Dok vreme prolazi

Dok vreme prolazi


Jezuitska maksima “Daj mi dete dok ne napuni sedam godina, a ja ću ti dati čoveka” dobro je poznata fanovima dokumentarnih filmova Majkla Apteda, koji su pratili živote grupe Britanaca od 1964. Kao mladi istraživač na Televiziji Granada, u Mančesteru, Apted je pomagao u izboru dece koja su postala tema prvog filma “Sedam plus”. Svakih sedam godina nakon tog filma nam je poklanjao nove izveštaje. U “63 plus” počinjemo da naziremo kraj. Gledanje starenja u ovim filmovima je poput skeniranja ljudi na proslavama godišnjice mature.

Sa šezdeset tri godine naši prijatelji nisu stari, tek počinju da izgledaju starije. Oni govore o penzionisanju, unucima, kako su prošli njihovi životi. Ali svačija ličnost, uključujući i Apteda, potpuno je ista. Dok gledamo svaki od portreta, iščekujemo nove detalje o njihovim običnim životima.

Tokom godina, Apted i njegova dugogodišnja urednica Kim Horton ubacivali su stalno snimke istih ljudi, a njihovo gledanje i slušanje daje dodatni kvalitet filmovima. Mnoge rečenice iz “Sedam plus” često se citiraju. Film “63 plus” je deveti u nizu ovog serijala filmova. Apted, koji je takođe režirao druge hvaljene filmove, kao što su “Kćer rudara” i “Nel”, ima sedamdeset osam godina. Koji film će biti poslednji u serijalu jeste pitanje koliko vremena je ostalo akterima.

Povezane vesti – INTERVJU MILOŠ AVRAMOVIĆ: Metar asfalta košta metar mesa

Jedan od profila predstavlja čoveka koji je miljenik publike, Tonija taksistu. Toni dečak se uvek video u Toniju čoveku. U filmu “Sedam plus” Toni trči, pada na lice, ustaje, nastavlja, preskače ogradu i uleće u školu. Nemoguće ga je smiriti.

Narator filma kaže: “Njegova devojka ga naziva majmunom”. Sa četrnaest godina, 1970. godine radi u štali. U 21. godini on je bivši džokej. Toni ima jasne ciljeve u životu, koje energično sledi. Ako mu ne uspe, on nastavlja napred. “Nisam bio
dovoljno dobar”, kaže o konjskim trkama, a onda nastavlja da vozi taksi. U “63 plus” je vedar kao i uvek, ali ekonomske nedaće su ga malo slomile. Prihodi od taksiranja su manji otkad se pojavio Uber, ali on i njegova supruga udobno žive u seoskom kompleksu za “ljude preko pedeset godina”, u blizini konja, šuma i lisica. Kada Apted pita Tonija o Bregzitu, odgovor bi nas mogao iznenaditi jer je njegovo političko razmišljanje takođe napredovalo. Dok razmišljate o svemu tome i gledate kako Toni trči kroz šumu u 63. godini, a nasuprot tome scenu kako kao smešni, mali sedmogodišnjak trči u školu, biće vam teško da ne zaplačete. Oh, Toni!

Portret Endrua je donekle kontrast Tonijevom portretu, ali, kao i Toni, sledio je jasno mapiran životni plan. Sa sedam godina je znao gde će ići u školu, sa četrnaest godina nadao se da će biti uspešan advokat, što je i postao. Endruov prijatelj iz škole Džon takođe je tačno predvideo svoj život, postao je advokat. Endru je u svakom filmu odavao utisak plašljive neupadljivosti, nasuprot Džonovoj zločestoj ljupkosti, što je dodalo malo misterioznosti tom spektaklu njihovih života koji se odigrava baš onako kako smo i očekivali. Apted je spretan u predstavljanju suprotnosti. U delu filma o Endruu pokazuje nam kako se stari ambar koji je Endru kupio u svojim
dvadesetim godinama i imanje oko njega transformiše u veliko, uređeno seosko imanje, koje u miru neguje sa svojom ženom Džejn.

Džon je još u Bugarskoj, svira klavir i preživeo je težak pad sa konja. Kao dečak želeo je slavu i moć, ali izgubio je tu želju. “Svi moji bugarski preci bili su premijeri ili drugi visoki zvaničnici, ali ja nikad nisam pokušao ništa slično”, kaže on, osmehujući se istim osmehom kao i kada je imao četrnaest godina.

“Ne žalim ni za čim.”

Većina Aptedovih junaka sledila je manje utvrđene puteve, što nam na neki način omogućava da pobliže sagledamo ko su oni. Mnogi su dirljivo altruistični i nisu uobraženi zbog svojih dobrih dela i to je ono što nas ne ostavlja ravnodušnim dok gledamo te filmove – skromni ljudi koji daju sve od sebe, dok godine prolaze. Neki likovi su vođeni svojom ličnošću, drugi filozofijom. Lin je život  posvetila porodici, radu sa decom sa posebnim potrebama, u bibliotekama. Sve vreme su joj oči izgledale umorno, ali pokazivala je radost. Nik, dečko sa farme u Jorkširu, pokazivao je sklonost ka filozofiji, a sada je već dugo profesor fizike u Viskonsinu, intelektualac, istraživač i pomalo nemirnog duha. Dva dečaka iz sirotišta, Sajmon i Pol, delovali su izgubljeno u mladosti, a u odrasloj dobi pronašli su sreću zasnivanjem porodica. Tokom filma Apted skreće pažnju na temu “deteta u čoveku”.

Povezane vesti – GRMLJAVINA RATA: Prokofjev – muzički genije i njegov ples vitezova

U filmu možete osetiti i kako Apted počinje da svodi i sumira priče svojih junaka. Pita Brusa, učitelja matematike, šta se desilo sa njegovim idealizmom. “U 35. godini je izgledalo kao da imaš zaista jake ideale, a onda je odjednom došlo do prekida”, kaže Apted. Pita ljude o Bregzitu, o Trampu.

Jedan od njih je i Nil, o kome brinemo decenijama, preživeo je borbu za svoje mentalno zdravlje i periode kada je bio na ivici beskućništva. Uspeo je da nađe stabilnost, pomalo neverovatno, baveći se politikom na lokalu. Kada je imao sedam godina, bio je radoznao i duhovit. “Kada si imao sedam i 14 godina svi su te obožavali”, objašnjava Apted. Ali tada je Nilov život “prešao u neku vrstu slobodnog pada”, a promena je bila “zapanjujuća”. “Kako možete objasniti tu ogromnu promenu?” To je bizarno, gotovo surovo, a odgovor već znamo – Nil je otvoreno govorio o svojoj depresiji, ali se tom temom bavi na divan i filozofski način. Na kraju je sve ispalo u redu.

Približavajući se penzionerskoj dobi, postavlja se pitanje koliko je vremena ostalo likovima, reditelju, svima nama i podseća nas da je to nešto što ne možemo znati. Endru se užasava kada čuje za ljude koji su otišli u penziju i potom ubrzo umrli. Nik, koji ima rak, brine se što će ostaviti porodicu. Apted ga pita da li misli da se promenio. “Zapravo sam još isti mali dečak”, kaže Nik dok gledamo snimke njega kao sedmogodišnjaka. “Verovatno smo svi. Osećam da razumem tog malog momka. Bio je nekako željan i iskren, pokušavao je da nađe odgovore na mnoga pitanja”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar