Hronika
13.12.2020. 16:25
Tamara Marković Subota

Čas ih vidiš, čas ih ne vidiš

skaljareci-shutterstock_1354124165.jpg

Za šest godina, koliko traje najubitačniji rat balkanske mafije, između dva zavađena kotorska klana, škaljarskog i kavačkog, a u kome je do sada ubijeno više od 50 osoba, policije i Srbije i Crne Gore prikupile su operativno-obaveštajne podatke na osnovu kojih bi mogao da se snimi ozbiljan dokumentarni serijal za „Netfliks“. Međutim, za sudsko procesiranje glavnih protagonista mafijaškog rata i dalje nedostaje ono najbitnije – dokazi, koji bi ove belosvetske mafijaše, sa belim kokainskim, ali i crvenim krvavim tragovima smestili iza brave, ili ih, kako to oni smatraju, oslobodili „medijske propagande o njima kao mafijaškim bosovima“. Bez konkretnih dokaza, protagonisti balkanskog kriminalnog rata tako su i dalje samo mafijaši u medijima, koji iz meseca u mesec izveštavaju o ovom ili onom profesionalnom smaknuću ili zapleni kokaina. U Srbiji, Crnoj Gori, inostranstvu... Sudskih procesa nema. Za međunarodni šverc kokaina, ni u najavi.

Za Baltića nije bilo dokaza

U Srbiji su vođena samo dva sudska postupka, u kojima su se našla imena balkanskog podzemlja. Oba protiv pripadnika škaljarskog klana. I to ne bilo kojih. Jedan postupak vođen je upravo protiv osobe koja je u bezbednosnim izveštajima označena kao šef ove kriminalne organizacije – Jovana Jovice Vukotića. Vukotićevo ime kao bosa ove organizacije zabeleženo je još u izveštajima kada je ovaj klan bio jedinstven i poznat kao škaljarska kriminalna organizacija. Onda je 2014. godine usledila čuvena krađa 200 i kusur kilograma kokaina, koja nije okončana samo ubistvima organizatora i učesnika same krađe. Nestanak kokaina i ubistva koja su zbog toga usledila napravila su potpuni rascep u klanu, koji se podelio na dve grupe, a rat između njih iz godine u godinu nosio je samo sve veći broj žrtava. Žrtava iz oba klana, ali i njihovih saradnika iz drugih gradova.

U akciji protiv protagonista ove mafijaške hobotnice srpska policija napravila je najveći ulov kada je Jovica Vukotić u septembru 2018. uhapšen u Turskoj zbog lažnog pasoša, a zatim izručen Srbiji. Pod kojim okolnostima i da li je sve oko tog izručenja bilo legalno je situacija kojom su pokušali da se bave njegovi advokati, uglavnom bezuspešno, ali se Vukotić u konačnoj akciji našao iza rešetaka srpskog zatvora. Krivična prijava, a zatim i optužnica protiv njega podignuta je samo zbog korišćenja originalnog makedonskog pasoša sa njegovom slikom, ali na ime Georgi Andonov. Za ovo delo osuđen je na 15 meseci zatvora, što se smatralo jakom kaznom u odnosu na krivično delo, ali je tih 15 meseci bilo dovoljno da se protiv Vukotića pronađu dokazi za druga, ozbiljnija dela, koja bi mogla da mu obezbede dugoročniji zatvorski staž. Konkretno, policija je u ovom periodu pokušavala da Vukotića dovede u vezu sa ubistvom Davorina Baltića, jednog od istaknutih pripadnika kavačkog klana, koji je početkom te godine ubijen u centru Beograda. Dokaza za to delo, koje se smatra najprofesionalnijom mafijaškom likvidacijom, nije bilo. Vukotić je izručen Crnoj Gori posle odležane zatvorske kazne, a ubistvo Baltića je i dalje nerešeno.

Povezane vesti - Prokletstvo udovičinih para

Možda najjači slučaj, kako je bar srpska policija smatrala, vođen je u čuvenoj akciji izvedenoj u restoranu “Durmitor”, kada je uhapšeno desetak saradnika „škaljaraca“, od kojih je najvažniji Beograđanin Miloš Nilović. Policija je prilikom upada u restoran kod uhapšenih, koji su u tom momentu sedeli za stolom, pronašla dva pištolja. Jedan u torbici, drugi odbačen, na podu. Sa dva nađena pištolja policiji je bilo jasno da ova ekipa sprema neko ozbiljno krivično delo, pa je čak i jedan od policajaca koji je učestvovao u akciji hapšenja na suđenju rekao: “Mi smo hapsili ubice. Pištolj se ne nosi da se pokaže. Onaj koji ga nosi ima nameru da ubije“. Ali za planirano ubistvo dokaza nije bilo, pa je optužnica od svih pohapšenih podignuta samo protiv dvojice - Mitra Muratovića, u čijoj torbici je pištolj i nađen, i koji je i priznao delo i Miloša Nilovića, pored koga je nađen drugi odbačeni revolver. Muratović je tvrdio da je i taj pištolj njegov, kao i da je oba komada oružja nekoliko dana pre hapšenja našao kod Brankovog mosta, i da je baš na dan hapšenja krenuo u policiju da ih preda. Bilo je jasno da je Muratović spreman da na sebe preuzme svu krivicu, pa je shodno priznanju i osuđen na tri i po godine zatvora, ali je glavni ulov policije – Miloš Nilović, zbog nedostatka dokaza oslobođen krivice.

Jedan brat na meti, drugi na poternici

Još jednog od uhapšenih u ovoj akciji policija je smatrala kapitalnim ulovom – Iliju Zeca, koji prema policijskim obaveštajnim podacima važi za plaćenog ubicu škaljarskog klana. Navodno, prema tim podacima, on je bio jedan od vođa eskadrona smrti koji je učestvovao u likvidaciji Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi. U stanu Zeca policija je posle hapšenja u Durmitoru pronašla 16 metaka. I to je bilo sve od dokaznog materijala. Daljih, ozbiljnijih dokaza protiv njega nije bilo, pa je ovaj plaćenik škaljarskog klana, kako ga je okarakterisala policija, sklopio sporazum sa tužilaštvom kojim je osuđen na uslovnu kaznu od tri godine i novčanu od 20.000 dinara.

Posle ovog sudskog sloma slučaja, pokrenuta je inicijativa o uvođenju “planirane likvidacije” kao krivičnog dela, budući da su u praksi svi naoružani osumnjičeni optuživani i osuđivani samo za neovlašćeno nošenje oružja.

Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock

Vođa „škaljaraca“ Jovica Vukotić se po izručenju iz Srbije u Crnu Goru, u podgoričkom Višem sudu suočio sa dve istrage koje su prethodno pokrenute protiv njega. Jedne za pokušaj ubistva Tamare Zvicer, supruge vođe kavačkog klana Radoja Zvicera, i druge, za isto delo, u kome su kao mete bili označeni „kavčani“ Miloš Radonjić i Vojin Stupar. Sudeći po dokazima, kojima je Vukotić u oba slučaja potvrdio svoj alibi, očigledno je da se u oba slučaja tamošnja policija, ako ničim drugim, vodila parolom da sa bilo čim samo pokrene postupak protiv najpoznatijeg Kotoranina, i da ga poternicom vrati u Crnu Goru.

U tamošnjem pritvoru se nije zadržao dugo. Nakon što je u oba slučaja dokazao alibi, Vukotić je letos pušten na slobodu i protiv njega se više ne vodi nijedan postupak. Njegova sigurnost je druga priča. Vrlo brzo se našao na meti potencijalnog ubice, Nikšićanina Petra Mujovića, koji je zahvaljujući Vukotićevom privatnom obezbeđenju razoružan ispred policijske stanice u Kotoru, i to dok je unutra Vukotić bio na informativnom razgovoru.

Povezane vesti - „Vidimo se na sudu. Majka“

Za razliku od Jovice, njegov brat Igor Vukotić, bar kad je pravosuđe u pitanju, ima daleko ozbiljniji problem, budući da je njegovo ime na listi najozbiljnije i najjače optužnice koju je, kada je u pitanju škaljarsko-kavački rat, podiglo crnogorsko državno tužilaštvo. Ime Igora Vukotića je na ovoj optužnici označeno kao organizatora kriminalne grupe, uz Nikšićanina Ranka Radulovića i Albanca Erogena Brajovića. U pritvoru je samo Radulović, Brajović se nalazi u Albaniji, dok je protiv Igora Vukotića, koji je u međuvremenu pobegao iz Crne Gore, raspisana Interpolova poternica. Trojica organizatora terete se optužnicom da su osnovali kriminalnu grupu koje je planirala ubistva glavnog specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića i njegovog sina, članova suparničkog kriminalnog klana, službenike Agencije za nacionalnu bezbednost Zorana Lazovića i Duška Golubovića, službenika Uprave policije Zorana Koprivice i njegovog sina Strahinje. Potvrđenom optužnicom obuhvaćeno je još 16 osoba, koje su, prema tvrdnjama Specijalnog tužilaštva, Vukotić, Radulović i Brajović vrbovali za pratnju meta koje je trebalo da likvidiraju. Neki od članova te grupe bavili su se prodajom droge, zastrašivanjem, zelenašenjem, iznudama i nabavkom oružja. Ovaj slučaj poznat je i po verovatno najjačem svedoku saradniku koji je u rukama crnogorskog tužilaštva, a koji je označen kodnim imenom Jadranko Jonski, i koji je i u istrazi i na suđenju dao bitne informacije o delovanju ove kriminalne grupe. Suđenje grupi odvija se bez prisustva javnosti, ali je u medije, osim svedočenja zaštićenog svedoka, procurila i odbrana jedinog pritvorenog organizatora grupe, Ranka Radulovića: ”Nisam hteo da ubijem glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića ni njegovog sina, niti pripadam bilo kom klanu, pa ni klanu braće Vukotić. Sve je to laž i proizvoljna izmišljotina. Kunem se u dva svoja sina da specijalnog tužioca Milivoja Katnića nikada nisam pratio, ne znam gde živi, niti sam do predmetne optužnice znao da ima sina. Ako sam ja Milivoju Katniću išta loše pomislio, kao i njegovom sinu, a kamoli radio, neka se vrati meni i mojim sinovima“, tvrdio je Radulović, a zatim je dodatno objasnio i da nije imao razloga da se boji od Katnića iako je specijalni tužilac.

Povezane vesti - A ko je poslao biciklistu?

„Nisam, jer nisam počinio nikakvo krivično delo, pa nisam ni mogao strahovati da ću dobiti neku dugotrajnu robiju i da će on u tom smislu to podržati kao tužilac. Kao što sam rekao, ne znam gde živi Milivoje Katnić, jedino sam, nekad davno, sa kumom Miloradom Jabučaninom, koji je u srodstvu sa Milivojem Katnićem, bio na saučešću... Milivojevog bratanića. Pa valjda ne bi kum na kuma udario, to ni narkomani ne bi uradili”, rekao je Radulović na sudu.

Presuda vođi „kavčana“

Vođa kavačkog klana Slobodan Kašćelan našao se na optužnici specijalnog tužioca Saša Čađenovića, na kojoj su, osim Kašćelana, Igor Božović, Vladimir Božović, Davor Prelević, Miloš Radonjić, Siniša Vlahović, Aleksandar Đurišić, Stefan Brnović, Đerđ Camaj, Igor Đurišić, Aleksandra Bogdanović, braća Nikola i Igor Andrić, Tripo Moškov i Goran Ljubatović, i protiv njih je suđenje u toku, a poznato je kao suđenje kavačkom klanu. Kašćelanu i Igoru Božoviću, kao organizatorima kriminalne grupe, sudi se za vrbovanje ostalih članova, a sa ciljem vršenje krivičnih dela iznuda – zelenaštvo, nedozvoljeno držanje oružja, prodaja droge, davanje mita, teško delo protiv opšte sigurnosti, pranje novca. U vreme podizanja ove optužnice Kašćelan je bio u bekstvu i to sve do decembra 2018. godine kada je uhapšen u Češkoj, a početkom naredne godine izručen je Crnoj Gori. U pritvoru je proveo godinu dana, a u decembru 2019. pušten je da se brani sa slobode pošto je založio jemstvo od pola miliona evra.

Na slobodi je u julu ove godine sačekao i pravosnažnu presudu Apelacionog suda za delo počinjeno još 2010. godine, kada su on i Igor Marković bili vinovnici pucnjave u kojoj su pokušali da ubiju jedan drugog. Za ovo delo Kašćelan je osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora, dok je drugi učesnik pucnjave osuđen na dve godine.

Povezane vesti - Metak na čekanju

Crnogorska policija uspela je i da reši nekoliko ubistava izvršenih u škaljarsko-kavačkom ratu, uhapsi i optuži osumnjičene. Jedno od rešenih ubistava, za koje je suđenje u toku je i likvidacija pripadnika kavačkog klana Veselina Kalezića i Mila Ilića, za koja su kao pomagači optuženi Marjan Vujačić i Rade Popović. Tužilaštvo je u ovom slučaju predložilo da se optuženom Vujačiću sudi u odsustvu s obzirom na to da nije dostupan crnogorskim pravosudnim organima, jer se od juna prošle godine nalazi u pritvoru u Srbiji gde mu se sudi za ubistvo Jugoslava Cvetanovića, brata Saše Cvetanovića Pitbula, koji je u aprilu prošle godine osuđen na 35 godina zatvora jer je, kako je utvrdio sud, 2013. godine u centru Beograda ubio Nikolu Bojovića, brata Luke Bojovića.

Optuženi Popović je u crnogorskom zatvoru od oktobra 2019. godine. Prema optužnici, Vujačić je označen kao organizator kriminalne grupe, ali i kao direktni izvršilac ubistva Kalezića i Ilića, dok se Popović tereti da je kao član kriminalne organizacije pomogao njihove likvidacije.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
12°C
08.05.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve