Vesti
02.10.2021. 18:05
Hronika
10.02.2022. 06:05
Vojislav Tufegdžić
Organizovani kriminal
Treba li nam "Sablja 2"?
Za organizovani kriminal i korupciju bi se, kada je Srbija u pitanju, moglo reći da imaju solidan "istorijski staž“, još od ’90-ih godina prošlog veka i raspada nekadašnje Jugoslavije.
"Organizovani kriminal zakonomerno nastaje u društvu koje ima tržišnu privredu i kakvu-takvu demokratiju. Ne postoji iole moderna država bez tog oblika kriminaliteta“, kaže za "Ekspres“ profesor dr Milan Škulić, sudija Ustavnog suda Srbije.
Iako je mnogima neprijatno pa i teško prihvatljivo saznanje da su organizovani kriminal i korupcija sasvim uobičajene pojave u modernim društvima, profesor Škulić ukazuje da je "loše, a nije ni realno“, obećavati potpuno uništenje i nestanak organizovanog kriminaliteta: "Međutim, presudno je važno ne dozvoliti da organizovane kriminalne grupe steknu iluziju da mogu da postanu jače od države. Podjednako značajno jeste i razumeti da oblici organizovanog kriminaliteta ne mogu da nastanu, niti duže opstanu, bez ozbiljnih koruptivnih veza sa pojedinim delovima državnog aparata. I to je odavno potvrđeno u praksi.“
Vesti
25.03.2021. 17:37
INTERVJU DOBRIVOJE BIBA RADOVANOVIĆ: Korupcija u policiji je već klasika
Iskustva širom sveta potvrdila su da organizovani kriminal i s njim usko vezana korupcija neminovno ugrožavaju temelje društva, pojedince i grupe koji im se suprotstavljaju ili pokušavaju da ih obuzdaju i skrajnu na margine. Mada se o njihovom suzbijanju intenzivno govori, piše i debatuje, percepcija većeg dela javnosti jeste da ozbiljne borbe protiv ovih pošasti, zapravo, nema, a da je razlog tome, između ostalog, nedovoljna zakonska regulativa.
"Kada je reč o normativnom ambijentu vezanom za organizovani kriminalitet i korupciju, mi imamo prilično solidno zakonodavstvo i ne vidim šta bi se više moglo pokriti nekim promenama u zakonskom smislu. Stara je stvar da kada postoji želja da se nešto pošto-poto uradi, onda se obično posegne za promenama zakonodavstva. A to samo po sebi nije nešto što može da bude delotvorno.
Mi imamo čitav niz takozvanih posebnih radnji na raspolaganju, specijalnih tehnika poput mogućnosti tajnog audio i video-nadzora, angažovanja prikrivenih islednika i tako dalje, s kojima se lakše mogu otkrivati krivična dela. Ono što je važnije jeste primena tih metoda u praksi i realna procena šta se podvodi pod organizovani kriminalitet. Potrebno je da se država usmeri na najozbiljnije oblike i da ’tešku artiljeriju’ koristi u adekvatnim slučajevima“, kaže profesor Škulić.
Hronika
27.02.2021. 22:25
Fatalna simbioza
Akcija nije rešenje
Često se kao primer efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala navodi akcija "Sablja“ sprovedena posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Međutim, uprkos preovlađujućem stavu da je tokom "Sablje“ policiji sve bilo dozvoljeno, realno stanje je bilo drugačije.
"Ništa u to vreme nije bilo van zakona koji je postojao. Jedino su tada promenjene odredbe vezane za pritvor, mogućnost njegovog određivanja, razloge za određivanje i dužinu trajanja. To je kasnije najviše kritikovano. Što se tiče svega ostalog, izvođenja dokaza, sve je bilo isto, nisu korišćene nikakve dokazne tehnike koje nisu postojale pre ili posle toga. ’Sablja’ je bila iznuđena, ubijen je premijer Srbije pa je moralo da bude uvedeno vanredno stanje.
Kada je 2004. godine došla nova vlast, htela je da dokaže kako prethodna nije radila kako je trebalo. To je bila više politika, sukob između DS-a i DSS-a, nego što je bilo realnih i ozbiljnih zamerki. Dokazi koji su tada prikupljeni potvrđeni su na sudu i izrečene su presude. Ubice Zorana Đinđića su osuđene na bazi dokaza prikupljenih u vreme ’Sablje’. I mnogo drugih presuda je zasnovano na dokazima iz tog vremena koje niko nikada nije osporio“, kaže za "Ekspres“ Miodrag Vuković, svojevremeno pomoćnik načelnika MUP-a Srbije i jedan od čelnika policije u vreme "Sablje“.
Prema njegovom uverenju, "nijedan problem se suštinski ne rešava akcijom“. Ona sama po sebi nije trajno rešenje, "već je to kontinuirano sprovođenje zakona“. A mi, tvrdi, imamo dobre zakone koji se ne primenjuju. Istovetno je, kaže Vuković, i sa institucionalnim okvirima:
"U Srbiji je, mislim 2008. godine, u Republičkom tužilaštvu osnovano Odeljenje za borbu protiv korupcije, a 2010. godine su osnovana odeljenja za borbu protiv korupcije u apelacionim tužilaštvima u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu. Iste godine osnovana su odeljenja za borbu protiv korupcije u višim tužilaštvima u ova četiri grada. U međuvremenu je 2009. proširena nadležnost tužilaštvima za organizovani kriminal i na slučajeve korupcije u odnosu na svojstvo lica, na one koje bira ili imenuje Skupština Srbije, Vlada Srbije, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca... Obuhvaćeni su, dakle, svi funkcioneri.
Proširena je i nadležnost Tužilaštvu za organizovani kriminal ako se radi o slučaju korupcije gde je oštećenje u iznosu od preko 200 miliona dinara. To je takozvana teška korupcija. Dakle, sve je rešeno. U suštini, imamo institucionalne okvire koji su zadovoljavajući i nema tu nešto posebno da se doda.“
Hronika
20.05.2021. 09:47
Biće novih hapšenja zbog visoke korupcije i kriminala
Na osnovu iskustava iz inostranstva i filmova zasnovanim na istinitim događajima, preovladava uverenje da je bez popularno zvanih "ubačenih tajnih agenata“, odnosno prikrivenih islednika kako se zakonski nazivaju, teško postići željene rezultate. Srpsko zakonodavstvo poznaje ovu kategoriju.
"Imamo to kod nas. Imamo i službu u kriminalističkoj policiji koja se time bavi. To su operacije visokog rizika. Moraju da postoje dobro obučeni ljudi za taj posao, kao i odlična infrastruktura koja to može da prati. Ne znam koliko je to primenjivo u istragama korupcije…
Doduše, imali smo slučaj u Smederevu sa kupovinom diploma u koji je bio uključen prikriveni islednik. Ali, više je vezano za organizovani kriminal, za krijumčarenje narkotika i klasična krivična dela. Prikriveni islednik može u sudskom postupku da se pojavi kao svedok za krivična dela za koja je bio angažovan, naravno sa skrivenim identitetom. To je zakonska mogućnost. Može da prikupi i neke dokaze poput dokumentacije, ali je najbitnije da prikupi podatke. Provera tih podataka potom ide uobičajenim putem“, objašnjava Vuković.
Posebna tela bez efekta
Profesor Škulić jednostavno objašnjava zbog čega je korupcija, neizostavni deo organizovanog kriminala, najteže dokaziva:
"Najveći problem je što se radi o krivičnom delu koje po definiciji spada u takozvana konsensualna krivična dela. Ili, kako se ponekad kaže – u krivična dela bez tipične žrtve. Naravno da žrtva postoji, to su svi građani koji trpe velike štete, ali u krivičnopravnom smislu tu nema prave žrtve.
Neko daje mito kako bi postigao cilj kojem teži, onaj ko mito prima želi da zaradi novac na osnovu toga. Obe strane čine krivično delo, obe imaju interes da se delo ne otkrije, pa posežu za ’zavetom ćutanja’. Jer, ako bi se krivično delo otkrilo, automatski bi stradali i jedan i drugi. Zato se ta dela teško dokazuju i teško je očekivati efekte bez posebnih dokaznih radnji i tehnika.“
Na osnovu pređašnjeg policijskog iskustva, koje je u međuvremenu upotpunio saznanjima "s druge strane“ baveći se advokaturom, Vuković tvrdi da je "primena tehnike kod nas postala kontraproduktivna“ jer se, pogotovo prisluškivanje telefona, koristi vrlo široko, pa sudske predmete "guše“ transkripti koji suštinski nisu nikakav dokaz:
"Da bi se u policijskom poslu došlo do pravog podatka, teško da to može da se pribavi prisluškivanjem. Niko ko se bavi organizovanim kriminalom ili korupcijom nije do te mere neoprezan da telefonom dogovara zločin ili primopredaju novca. To se ne radi. Iluzija je da će se time suzbiti korupcija. Isto je i sa organizovanim kriminalom. Jednostavno, moraju da postoje saradnička mreža, doušnici, usavršenije istražne metode poput posrednika u poslu… To je složeniji policijski rad. Ne znam koliko toga ima i u kom obimu, ali očigledno ne u meri koja bi dala rezultate.“
Biznis
16.05.2021. 19:05
Protiv kojih sve funkcionera se vode postupci za korupciju
Utisak koji preovladava u javnosti, za šta nisu neophodna posebna istraživanja ili dokazivanja, jeste da ozbiljne borbe protiv korupcije koja daje zamajac organizovanom kriminalu nema. Ili bolje rečeno, i ukoliko se vodi – efekti se ne vide.
"Javnost ima veća očekivanja i nije sporno da takvo mišljenje postoji. S druge strane, trebalo bi biti realan. Veliki rezultati se ne mogu očekivati odjednom i u kratkom vremenu. Korupcija postoji u raznim oblicima, ali su po državu najopasniji vidovi u kojima se radi o visokim novčanim iznosima, i o korupciji u kojoj se kao učesnici pojavljuju visoki državni činovnici. To je najozbiljnije i tu je u suštini potrebno uložiti najviše energije. Ako nađete nekog na visokoj državnoj poziciji da je primio mito, neki ministar ili visoko rangirani sudija ili tužilac, zbog same njihove pozicije je to automatski visoka korupcija. Veoma je širok krug ljudi u toj kategoriji, to su sve državni funkcioneri, predsednici opština, tužioci, sudije...
Zato je jako važno napraviti neku selekciju, jer nije dobro da svaki oblik korupcije spadne u nadležnost posebnih sudova i tužilaštava. Korupciju je, svakako, neophodno suzbijati, ali neki slučajevi nemaju taj nivo opasnosti po državu niti posebnu težinu u krivičnopravnom smislu. Banalan je primer da ako neki saobraćajac primi mito od nekoliko hiljada dinara da progleda kroz prste vozaču koji je načinio prekršaj, to jeste jako loše i treba suzbiti. Ali, to je neuporedivo sa posebnim oblikom koruptivnog ponašanja u kojem učestvuju ljudi iz državnih institucija ili je iznos neuporedivo veći. Jednostavno, ne smeju se u isti koš stavljati babe i žabe“, objašnjava profesor Škulić.
Pitanje da li je, kako bi se ubrzali postupci protiv organizovanog kriminala i korupcije koji direktno ugrožavaju funkcionisanje države, potrebno formirati posebno telo koje bi se pod oznakom "urgentno“ bavilo takvim slučajevima Vuković odbacuje kao izlišno:
"Mi smo prešli meru formiranja posebnih tela. Imamo posebno Tužilaštvo za ratne zločine, posebno Tužilaštvo za organizovani kriminal, za korupciju, za visokotehnološki kriminal… Imamo hiperprodukciju tih posebnih tela. Dok god imamo posebna tela, a efekti su slabi, to je samo privid da se borimo protiv nečega. Imamo i Akcioni plan borbe protiv korupcije…
Sve to na papiru stoji, ali nemamo rezultate, nemamo ozbiljnu presudu u Srbiji protiv korupcije u poslednjih 20 godina. I dokle god je tako, imaćemo utisak da je korupcija ogromna, a da se ništa ne dešava. Nije problem zakon, već nesprovođenje zakona.“
Oduzimanje i oporezivanje
Profesor Škulić kaže da u životu tri stvari ne mogu da se prikriju:
"U šali nekad kažem prijateljima da se ne mogu sakriti napad kašlja i simpatije prema dragoj osobi. Treće, najvažnije, ne mogu se sakriti bogatstvo, stil života, način ponašanja... bez obzira koliko neko smišlja načine da to opravda. Jasno je da je nekoga ko zarađuje novac do određene mere, a živi nekoliko puta bolje nego što mu ta suma omogućava, potrebno proveriti. Ako bi se ispitivalo poreklo imovine, mislim da bi to bio najbolji lek za suzbijanje visoke korupcije.“
Vuković navodi na koga se to prvenstveno odnosi:
"Nema predmeta ozbiljne korupcije, posebno kod tužioca za organizovani kriminal. Ozbiljna korupcija je po pravilu u sprezi s predstavnicima vlasti, a mi nemamo predmete kao što imaju Hrvati, kao što su imali Slovenci, Rumuni….
Država mora da se bavi najkritičnijim oblastima u društvu kako bi se poslala poruka da se korupcija ne isplati. Strah nije primaran faktor u suzbijanju korupcije. Primaran faktor je da se svima pošalje poruka da se korupcija ne isplati. Kako se ne isplati? Pa tako što kada neko uđe u postupak zna da će ostati bez imovine. I to je najbolja, najefikasnija poruka. To su prvo uradili Amerikanci, pa Italijani, i to kod njih funkcioniše na nekom razumnom nivou. Nisu je istrebili jer to ne može u potpunosti da se iskoreni, ali funkcioniše u meri koja je prihvatljiva.“
Uz pretnju oduzimanja imovine u dokazanim slučajevima, za učesnike u koruptivnim radnjama koje je teško sudski potvrditi, profesor Škulić ima i drugo rešenje:
"Nije toliko bitno samo krivično delo, koliko, recimo, mehanizam visokog oporezivanja nekoga ko poseduje veći imetak od legalnih prihoda. Ne bi trebalo stvarati iluziju da se sve rešava krivičnopravnom represijom. Lično verujem da bi mehanizam provere i oporezivanja imovine koja nije pokrivena legalnim prihodima možda bio i najadekvatniji u suzbijanju korupcije.“
Komentari
