Za šaku pezosa

U ogromnom broju slučajeva iracionalni zločini meksičkih kartela postali su obeležje kriminalaca ove latinoameričke države. Užasavajući broj likvidacija, često masovnih pokolja pripadnika suparničkih bandi, podstaknut je borbom za teritorije na kojima se odlučuje o primatu prodavaca narkotika. Nažalost, nepojmljiva zlodela nisu usmerena samo ka protivničkim bandama, već i prema civilima koji nisu u mogućnosti da im se suprotstave.

Zbog nemogućnosti da svoje apetite zadovolje prodajom droge, iznudama i krađama, meksički kriminalci učestalo otimaju sunarodnike. Ne samo imućne koje uglavnom prati obezbeđenje, već i obične građane, mahom decu i veoma mlade. Za njihovo oslobađanje zahtevaju novac koji porodice po pravilu nemaju.

Pre nekoliko meseci u gradu San Kristobal nestao je dvoipogoodišnji dečak Dilan Perez. Policija je tokom istrage na snimku jedne od sigurnosnih kamera videla kako devojčica starosti oko 13 godina hvata za ruku Dilana i odvodi ga iza majčinih leđa dok ona plaća namirnice na pijaci.

Potraga za dečakom dovela je policiju do sumnjive kuće u kojoj su pronađena 23 kidnapovana deteta. Tužilac je saopštio da su među njima bile tri bebe, a ostala deca starosti između dve i 15 godina. Otmičari su ih, čekajući da rođaci plate otkup, prisiljavali da prose i prodaju neke sitnice po gradskim ulicama. Svi su bili neuhranjeni, preplašeni zbog stalnih fizičkih i psihičkih maltretiranja. Među otetom decom nije se nalazio Dilan Perez.

Susret s kartelom

Karen Rodrigez imala je 20 godina kada su je 23. januara 2012. godine pripadnici kartela oteli u San Fernandu dok se vraćala kući s posla. Vezali su je, ugurali u kombi i odvezli na neznanu lokaciju. Od članova porodice su zahtevali otkup, neprekidno ih uveravajući da će sve biti u redu kada im predaju novac.

Povezane vesti - Čeran – grad koji je izbacio policiju, političare i gangstere

Devojčina majka Mirijam Perez učinila je sve kako bi spasla ćerku. Podigla je kredit u banci i sledila uputstva otmičara. Torbu s novcem ona i njen suprug ostavili su u blizini neke klinike kako im je rečeno, a potom su na starom groblju čekali da otmičari vrate Karen. Nisu se pojavili. Bilo je to vreme kada su se masovne grobnice otkrivale gotovo svakog dana, a zlikovci iz Zeta kartela otimali ljude. Novac od otkupa su koristili za finansiranje svog rata s drugim kartelima.

Pokušavajući da spase ćerku, Mirijam je uspela da stupi u kontakt s jednim od članova bande za koju je bila sigurna da su oteli Karen. S mršavim mladićem srela se u restoranu. Uveravao je da on nema ništa sa otmicom, da ni njegovi prijatelji nisu umešani, ali da će joj za 2.000 dolara pomoći da je nađe. Predosećala je da laže. Dobro je upamtila njegov lik. Nedelju dana kasnije prestao je da se javlja na telefon. S vremena na vreme zvali su je drugi koji su tvrdili da su oni otmičari i da im treba još malo para, 500 dolara, da puste Karen. Rodrigezovi su plaćali, ali uzalud.

Dve godine kasnije ostaci njene ćerke pronađeni su na napuštenom ranču. Od tog trenutka Mirijam je odlučila da svoj život posveti pronalasku ubica ćerke. Naoružana pištoljem, lažnom ličnom kartom i maskirana, Mirijam je krenula u potragu, ošišala se, ofarbala, predstavljala kao anketar, zdravstveni radnik, član izborne komisije… kako bi dobila njihova imena i adrese. Pronalazila ih je jednog po jednog.

Dobro se sećala da je, dok je pregovarala s kriminalcem u restoranu, čula da ga je neko preko telefona oslovio po imenu Sama. Nedeljama je posećivala društvene mreže u potrazi za njegovom fotografijom i detaljem koji bi ukazao gde se nalazi. Trud se isplatio. Uz Samu je na fotografiji stajala devojka u uniformi poslastičarnice u gradu Sjudad Viktorija.

Sutradan se automobilom odvezla u Viktoriju. Danima je dežurala kraj poslastičarnice čekajući da ugleda Samu. Kada se napokon pojavio, pratila ga je dok nije otišao do kuće u kojoj je živeo. S prikupljenim informacijama se obratila policiji, ali nisu bili voljni da joj pomognu u istrazi koju je vodila. Sreća joj se osmehnula kada je naišla na policajku spremnu da joj pomogne. “Kada je spustila fascikle na moj sto, ostala sam u šoku. Informacije o osumnjičenima koje je do tada prikupila bile su neverovatne”, izjavila je kasnije policajka.

Međutim, u trenutku kada su potvrđeni podaci koje je Mirijam prikupila i izdat nalog za hapšenje, Sama je napustio svoje boravište. Uhapšen je slučajno, kada ga je ispred radnje prepoznao Mirijamin sin Luis. Pozvao je majku koja je odmah došla s policijom koja ga je uhapsila.

Prilikom saslušanja Sama je otkrio detalje koji su nedostajali, imena i lokacije svih svojih saučesnika i mesto gde je Karen ubijena. Mirijam je s policijom otišla na napušteni ranč gde su pronađene kosti brojnih žrtava kartela.

U naredne tri godine Mirijam je uspela da otkrije sve učesnike otmice svoje ćerke. U kidnapovanju Karen je učestvovala i devojka iz lokalnog restorana koju je često viđala. Ispostavilo se da je bila u vezi s jednim od članova bande. Policija je utvrdila da je nekoliko poziva za otkup Karen upućeno iz njene kuće.

Povezane vesti - Uspon bandi u globalnom selu

Sledeći na njenom spisku bio je mladić koji je prodavao cveće na ulici pre nego što se pridružio Zeta kartelu i učestvovao u otmici Karen. Bio je u bekstvu i opet prodavao cveće kako bi preživeo. Tog dana na mostu kod granice sa SAD je nudio naočare za sunce. Prišla mu je previše blizu, video ju je, prepoznao i pokušao da pobegne. Uspela je da ga uhvati za košulju i obori na zemlju. Prislonila mu je pištolj izgovorivši: “Mrdni se i ubiću te”. Držala ga je do dolaska policije.

Tokom tri godine svoje potrage, Rodrigezova je uhvatila gotovo sve preživele članove grupe koja je otela njenu ćerku. U ličnoj potrazi za pravdom uhvatila je 10 otmičara i ubica. Među njima i “preporođenog hrišćanina”. Kada ga je policija uhapsila nakon propovedi u crkvi, parohijani su Rodrigezovu molili da mu oprosti i pokaže milost. “Gde je bilo njegovo saosećanje kada su mi ubili ćerku”, odgovorila im je. Među uhapšenim otmičarima bili su i taksista, prodavac kola, bebisiterka...

Odgovorni za smrt njene ćerke doživeli su različite sudbine. Neki su i dalje u zatvoru, drugi su izašli na slobodu ili pobegli iz zatvora, a nekolicina je ubijena u obračunu bandi.

Unesrećena zemlja

Mirijam Rodrigez postala je poznata. U zemlji uništenoj nasiljem, ožalošćena majka sama je rešila nestanak svoje ćerke. Niko u Meksiku se do tada nije direktno suprotstavljao kartelima, kamoli poslao njihove članove u zatvor. U maju 2017, nekoliko nedelja pošto je pronašla poslednjeg kriminalca kojeg je jurila i predala ga policiji, ubijena je sa 12 hitaca ispred svoje kuće. Njen suprug pronašao ju je kako leži licem okrenutim ka zemlji, s rukom u torbi, pored pištolja.

“Baš me briga ako me ubiju. Umrla sam onda kada su mi ubili dete. Pronaći ću ljude koji su je povredili, a oni mogu da mi rade šta god hoće”, rekla je Mirijam. Uoči smrti je od vlasti tražila da joj daju policijsku zaštitu. Strahovala je za svoj život jer su neki od uhapšenih pobegli iz zatvora. Ali, vlasti to nisu učinile. Obećali su da će pronaći ubice.

Povezane vesti - Ubica starih dama

Mesec dana posle njene smrti policija je uhapsila još jednu osumnjičenu koja je tukla i mučila otetu Karen. Ona je pobegla u Verakruz gde je vozila taksi i podizala sina. Rodrigezova je i nju imala u svojim pedantnim beleškama.

Za stanovnike San Fernanda njena priča predstavlja sve što je problem u čitavom Meksiku. Ovaj grad od 60.000 ljudi, na raskršću puteva ka SAD, okružen je kartelima, a nasilje, ubistva i otmice primorali su mnoge da odu. Podvig Mirijam Rodrigez uzdrmao je stanovnike. Na centralnom trgu danas stoji bronzana ploča u njenu čast. Njen sin Luis sada vodi grupu koju je Mirijam pokrenula i koju čine porodice čija su deca nestala.

Ni Anabel Garsa, majka 14-godišnjeg dečaka Lusijana, otetog na ulici kao Karen, nije uspela da vrati svog sina uprkos tome što je porodica dva puta platila otkup. Šok je usledio kada je otkriveno da su u Lusijanovoj otmici učestvovali daleki rođaci povezani s kartelima. Potom je pronađeno dečakovo telo.

Lusijanova sahrana duboko je potresla grad. Dečak je sahranjen 100 metara od Mirijam Rodrigez. Njegova majka Anabel Garsa postala je portparol porodica svih nestalih u Meksiku. A njih je više od 70.000!