Scena
27.05.2022. 15:05
Scena
17.06.2022. 07:10
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Hotel u koji su dolazili špijuni, pisci, bivši kralj...
Predstavljamo vam roman Dejana Tiago-Stankovića: "Estoril “.
Dejan Tiago-Stanković rođen u Beogradu, a živi daleko od njega. Isprva u Londonu, potom u Lisabonu. Studirao arhitekturu, a ne bavi se njome. Pisanju se posvetio u svojim četrdesetim. Prethodno se bavio srodnim poslom. Prevodio je vrhunsku književnost, Saramaga na srpski, a Andrića i Mihailovića na portugalski.
Objavio je romane "Estoril“ i "Zamalek“. Njegov prvi roman preveden je na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, što je kuriozitet, ušao u školsku lektiru.
Scena
19.03.2022. 06:05
Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini
Za "Zamalek“ Tiago-Stanković je dobio Evropsku nagradu za književnost.
Ovaj dendi roman samog sebe naziva ratnim, zato što ga podnaslov vremenski određuje, stavlja u odgovarajući period Drugog svetskog rata, ali je od njega, na svojim savršenim koordinatama, bezbedno udaljen. Kao da se nalazi na drugoj planeti.
Zahvaljujući neutralnosti Portugala, luksuzni hotel "Palasio“ u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona na samom početku rata postaje utočište vojsci izbeglica iz Evrope, prognanicima, beguncima, špijunima, tajnoj policiji, ilegalcima, nacistima, avanturistima svake fele, svetskim putnicima i apatridima. Svima njima zajedničko je jedno – dubok džep.
Scena
24.01.2022. 18:40
"Ne znam šta bih radila osim da pišem"
Hotel Estoril dupke je pun uvek novim gostima, u njemu nacisti sede sa Jevrejima, komunisti sa buržujima, cenzori sa pesnicima, bez posledica i povišenih strasti. Oni obeduju, šetaju, kockaju se, traže tranzitne vize, spavaju u istom hotelu, jedni do drugih, piju svoje aperitive i didžestive.
Luksuzni Estoril je multijezičan, pun živosti, poput ribnjaka iz koga se ribe veselo praćakaju. U njega inkognito, manje-više, dolaze Vindzori, bivši rumunski kralj Karol II sa dugogodišnjom ljubavnicom koju ne pokušava kao abdicirani engleski kralj da učini plemkinjom, Antoan de Sent Egziperi koji je "Malom princu“ ovog hotela poslao svoj istoimeni rukopis na prvo čitanje, Duško Popov, dvostruki špijun iz Titela koji je bio inspiracija Ijanu Flemingu, književnom ocu britanskog tajnog agenta Džejmsa Bonda.
Tu su i izbegli Bajlonijevi, Duškovi porodični prijatelji, nemački i britanski obaveštajci i kontraobaveštajci, svetski prvak u šahu, starac koji beži od Sovjeta, Crnjanski i Dučić.
Scena
13.03.2022. 14:05
Rumena Bužarovska - spisateljica zbog koje nastaje gužva u knjižari
Maskota hotela, jevrejski dečak iz Antverpena, Gabi, u hotel dospeva sam, bez roditelja. Osoblje ga je prihvatilo kao svog, bez izuzetka, počev od direktora Estorila Amerikanca do kuvarica, sobarica, vratara i livrejisanih vozača. Gabijevi roditelji nisu uspeli da uđu u Portugal i verovatno su završili u logorima smrti. Oni su se možda i svesno žrtvovali, ali su riđokosog jedinca poslali na bezbedno sa koferom punim para i dijamantima savršene čistoće i sjaja.
Mnogima ni stostruko veće bogatstvo, na drugim mestima gde je rat besneo kao furija, nije pomoglo. Sin je iščekivao roditelje ispunjen tinjajućom nadom, do poslednjeg dana rata, napunivši sedamnaestu. Ušavši u Portugal kao dvanaestogodišnjak, našao se na drugoj planeti. Preživeo je svoj pubertet, Holokaust, usamljenost i našao je nove prijatelje.
Kada je došao, bio je obučen u staromodno hasidsko odelo, neprimereno njegovom uzrastu. Imao je, verovatno kao i njegov otac, duge zulufe.
Tiago-Stanković je podjednako koristio istorijske izvore pomračene epohe, pretvarajući stvarnost u vatromet ubedljivih i uzbudljivih mogućnosti. Roman zaslužuje da postane i srpska, ne samo portugalska lektira. On ubedljivije priča o ratu nego izveštaj o streljanjima i gasnim komorama. U ratnom romanu daleko od rata.
Komentari
