SVAČIJA I NIČIJA ODGOVORNOST: Deca mračnih ulica

Najzastupljeniji oblik krivičnih dela koji vrše maloletnici su dilovanje narkotika ispred školskih dvorišta, pogotovo srednjih škola. Oni tu svakodnevno diluju drogu, naročito marihuanu, ali i druge teže vrste narkotika. Tu se u stvari radi o zloupotrebi maloletnika jer tu decu na ulicu šalju matori dileri, oni znaju da klinci za to neće odgovarati, daju im novac, i to mnogo novca, koji roditelji nisu u mogućnosti da im pruže, a sa druge strane ti mali dileri dobijaju osećaj moći i važnosti - kaže za “Ekspres” psiholog Marijana Stefanović, autor priručnika za prevenciju i lečenje bolesti zavisnosti “Znamo, brineš”.

Naravno da nisu svi dileri, pa ni oni maloletni istovremeno i narkomani, ali velika većina jeste, zbog samog posla, društva, okruženja, klijenata. Čak i kad su u prvim koracima dilovanja odlučni da nikad i ne probaju narkotike, pitanje je samo trenutka kada će i oni upasti u svoju zamku i postati zavisnici. Prestupnici su već postali sa prvom prodajom džointa. A prestupnička karijera čeka i većinu narkomana. Ta linija je dokazano najtanja.
Na osnovu dugogodišnje terapeutske prakse, psiholog Marijana Stefanović se ne osvrće na dugogodišnju tezu o porodici kao uzroku problematičnog ponašanja mladih, već smatra da postoji zavisnička struktura ličnosti.

Neprihvaćeni

-U bolest zavisnosti najlakše upadaju introvertna, nesigurna deca. To su deca koja uvek ostaju po strani od vršnjačke grupe i zajedničkih aktivnosti. Oni su izolovani i usamljeni. To mogu biti inteligentni, uspešni đaci, ali su neuklopljeni i kao takvi su pogodna meta za destruktivne vršnjačke grupe. Taj mali čovek, odbačen od vršnjaka i sam, prosto jedva čeka da bude prihvaćen u društvu, i za njega nije nikakav problem da uđe i u bolest zavisnosti i u destruktivnu grupu. Takva deca su najrizičnija i najdublje tonu kad uđu u bolest zavisnosti zbog svoje potrebe da se dokažu. Za njih je manje loše drogirati se, krasti, biti razbojnik nego da ponovo budu odbačeni, izolovani i sami - kaže psiholog Stefanović.

Povezane vesti - ONI SU NEČIJA NOĆNA MORA: Kako obuzdati brutalnost i surovost maloletnika?

Druga grupa rizične dece, prema njenim rečima, jesu deca koja imaju genetsku potrebu za stalnim adrenalinskim uzbuđenjima.
-To su deca koja stalno eksperimentišu i koji kad nešto probaju idu dalje. Kod njih ove nedelje to može biti droga, a sledeće skakanje s padobranom. I oni ceo život imaju potrebu za adrenalinskim uzbuđenjima. Između ove dve rizične grupe postoji još niz manje rizične dece, kao što su razmažena, samovoljna, neurotično-depresivna deca… - kaže psiholog Stefanović.

Ona kaže i da su delinkvenciji najviše sklona deca iz prve dve grupe.
-To su ta dva ekstrema, sa jedne strane nesigurno, a sa druge neobuzdano dete. Nesigurno dete ulazi u delinkvenciju da bi pokazalo koliko je solidarno i koliko pripada grupi. Dete iz druge grupe je neobuzdano, nedovoljno pametno i hrabro i ono nepromišljeno upada u delinkvenciju samo da bi stalno hranilo svoj adrenalin - kaže Stefanovićeva.

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica poslednji put je menjan 2005. godine, i njime je predviđeno da deca mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Tako se ovaj zakon odnosi na starije maloletnike uzrasta od 14 do 18 godina, ali se može primeniti i na osobe koje su u vreme izvršenja krivičnih dela imale od 18 do 21 godine, odnosno ako im se sudi u vreme pre 21. rođendana.
-Poslednjih godina je primetno da deca mlađa od 14 godina vrše i teška krivična dela, što je posebno primetno kod prometovanja opojnih droga. Zato smatram da bi trebalo izvršiti izmenu Zakona o maloletnim učesnicima krivičnih dela, tako što bi se za određen broj krivičnih dela starosna granica za krivičnu odgovornost snizila. Za to, nažalost, kao primer imamo javnosti poznat slučaj kada je grupa 13-godišnjaka zapalila beskućnika, a da za to nisu odgovarali jer ih je upravo ovakav zakon štitio. U pojedinim evropskim zemljama, pa i u SAD se može suditi i osobama mlađim od 14 godina. Smatram da bi se time pre svega delovalo vaspitno na mlađe naraštaje, i da bi se time primenila generalna prevencija, pogotovo imajući u vodu vršnjačko nasilje koje je naročito izraženo u osnovnim školama - kaže za “Ekspres” advokat Nebojša Perović.

Povezane vesti - EKSPRES NA LICU MESTA: Sivi dom crvene boje

Prema Zakonu o maloletnim izvršiocima krivičnih dela, sud u postupcima prema maloletnicima može doneti odluku o primeni vaspitanog naloga, što znači da se ne pokreće, odnosno obustavlja se krivični postupak protiv njih, a može i doneti odluku da se prema maloletniku odredi neka od vaspitnih mera, kao i najstroža kazna – kazna maloletničkog zatvora. Ova kazna se može izreći samo starijim maloletnicima (od 16 do 18 godina) ili mlađim punoletnim osobama (od 18 do 21 godine).
Vaspitni nalozi izriču se za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna, konkretno za krađu, uništenje tuđih stvari, neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila, učestvovanje u tuči, lakši oblik nanošenja teških telesnih povreda…

Odvraćanje

Advokat Perović kaže da vaspitni nalozi predstavljaju nameru zakonodavca da se maloletnik, koji je učinio krivično delo za koje je zaprećena blaža kazna zatvora, odvrati od daljeg vršenja krivičnih dela, a da mu se pritom ukazuje da se vršenje krivičnih dela ne isplati.
-Tu se posebno vodi računa o uzrastu maloletnika, njegovom psihičkom odnosu prema delu i prema društvenoj zajednici, i vodi se računa o tome da se on nalazi u posebnom stanju - pubertetu. U praksi izricanje vaspitnih naloga izgleda tako što viši tužilac, po primanju krivične prijave od policije, vrši takozvani pripremni postupak pred Specijalizovanim većima Višeg suda. U toku pripremnog postupka sud traži mišljenje Centra za socijalni rad, poziva i obavlja razgovor sa roditeljima maloletnog izvršioca, i ispituje izvršioca krivičnog dela, oštećene i eventualne svedoke.

Povezane vesti - Žurka sa mrtvim roditeljima

Ukoliko se ustanovi da se radi o prolaznoj situaciji u smislu pubertetskog ponašanja, sud obično izriče sudski ukor, eventualno nalaže stroži nadzor roditelja i druge obaveze, odnosno vaspitne mere… Sudski ukor za maloletnika može da predstavlja i uslovnu osudu, što znači da ukoliko maloletnik ponovi krivično delo, onda može da mu bude izrečena neka druga sankcija, čak i kazna maloletničkog zatvora. Pravno, sudskim ukorom se utvrđuje da je maloletnik izvršio krivično delo i zaključuje se spremnost kod maloletnika da ubuduće ne čini krivična dela, ali da ukoliko ponovi krivično delo, može mu se izreći druga krivična sankcija - objašnjava advokat Perović.

Prema Zakonu o maloletnim izvršiocima krivičnih dela, vaspitni nalozi su: poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela, zatim redovno pohađanje škole ili odlaženje na posao, uključivanje u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja, bez naknade, kao i podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti od alkohola ili opojnih droga i uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu. Vaspitni nalog, koji prema maloletniku može da primeni javni tužilac ili sudija za maloletnike, može da traje najduže šest meseci, a u tom roku se može zameniti drugim vaspitnim nalogom ili ukinuti.

Kada su u pitanju krivične sankcije prema maloletnicima, njima se za učinjena krivična dela mogu izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti.
-Vaspitne mere predstavljaju vrstu krivičnih sankcija i one se mogu izreći samo mlađim maloletnicima, od 14 do 16 godina, dok se starijim maloletnicima, pored vaspitnih mera može izreći i kazna maloletničkog zatvora, a ovim zakonom maloletnicima se mogu izreći i mere bezbednosti - kaže advokat Perović.

Pojačani uticaj

Prema zakonu, svrha krivičnih sankcija prema maloletnicima jeste da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, a u cilju obezbeđivanja ponovnog uključivanja maloletnika u društvenu zajednicu. Sa druge strane, svrha maloletničkog zatvora je i vršenje pojačanog uticaja na maloletnog učinioca da ubuduće ne vrši krivična dela, kao i na druge maloletnike da ne vrše krivična dela.
-Vaspitne mere su mere upozorenja i usmeravanja, to su sudski ukor i posebne obaveze, zatim mere pojačanog nadzora, koji može biti od strane roditelja ili u drugoj porodici, od strane organa starateljstva, pa i u dnevnom boravku u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, i na kraju, kao treće i zavodske mere koje podrazumevaju upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, ili u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje - objašnjava advokat Perović.
Mere upozorenja i usmeravanja, prema odredbama zakona izriču se kad je takvim merama dovoljno uticati na ličnost maloletnika i njegovo ponašanje. Mere pojačanog nadzora izriču se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć, a nije potrebno maloletnikovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine, dok se zavodske mere izriču prema maloletniku prema kome, po oceni suda, treba preduzeti trajnije mere vaspitavanja, lečenja i osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine, radi vršenja pojačanog uticaja na maloletnika.
-Zavodske mere izriču se kao poslednje sredstvo i mogu trajati, u granicama određenim ovim zakonom, samo koliko je potrebno da bi se ostvarila svrha vaspitnih mera - kaže advokat Perović.

Povezane vesti - Najunosnije zanimanje – navijač

O izboru vaspitne mere, sud i po zakonu i u praksi posebno uzima u obzir nekoliko faktora: uzrast i zrelost maloletnika, druga svojstva njegove ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je delo učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, a posebno da li je sprečio ili pokušao da spreči nastupanje štetne posledice, da li je nadoknadio ili pokušao da nadoknadi pričinjenu štetu, kao i njegov istorijat, odnosno da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija.

Upućivanje u vaspitno-popravni dom izriče se u slučajevima kada prema maloletniku, pored izdvajanja iz dotadašnje sredine, treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitavanja.
-U vaspitno-popravnom domu maloletnik može da ostane najmanje šest meseci, a najviše četiri godine, s tim da sud svakih šest meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom. Uslovni otpust je moguć nakon šest meseci provedenih u vaspitnoj ustanovi ili u vaspitno-popravnom domu, ako sud na osnovu uspeha postignutog u vaspitanju maloletnika proceni da se može osnovano očekivati da on neće ubuduće vršiti krivična dela i da će se u sredini u kojoj bude živeo dobro vladati - kaže advokat Perović.
Ako za vreme trajanja uslovnog otpusta maloletnik učini novo krivično delo, ili ako određena mera pojačanog nadzora ne postiže svrhu ili maloletnik ne ispunjava posebne obaveze koje su mu određene uz meru pojačanog nadzora, sud može opozvati uslovni otpust. Vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u zakonsko trajanje izrečene vaspitne mere.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .