DNEVNIK ROBIJAŠA: Karađorđe, al' kara i Vučić

 Jbg., ja da se pitam, ja bih za predsednika države kandidovao kineskog ambasadora. Prvo, čovek zna jezik, drugo, oni će najviše love uložiti u nas. S kineskim ambasadorom zaobilazimo Evropsku uniju, to nas ne zanima, ignorišemo MMF, a i šta će nam kad su Kinezi ovde otvorili banku, odjebemo NATO, Kinezi će nas braniti. To ti je sve rešeno, što se kaže.

Dong, dong, dong... udara u gong oficir srpske vojske osuđen za malverzacije u privredi. Lupa po osamnaest puta u znak sećanja na devojčicu koja je s toliko udarca ubijena, i to je poziv na postrojavanje pred svaki od tri zatvorska obroka dnevno.

E, nećeš majci mene da postrojiš, ne konzumiram robijaški jelovnik. Ja ću da se šetam, ionako je praznik, mada se u zatvoru ni po čemu ne može zaključiti da se napolju slavi Dan državnosti. Nisu nam odobrili ni posetu, ništa. Jbt., kad sam ležao po evropskim zatvorima, pa kad dođe neki njihov državi praznik, pa to se u zatvore donesu torte, prave se priredbe, slave ljudi svoju državu.

Razmišljam, i bolje što mi deca danas nisu došla, šta da im kažem, da im kažem: „Znate, deco, danas je Sretenje, na današnji dan je pre dvesta trinaest godina podignut Prvi srpski ustanak, a vaš otac, koji dok ovde trune i koji uredno državi plaća porez na imovinu, otišao bi da pogine na Kosovu, a država neće da ga udostoji jednim pristojnim obeležavanjem Dana državnosti iza rešetaka. Ja, deco, poreski obveznik, ovoj državi ne značim ništa."

Kako je napravljena Hrvatska? Tako što je Tuđman iz zatvora pustio sve kriminalce i poslao ih u rat. S kim je Bosna napravljena? Pa sa Alijinim banditima Ćelom, Jukom, Mujom, Hasom, jebem li ga. O Crnoj Gori da ne pričamo, pa to je klasik pravljenja države pomoću organizovanog kriminala. Šiptari? Oni mogu da budu samo banditi i ništa više. Jedino ova nesrećna Makedonija, oni nemaju bandite, njima ni ime ne daju da koriste.

Ali dobro, temelji ove države udareni su mnogo pre ovih što ni posetu ne daju na Dan državnosti, udarili su je moj zemljak Stanoje Glavaš iz sela Glibovac kod Palanke, i Karađorđe.

Razmišljam nešto, jebote, pa taj Karađorđe je, kako bi se danas reklo, bio kontroverzni biznismen. Bio je trgovac, imao magaze, pravio poslove, nešto poput mene. Da se ne lažemo, sve su to bili banditi, polukrimosi. Jebi ga, ali ko je smeo da ustane protiv Osmanlija nego samo takvi. I udariše pre dvesta i kusur godina temelje srpske države.

Ne, ne, gospodo, nisam ja lud. Pa pogledajte države oko nas. Kako je napravljena Hrvatska? Tako što je Tuđman iz zatvora pustio sve kriminalce i poslao ih u rat. I nastade država. S kim je Bosna napravljena? Pa sa Alijinim banditima Ćelom, Jukom, Mujom, Hasom, jebem li ga. O Crnoj Gori da ne pričamo, pa to je klasik pravljenja države pomoću organizovanog kriminala. Šiptari? Oni mogu da budu samo banditi i ništa više, oni ne mogu da se bave politikom jer njihov mozak ne može da dobaci dotle da su u stanju da prime neku kritiku. Jedino ova nesrećna Makedonija, oni nemaju bandite, njima ni ime ne daju da koriste.

Pa, Napoleon je za sebe rekao da nije vojskovođa, nego da ima tamo neki čovek u opancima što iz trešnjinog topa tuče po Turcima. Mislio je na Karađorđa, ali je kum naredio da mu se otkine glava, i za to, kako bi rekli savremenim rečnikom, plaćeno ubistvo angažovao je nekog Crnogorca. A ko će drugi ako neće Crnogorac. I tad i sad.

E sad, Vučić se kandiduje za predsednika. Bogme, ako ne da amnestiju, a neće je dati, ništa od robijaških glasova. Mislim, on je čovek okej, neke stvari radi dobro, ali ne mogu ja sad njega da volim, da trunem ovde, da plaćam porez, i još da ga volim. Pa nisam ja mazohista.

I sad, kao, preko noći, zar je važno ko će biti premijer? Kad malo bolje razmislim, i nije važno. U pravu je čovek, može da bude ko 'oćeš kad mu naredi šta treba da radi.

E, da, ona novinarka što je s Vučićem radila intervju, razmišljam, kad umre, hoće li je sahraniti ili reciklirati?

Jbg., ja da se pitam, ja bih za predsednika države kandidovao kineskog ambasadora. Prvo, čovek zna jezik, drugo, oni će najviše love uložiti u nas. S kineskim ambasadorom zaobilazimo Evropsku uniju, to nas ne zanima, ignorišemo MMF, a i šta će nam kad su Kinezi ovde otvorili banku, odjebemo NATO, Kinezi će nas braniti. To ti je sve rešeno, što se kaže.

I da ne zaboravim Bogoljuba Karića. Čovek zastareo, vratio se, ali iritira me to što samo sebe pominje da je žrtva političkog progona. Pa, Bogoljube, koliko je ljudi najebalo od žutih i od Koštunice, a ti samo o sebi govoriš? Nije to lepo. I kao, on će graditi dva miliona stanova u Beogradu. Pa čekaj, prijatelju, šta ti praviš, beogradski pašaluk, državu u državi, pa šta će raditi ostatak Srbije kad ti nazidaš te kvadrate u Bgd.? Bogoljub Karić, krivo mi, samo priča o svom političkom progonu, ne spominje druge biznismene koji su najebali od žutih i Koštunice. I kao Vučić sad uvažava Bogoljuba zato što ga je sreo kod Lukašenka. Pa, i ja sam, majke mi, poznavao Kim Džonga Ila. Je l' to znači da ćeš i mene uvažavati?! I je li to znači da ćeš, kad postaneš predsednik, kao Putin tražiti reviziju nekih sudskih odluka i da ćeš pitati, je li, majstore, zašto je Mika osuđen, a zašto je tamo neki majstor zastareo?

E, jebi ga, prekinu mi misao oficir srpske vojske osuđen za malverzacije u privredi što udara u gong, ne znam šta još da napišem. Teško, bre, ovo pisanje, stigla i večera.

E, da, ona novinarka što je s Vučićem radila intervju, razmišljam, kad umre, hoće li je sahraniti ili reciklirati.