"U mom rečniku, prošlost je postala tadašnjost. Doživljaj vremena nam je drugačiji. Prolazimo kroz različite vidove prostorne i mentalne izolacije... Dugačak je spisak svega što nam je nedozvoljeno. Pronalazimo nove kanale da bi realizovali poslovne i privatne prakse koje su nam se do juče podrazumevale. To juče nam se iz ove perspektive proživljenog pandemijskog vremena čini jako daleko" kaže Bajac.
Ali, godina iza nas donela je za ovog pisca i jedno, jako značajno priznanje, i to za rad u koji je uložio više o četvrt veka - odlikovan je Ordenom za zasluge u rangu Zapovednika Kraljevine Norveške za promociju norveške književnosti.
Ovo odlikovanje došlo je od norverškog kralja Harald za razvoj kulturnih odnosa između Norveške i Srbije, zbog brojnih prevoda dela norveških pisaca u "Geopoetici". Bajac je na tome radio zajedno sa svojim saradnicima, pre svega na pionirskom otkrivanju desetina norveških autora i njihovih dela u Srbiji, Jugoslaviji, pa i na Balkanu, počev od Justejna Gordera, Erlenda Lua, Pera Petešuna, Lin Ulman, Nine Like ... ali i klasika poput Henrika Ibzena.
Posle davnog poznanstva sa, sada slavnim piscem, Justejnom Gorderom, Bajac podseća da je saradnja sa norveškim autorima "bila samo pitanje afirmacije odlične književnosti".
"Poznanstvo sa Gorderom potiče iz vremena kada se živelo naivnije, a delimično poštenije i srećnije. Kada tako živite, slučajnost može da pobedi mudrost i sve dobre osobine koje često pripisujemo sebi. Tako se dogodilo da sam stajao pored štanda Međunarodnog instituta za 'Geopoetiku', na Sajmu knjiga u Parizu 1995. godine, dok se pored nas na oko štanda Norveške sa rukama u džepovima, šetao Justejn Gorder koji nije znao šta će sa sobom. Popričali smo i tako je počelo naše prijateljstvo" kaže Bajac i dodaje da je to bio period kada je Gorder bio na pragu svoje popularnosti.
Prema njegovim rečima Gorder tada nije uspeo da napiše udžbenik o filozofiji koji mu je naručen od jedne fondacije. "Umesto toga on je napisao 'Sofijin svet' koji niko nije hteo da štampa u skadinsvakim zemljama, već su kasnije Nemačka i Francuska 'zavrtele' taj Gorderov krug uticaja i popularnosti" kaže Bajac i naglašava da je Gorder najskromniji od svih pisaca koje je upoznao bez obzira što je "nećak Agate Kristi po tiražima knjiga".
"Gorderova knjiga 'Sofijin svet' prodata je u nepristojnom broju od miliona primeraka. Gorder je ustanovio nagradu za najbolji esej o ekologiji koju su dobijale neke devojčice ali i ozbiljni ljudi. Iz svog džepa je finansirao tu nagradu u iznosu od 100 hiljada evra. Na kraju, ono, sto je za mene najvažnije, Gorderove knjige su postale granična linija populizma ispod koje uređivačka politika 'Geopoetike' nikada nije išla. Gorderove knjige su mudre i obraćaju se svima. Zadužio je desetine hiljade pedagagoga koji mlade ljude predaju životu", kaže Vladislav Bajac, koji sada piše novu knjigu koja, kako kaže, ima dve verzije.
"Igram se i jedna od tih verzija polako pobeđuje. Prvi put mi se dogodilo nešto što u stvaralačkom procesu nikako nije dobro. Pomišljao sam da li je to što pišem dobro za javnost... Za neke anonimne ljude koji će to da čitaju. Malo me je ta profesionalna greška zarobila, ali nema mi druge nego da sve to prevaziđem i napravim knjigu u čijem će središti biti priča iz sveta. Sjajna priča, ali ne tako poznata velikom broju ljudi" kazao je Bajac.
Trenutno je, kako kaže, u dilemi da li da ostavi poznata imena u knjizi koja su u funkciji priče. Ta poznata imena bi, kako kaže, eventualno mogla da zasene sam sadržaj štiva koje piše. "Trudiću se da pobedi književnost, i da uživam u tim litrarnim igrarijama" poručuje Bajac.
Na pitanje od stanju duha u društvu u kojem je zavladao politikantski okvir insistiranja na ideološkoj legitimaciji intelektualaca pre nego što uđu u priliku da nešto javno kažu, Bajac napominje da je veliki poraz našeg društva što se individualnog prešlo na kolektivno.
"Stanje duha u našem društvu je loše. Kolektiv pojedinca u sociologiji i filozofiji vodi na deo pogrešnog puta u kojem ne uspeva da zadrži sopstveno mišljenje, a ni mogućnost sagledavanja sveta. Bez toga nema pogleda u budućnost. Bez individualnog mišljenja se ne možete sagledavati kolektiv. Čak i oni koji najglasnije zagovaraju kolektiv zaboravljaju da se kolektiv sastoji iz određenog broja pojedinaca" kazao je Bajac.
"Geopoetika" će u 2022. godini, kako kaže, ostati verna svom principu koji ju je održao 30 godina: uvezivanje popularnog i kvalitetnog.
"Uvezivanje te dve krajnosti, bila je naša od ideja od nastanka Geopoetike. Mi smo objavili knjigu Sergeja Trifunovića, zato što je dostavio dobar tekst. Poručujem svima da pročitaju knjigu, pre nego što je iz lenjosti i ideoloških zabluda odbace kao popularnu" kazao je Bajac i najavio novu knjigu Džulijana Barnsa u izdanju "Geopoetike".
Potrudiće se i da prvi u svetu objavljuju knjige globalno poznatih pisaca kao što je to bio slučaj sa štivom" Noći kuge" Orhana Pamuka.
"Prvi u svetu, zvuči malo seoski naduvano, ali to jeste realan uspeh u svetu izadavaštva. Biće više takvih uspeha u 'Geopoetici' 2022. godine. To je suštinska borba za kriterijume" kazao je Bajac i poželeo da se odnos novca i knjige malo udostoji.
"Pozivam kolege izdavače da malo izbalansiraju odnos između novca i kvaliteta knjige u 2022, godini. U jeziku vestern filmova to je samo opomena, nikako pretnja", poručio je Bajac.
Manifestacija "Kniga na Sajmu, Sajam u srcu" zamenila je ove godine tradiocionalni Beogradski sajam knjiga, a Bajac o tome kaže: "Nedavno sam postao član Odbora Beogradskog sajma knjiga i zlagaću se u budućnosti za promene u organizaciji najvažnije smotre pisane reči u regionu. Manifestacija 'Kniga na Sajmu, Sajam u srcu' bio je salon knjige, nikako sajam. Svi koji su bili uključeni u organizaciju te manifestacije znali su da poseta tom događaju neće biti reprezentativna. Bila je to želja svih nas da se izađe u suret čitaocima koji vole da tragaju za knjigom na sajmu, a ne u knjižarama" kazao je Bajac.
"Ta ekranska kultura već dugo šalje pretnju opstanku knjige u papiru, ali čak i u zemljama gde je bilo očekivano da ekrani 'porobe' papirnu knjigu, kao što su SAD, to se nije dogodilo. Zastupljenost elektronskih knjiga kod čitalaca je između 25 i 30 procenata i to je prihvatljiva realnost", kaže Bajac i dodaje da je mnogo veći problem, naročite za mlade ljude, propagiranje slike kao jedinog modela komunikacije.
"Ko prihvati da je slika sve, u njemu nema mesta za reči... Društvene mreže i svi elektronski modeli komunikacije 'štroje' reči. Bojim se da bi Instagram romani mogli postati novi vladajući žanr u literaturi, što bi bilo apsurdno. Adekvatno obrazovanje mladih ljudi je brana od takvog razvoja situacije" poručuje Bajac.
