Glumi, živi, uči

Glumi, živi, uči

Foto Oksana Skendzic


Zašto deca ne idu u pozorište, zašto mlade ne zanimaju dobre knjige, zašto je njihov svet ostao zarobljen u lošim američkim filmovima i rijaliti programima? I zašto to nikog nije briga? Zašto nikad nema dovoljno novca kada pričamo o teatru koji zanima generacije koje su prerasle bajke u dečjem teatru, a nisu dovoljno sazreli da se uhvate u koštac sa hamletovskim dilemama. Da li je ta generacija nevažna ili samo izgubljena u prevodu. Da li film i teatar zanimaju njihove teme ili su definitivno izgubljeni usled našeg nemara? Ko je kriv? Roditelji, škola ili umetnici. Ovi poslednji su preuzeli stvari u svoje ruke i rešili da učine nešto konkretno.

Centar za kulturnu edukaciju “Studio” i Dom omladine Beograd organizovaće ove godine prvi put Angažman fest, festival socijalno angažovanog pozorišta za mlade, od 13. do 17. novembra. U razgovoru za “Ekspres” Nenad Radović, glumac, predavač i direktor “Studija” ističe da festival na jednom mestu okuplja predstave i trupe koje su svojim radom prethodne godine zavredele učešće u njemu, a koje se godinama bave edukativnim pozorištem za mlade i koje su na neki način marginalizovane u javnosti. Festival se sastoji iz tri segmenta – takmičarskog programa predstava, radionica namenjenih srednjoškolcima i tribina.

 Foto Oksana Skendzic

Foto Oksana Skendzic

Na Angažman festu će se u sklopu takmičarskog programa predstaviti pet predstava, trupa koje dolaze iz Beograda i drugih gradova iz Srbije. Sve predstave imaju jedno zajedničko – bave se problemima sa kojima se mladi svakodnevno suočavaju – od vršnjačkog nasilja, zloupotrebe na internetu, anoreksije…

“Festival će otvoriti predstava “Studija centar” “35 kalorija bez šećera”, koja je rađena po knjizi Jasminke Petrović. Tema kojom se predstava bavi jeste problem anoreksije kod mladih, kao i generalno problema sa ishranom.

Druga predstava glavnog programa jeste predstava “Studija BIS” “Svi smo priče, koja je tvoja”. Reč je o autorskom projektu ove trupe, koji se bavi odrastanjem mladih ljudi i na koji način gledaju na odrasle, njihove stavove i zašto u odraslima vide neprijatelje, a ne prijatelje kako bi trebalo.

Pročitajte još – AKO TI NEĆEŠ, NEĆE NIKO: Angažman fest – festival edukativnih predstava za mlade

Sledeća na repertoaru biće predstava u organizaciji CEKOM iz Zrenjanina – “Indigo”. Predstava se bavi odrastanjem tinejdžera i kroz kakve sve pritiske i torture prolaze da bi na kraju bili poput robota. Govori o tome kako se stvara jedna mala robotizovana vojska mladih ljudi koja bi trebalo da funkcioniše po određenim pravilima i principima.

Četvrta predstava je “Mrtvo more za početnike”. Režiju potpisuju Dušan Blagojević i članovi teatra “Gimnazijalac” iz Lebana. Komad je rađen po motivima knjige “Seks za početnike” Jasminke Petrović i “Mrtvo more” Radoja Domanovića. Priča se bavi tabu temama u palanačkoj sredini, ali šire gledano cela naša zemlja je jedna palanka.

Foto Oksana Skendzic

Foto Oksana Skendzic

Peta i poslednja predstava je “Reči od kamena”, Hleb teatra. Zapravo reč je o mjuziklu koji se bavi temom interneta i vršnjačkog nasilja. Takođe, na festivalu će biti prikazana i dečja predstava “Game”, koju će izvesti gostujuća trupa iz Podgorice, pozorišnog ateljea “Arlekin”. Reč je o trupi koju čine deca od 10 do 13 godina koja će na svoj način vršnjacima pričati o zloupotrebi na internetu, vršnjačkom nasilju, ali i o tome kako bi se trebalo zaštiti na internetu”, najavljuje Radović.

Povezane vesti – SAJAM KNJIGA U BEOGRADU: Velika žurka taštine i bola

Radović ističe da su problemi sa kojima se mladi suočavaju u osnovi isti, bez obzira na to iz koje sredine dolaze. Iako su problemi isti, intenzivniji su u manjim sredinama. Međutim, kako kaže, problem je što lokalne samouprave u manjim gradovima nemaju sredstava da obezbede gostovanja njegovog “Studija” kako bi se kroz predstave mladima na edukativan način predstavili problemi.

“”Studio centar” sa svojim predstavama dosta gostuje po Srbiji, zbog čega smo upoznati sa situacijom sa kojom se mladi suočavaju. Međutim, dešava se da su nam neka gostovanja jednostavno onemogućena jer opštine nemaju sredstva da ih obezbede, iako su škole i kulturni centri zainteresovani za naše predstave. I kod njih su problemi poput narkomanije i nasilja gorući. Problem sa internetom je u tim sredinama možda još zastupljeniji jer su te sredine manje i neobrazovanije od Beograda. Zapravo, kada se šire sagleda slika, uzrok mnogih problema jeste neobrazovanje roditelja, a ono sa čim se suočavamo su posledice tog neobrazovanja. Problem je i što ne postoji jasna strategija za mlade. Mislim da se niko od nas nije pripremio za jednu jako veliku tehnološku revoluciju do koje je došlo izuzetno brzo. Sebe ne smatram matorim, ali moja generacija, ljudi rođeni sedamdesetih, živela je bez mobilnih telefona, interneta… Pisali smo devojkama pisma u drugim gradovima, koristili fiksni telefon, slušali gramofon. Današnji mladi ljudi o tome nemaju pojma i gledaju vas belo kada im o tome pričate. Mislim da nismo bili spremni na ovo što nas je snašlo, zbog čega sada zatvaramo oči i pravimo se kao da ne vidimo šta se dešava”, smatra Radović.

Foto Oksana Skendzic

Foto Oksana Skendzic

Upravo zbog tehnološke revolucije mladi rešenja za svoje probleme pronalaze na internetu, edukuju se na Jutjubu, a idole pronalaze na televiziji. Da problem bude još veći, sadržaj koji im se plasira putem tih medija najčešće je suprotan svemu onome čemu mlad čovek treba da teži. Baš o uticaju medija na odrastanje mladih baviće se jedna od dve tribine festivala.

“To je možda jedan od najvećih problema, jer najnegativniji uticaj na mlade dolazi upravo preko medija. Programi koji im se plasiraju sastoje se od previše banalnih stvari, prostih emisija koje nemaju nikakvog smisla. Promoviše se droga, nasilje, nemoral. Nameće im se model ponašanja koji propagira da je najbitnije da imaju veliki broj lajkova. Sama činjenica da imamo jednu rijaliti zvezdu koja izazove toliko interesovanje na Sajmu knjiga, da se deca biju ili da se u jednom tržnom centru lome stakla i izlozi zbog jutjubera govori da smo mi u ozbiljnom problemu”, smatra Radović.

Povezane vesti – INTERVJU NEDA NIKOLIĆ: Kako šokirati publiku? Izvadiš frulu, a zasviraš džez

“Nisu deca kriva što se tako ponašaju jer oni misle da su ti modeli normalni, a da je ono o čemu mi stariji govorimo nenormalno. Zato mislim da mladima sve ono što prolaze u “Studiju” dosta znači. Nijednu predstavu koju radimo, ne radimo tako što im samo damo tekst već sa njima prolazimo ozbiljne radionice. Za predstavu “Mi deca sa stanice Zoo” imali smo saradnju sa Centrom za prevenciju narkomanije. Dok smo pripremali ovu predstavu, na probama su prisustvovali narkomani koji se 10 dana skidaju sa heroina. Krizirali su usred proba. Deca su tako mogla da vide šta narkomanija predstavlja, kakva je to muka i bol. Pred njihovim očima su prolazili kroz najgore krize. Da li mislite da im je nekom od njih posle toga palo na pamet da uzme drogu? Za predstavu o internetu smo imali saradnju sa Telekom fondacijom, kao i saradnju sa odeljenjem MUP-a za tehnološki kriminal. Došli smo do nekih priča koje smo obradili. Kada je u pitanju predstava “35 kalorija bez šećera”, imali smo pomoć psihologa koji se bavi tim problemima. Deca prolaze kroz edukativni proces spremajući uloge”, kaže Radović za “Ekspres”.

Foto Oksana Skendzic

Foto Oksana Skendzic

Mladi opijeni nekvalitetnim sadržajem zaboravljaju na postojanje pozorišta. Istina, sa njim je trebalo neko i da ih upozna.

“Mislim da sve dolazi iz kuće. Ukoliko neko završi četiri razreda osnovne škole i do tada nikada nije ušao u pozorište, to je isključivo krivica roditelja, a ne škole. U moje vreme je odlazak u pozorište bio nešto što se podrazumevalo, ne samo za mene već i za moju generaciju. Bilo je normalno da se ide kod Branka Kockice, u “Radović”, “Buhu”… Sa druge strane, ne mogu da kažem da mladi nisu zainteresovani za pozorište. Dvadesetak godina sam glumac u pozorištu “Duško Radović” i iskustvo mi govori da su mladi zainteresovani za naše predstave, dolaze. Bude galame, obično na početku predstave, ali kako predstava odmiče, postaju sve zainteresovaniji.”

Povezane vesti – INTERVJU DANA BUDISAVLJEVIĆ: Priču o Dijani zataškali su komunisti

Interesovanje postoji, ali bi moglo da bude još veće ukoliko bi predstave koje su u ponudi bile prilagođene mladima. Posebno generaciji Z koju bije loš glas da je nezainteresovana i da je njenim pripadnicima teško privući pažnju.

“Upravo je neprilagođenost programa problem. Zato smo mi koji se bavimo edukativinim predstavama na marginama jer se institucionalna pozorišta takvim programom ne bave. Dadov je omladinsko pozorište i ono ima dve, tri predstave koje jesu edukativne, ali i desetak predstava koje su isključivo komercijalne. Ukoliko ste vi jedino institucionalno, gradsko pozorište namenjeno mladim ljudima, onda taj odnos mora da bude makar pola-pola. “Boško Buha” nema edukativne predstave. Imate još “Duška Radovića” koje je nekada bilo jedino pozorište koje se bavilo edukativnim repertoarom za mlade, ali s vremenom je izgubilo taj osećaj jer nekomercijalni program nije donosio novac. Sve razumem, ali opet se vraćamo na to da sistem mora da se menja. Da grad Beograd kao vlasnik tih pozorišta mora da odvaja novac za takav repertoar. Mladi ljudi su prerasli dečja pozorišta, ali nisu još dorasli Jugoslovenskom ili Narodnom pozorištu i njih Hamlet u tom obliku trenutno ne zanima. Njih Čehov ne zanima. Zanima ih u domenu da pogledaju predstavu kako ne bi morali da čitaju lektiru. Ti mladi ljudi moraju da budu pripremljeni da jednog dana idu u Narodno pozorište, Atelje, Jugoslovensko i gledaju ozbiljne komade. Problem se javlja jer imamo veliki jaz u toj tranziciji. O stanju u unutrašnjosti da ne govorim”, kaže Radović.

Foto Oksana Skendzic

Foto Oksana Skendzic

Festival Angažman otvara tribina pod nazivom “Daske koje znanje znače”, a baviće se uvođenjem drame u fakultativni školski program.

“Takav primer već imamo. Srednja medicinska škola na Zvezdari već godinama ima takav program. Opet se vraćamo na neko vreme koje je prošlo, ali koje smatram da je bilo zdravije nego danas. Nekada je svaka škola imala sekcije – likovnu, dramsku, literarnu, muzičku. Te sekcije su izuzetno koristile mladim ljudima ne da bi postajali glumci, slikari i drugi umetnici, već da bi se kreativno ostvarivali, stvarali nešto novo, sazrevali… Danas toga više nema, dok u mnogim svetskim zemljama ti programi postoje. Naučno je dokazano da je drama najbolji način da se dete i mlad čovek telesno i kreativno razvija. Kroz tehniku disanja, tehniku glasa, kroz vežbe držanja, scenski pokret, dikciju… Bez obzira na to da li je dete talentovano ili nije, ono kada izađe na scenu trudi se da izgovori određeni tekst, da odglumi lik koji mu je postavljen i na kraju će biti nagrađeno aplauzom koji mu je motiv i koji mu daje snagu da se trud u životu isplati i da ne treba da ga bude sramota. Da ne govorim o nekim širim aspektima poput čitanja, izučavanja određenih tematika, rada na sebi uopšte. Drama je važna na više aspekata”, ističe direktor Studio Centra.

Edukativni rad sa kojim “Studio centar” pristupa predstavama koje obrađuje je značajan, ali je i činjenica da procenat mladih do kojih “Studio” dolazi svojim predstavama, iako nije zanemarljiv, mali je. Za više su potrebni sistemski rad i strategija.

“Nije realno da dopremo do svih. Zbog toga mislim da je jako važno da predstave koje pripremamo mladi vide u što većem broju. Međutim, trupe koje na edukativni način pristupaju predstavama su male i same se finansiraju. Nije realno očekivati da se plaća sala od 50.000 dinara, a da nam je maksimalni prihod od karata 30.000 dinara. Izuzev Doma omladine koji se jedini do sada ponudio da pruži ruku i da kaže da su ovakve predstave potrebne toj instituciji, ali i gradu i da mogu da se igraju kod njih po nekim uslovima koji su više nego korektni. Imamo sjajnu saradnju sa njima i mogu da kažem da nije Doma omladine, ni naše predstave ne bi došle do izražaja u ovoj meri niti bi festival Angažman bio osnovan”, iskren je Radović.

Foto Oksana Skendzic

Foto Oksana Skendzic

Iako je ovo prva godina Angažman festa, Radović ima velika očekivanja i planove.

“Ideja je da festival bude regionalni. Odnosno da u nekim narednim godinama festival proširimo na ostale gradove u Srbiji prevashodno, ali i na region. Smatramo da je ovo jedno te isto podneblje. Smatramo da je jako važno da mlade edukujemo u pogledu odnosa sa drugim narodima i da im jednostavno pokažemo da su isti kao i mi i da imamo iste probleme. Da vodimo slične, ako ne iste živote i da nema prostora za mržnju i konflikte. Mislim da ih je u tom pogledu jako važno edukovati”, naglašava Radović.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar