Američki psiho pre "Američkog psiha“

Ljudi besprekorno izgledaju, voze automobile koje drugi ne mogu da priušte i ulaze u restorane u koje se ne može bez rezervacije, dok se iza ugla, u hotelskoj sobi ili u nečijoj glavi, događa nešto užasno.

The Shards nas vraća na početak tog sveta. Radnja je smeštena u jesen 1981, a glavni junak zove se Bret Iston Elis. Ima sedamnaest godina, pohađa elitnu školu u Los Anđelesu, pokušava da napiše roman koji će jednog dana postati „Manje od nule“ i vodi dvostruki život koji ne ume da objasni ni sebi. Oko njega su prijatelji iz bogatih porodica, žurke bez odraslih, droga, ljubomore i tajne. Zatim u školu dolazi Robert Malori – lep i dovoljno zagonetan da Bret u njemu istovremeno vidi predmet želje, suparnika i moguće čudovište.

Istovremeno, gradom kruži priča o serijskom ubici nazvanom Trawler, koji napada mlade. Granica između stvarne opasnosti i Bretove paranoje počinje da nestaje. Da li Robert zaista nešto krije ili ga Bret pretvara u ubicu zato što ne može da podnese sopstvenu privlačnost prema njemu? Da li se zločini približavaju njegovom društvu ili on povezuje događaje koji nemaju nikakve veze? Elis ne nudi pouzdanog pripovedača. The Shards je napravljen od sećanja, laži, potisnutih želja i naknadno izmišljene prošlosti.

Zato ovo nije klasična priča o otkrivanju ubice, već priča o čoveku koji četrdeset godina kasnije pokušava da utvrdi šta mu se dogodilo. Roman je predstavljen kao autobiografska ispovest, ali namerno meša stvarne detalje iz Elisovog života sa fikcijom. Pisac je zaista odrastao u Los Anđelesu, išao u školu koju opisuje i kao veoma mlad počeo da piše „Manje od nule“. Ipak, što priča postaje ličnija, to je manje jasno gde se završava istina, a počinje književnost. Elis je roman opisivao kao svojevrsnu priču o poreklu sveta iz „Manje od nule“, knjige koja ga je proslavila kada je imao samo 21 godinu.

The Shards je najpre nastajao kao priča u nastavcima koju je Elis čitao na svom podkastu tokom 2020. i 2021, a 2023. je objavljen kao obiman roman. Kritičari su ga dočekali kao veliki povratak pisca u formu, ali i kao namerno dugu, hipnotičku šetnju kroz grad, muziku, automobile, odeću i noćne klubove. Ti detalji nisu samo dekoracija. Bret pokušava da prošlost učini opipljivom: ako se seti pesme na radiju i automobila koji je vozio, možda će uspeti da poveruje da se sve ostalo zaista dogodilo.

Za televizijsku verziju zadužen je Rajan Marfi, autor koji retko bira skromne teme. Od „Američke horor priče“ i „Poze“ do serija o Džefriju Dameru i braći Menendez, karijeru je izgradio na spoju lepote, skandala, seksualnosti i zločina. Zbog toga The Shards deluje kao materijal napisan upravo za njega. Elisov Los Anđeles već izgleda kao Marfijev set: sunce je prejako, kuće su prevelike, tela su mlada, a užas ne dolazi iz mračnog podruma, nego iz sveta koji izgleda savršeno.

Rizik je jednako očigledan. Elisova proza funkcioniše zato što je hladna i opsesivna. Ona ponavlja imena pesama, ulica i marki dok se nelagodnost polako gomila. Marfi često bira pojačane boje, velike gestove i otvorenu provokaciju. Ako prevlada njegov ukus za spektakl, serija bi mogla da postane još jedna zavodljiva priča o lepim bogatašima koji se drogiraju i kriju tajne. Ako sačuva Elisovu nesigurnost – pitanje da li gledamo zločin, sećanje ili fantaziju – može biti mnogo više od luksuzne verzije „Euforije“.

Glavnog junaka igra Igbi Rigni, a Roberta Malorija Homer Gir, sin Ričarda Gira. Kaja Gerber, ćerka Sindi Kraford, tumači Suzan, jednu od centralnih figura u Bretovom društvu. Tu su i Hejs Vorner, Grejem Kembel, Ves Bentli i Evan Rejčel Vud. Izbor mladih glumaca sa slavnim prezimenima gotovo da je deo same teme: serija govori o privilegovanoj deci, a igraju ih naslednici starije holivudske generacije.

Iza trača o poznatim roditeljima nalazi se ozbiljnija priča. Bret i njegovi prijatelji žive u trenutku kada im se čini da će mladost trajati zauvek. Odrasli su uglavnom odsutni, novac uklanja posledice, a Los Anđeles izgleda kao beskrajna noćna vožnja između bazena, restorana i tuđih spavaćih soba. Publika, međutim, zna ono što junaci ne znaju: osamdesete neće ostati bezbrižne, epidemija side uskoro će promeniti njihov svet, a glamur kojim se štite neće moći da zaustavi ni bolest ni nasilje.

Zato serijski ubica nije samo mamac za publiku. On je materijalizovani strah da se savršena površina može rasprsnuti u jednom trenutku. Naslovne „krhotine“ jesu delovi sećanja, ali i delovi identiteta koje Bret pokušava da sastavi. On želi da pripada svom društvu i da pobegne iz njega, da sakrije svoju seksualnost i da je pretvori u priču, da sačuva prijatelje i da ih iskoristi kao likove.

Tu se nalazi veza sa „Američkim psihom“. Patrik Bejtmen nije nastao niotkuda. Pre njega postojali su tinejdžeri koji su naučili da vrednost čoveka mere automobilom, adresom, telom i mestom za stolom. The Shards pokazuje trenutak pre nego što se emocionalna praznina pretvorila u otvoreno čudovište. Ovo zato nije samo povratak u Elisovu mladost, već i povratak na mesto zločina – u kulturu koja je nasilje dugo skrivala iza savršenog osmeha.

Serija počinje 5. avgusta na FX-u i Huluu, dok na Disney+ u Evropi stiže dan kasnije. Prva sezona ima deset epizoda. Još nema dovoljno objavljenih kritika da bi se znalo da li je Marfi pronašao pravi ton, ali sama kombinacija autora obećava sudar Elisove ledene paranoje i Marfijeve raskošne dekadencije. Ako se te dve krajnosti spoje, The Shards bi mogao da bude jedan od najzanimljivijih trilera godine. Ako ne, dobićemo veoma lepu seriju o veoma ružnim ljudima – što takođe zvuči kao Bret Iston Elis.