stanova u Beogradu i Srbiji uopšte toliko skočile u tom periodu.

Cela ta epizoda bila je veoma plodno tlo za rast „Gugla" i „Epla" kao renomiranih svetskih kompanija, i to ne samo najvećih tehnoloških kompanija nego najvećih i najuspešnijih kompanija uopšte u svetu. Oko 2010. im se priključio i „Fejsbuk", dok je „Majkrosoft" uspeo da se donekle vrati od stare garde, mada ne kao najuticajniji igrač.
Zvuči paradoksalno, ali velika finansijska kriza 2008. je veoma dobro uticala na Silicijumsku dolinu pošto je dovela do dodatnog ojačavanja „Gugla" i „Epla" zbog propadanja njihove konkurencije. Šta se dogodilo? Odgovor svetskih centralnih banaka na veliku krizu 2008. je bio potpuno isti kao i 2000, posle privremenog kraha Silicijumske doline. Usledilo je još drastičnije i vremenski duže spuštanje kamatnih stopa i stimulacije ekonomije. Kritičari centralnih banaka i njihove monetarne politike godinama ih ismevaju poredeći njihovu terapiju svetskih ekonomija s lečenjem pijanca davanjem sve većih količina rakije. Kako bilo, očigledna je činjenica da je nivo svetskog duga u svetu, a naročito na zapadu, najveći u istoriji.

Dolazeći iz cele te priče, Silicijumska dolina je uvek volela da posmatra sebe kao centar svetske inovacije, dinamike i baze osnivanja novih malih kompanija koje stalno napadaju velike divove. Ta idilična slika se poslednjih godina sve više kosi s realnošću jer je u stvari Dolina danas puna okoštalih divova i smešno je razmišljati da je sve to još uvek mnoštvo malih startapa.

Drugi veliki faktor je to što su sve velike tehnološke kompanije uspele disrupcijom i uništavanjem prethodnih velikih igrača. „Gugl" se deklariše kao tehnološki igrač i pretraživač koji ima naizgled svetlu i ponosnu ulogu da organizuje informacije cele planete, a on je u stvari samo ogromna medijska kompanija kojoj je glavnih i jedini cilj plasiranje sve više reklama. I „Fejsbuk", koji je na prvi pogled drugačiji kao socijalna mreža, spada u istu kategoriju medijske kompanije koja gura reklame.

Iz te perspektive, cela Silicijumska dolina je zasnovana na disrupciji prethodnih industrija, primarno medijske, uključujući televiziju, novine i bivše daleko manje reklamne igrače. Zato je uvek volela da se čvrsto drži imidža zaštitnika disrupcije u bilo kojoj formi. Zato je, takođe, prihvatila prvi talas kriptovaluta kao sledeće velike inovacije. Međutim, ta se situacija promenila, i sada nije baš tako. Postoji velika doza neiskazane nesigurnosti ili oblika unutrašnjeg nemira u vezi s neugodnim pitanjima tipa da li postoji na prvi pogled neverovatna mogućnost da je disrupcija kriptovaluta u stvari usmerena velikim delom i ka samoj Silicijumskoj dolini, koja je sada glavni zaštitnik i predstavnik sadašnjih glavnih igrača, nove stare garde.

Drugim rečima, Dolina je sada u egzistencijalnoj krizi, kako se to kaže filozofskim rečnikom, pri čemu je primorana da preispita glavnu i suštinsku veru u sebe i razloge svog postojanja. Trenutno joj se odgovori na ta pitanja ne sviđaju previše. S druge strane, američka i svetske vlade nemaju nikakve iluzije po tom pitanju. Njima je cela situacija manje-više smešna i njihova poruka Silicijumskoj dolini je jasna - ona treba da prestane s bilo kakvim naivnim zabludama da je njena glavna uloga da bude zaštitnik i ključni igrač u podržavanju sadašnjeg svetskog političkog i finansijskog poretka.

To nije slika koja se Silicijumskoj dolini dopada, ne samo s filozofsko-egzistencijalne strane nego i po pitanju mnogo konkretnijih stvari kao što je novac. Kristalno je jasno da će je uloga glavnog zaštitnika postojećeg poretka mnogo koštati, milijarde i milijarde dolara godišnje, i sada je u procesu neprijatne procene i predviđanja te brojke. Kao što kaže stara kineska kletva: „dabogda živeo u istorijskim vremenima", stvari su u Dolini vrlo interesantne, hteli to neki ili ne. Videćemo uskoro kako će cela priča nastaviti da se odvija.

NE PROPUSTITE:

DR BORISLAV AGAPIJEV: „Pijani” baroni izazivaju finansijsku krizu

DR BORISLAV AGAPIJEV: Suština bitkoina je mnogo dublja od onoga što slušamo

INTERVJU, BORISLAV AGAPIJEV, IT STRUČNJAK: Gugl, Tviter i Fejsbuk napravili su klinci

SPECIJALNO ZA EKSPRES IZ SILICIJUMSKE DOLINE: Prateći tragove bitkoina

BITKOIN SE GURA U REZERVE