INTERVJU ANA KRSTAJIĆ: Uloga dede u avangardi

INTERVJU ANA KRSTAJIĆ: Uloga dede u avangardi


Gde prestaje tradicionalna, a gde počinje savremena muzika i da li jedna drugu isključuju? Da li smo više moderni ako zanemarimo originalnost izvornog zvuka ili smo samo ravnodušni prema nasleđu? I da li je avangarda reč za naša otuđenja ili za drugačije iskustvo kvaliteta? Kompozitorka Ana Krstajić kaže da je svoj muzički svet otkrivala slušajući gusle. One s Durmitora.

Šta radi mlada muzičarka u Srbiji kad osvoji nagrade u Parizu, Americi, pokaže koliko može i ume na Berkliju, i odluči da se vrati?

“Ja sam zapravo jako srećna što sam se vratila, iako je postojala opcija da nastavim rad u inostranstvu, zapravo u Americi, ali htela sam da se nekako oprobam prvo na svom terenu, pa da onda, možda u nekoj skorijoj budućnosti, odem u inostranstvo na dalje usavršavanje. I dobro je što se sve tako desilo jer ovde sam upoznala neke veoma zanimljive i kreativne ljude i to je bio početak stvaranja savremene plesne predstave o Marku Kraljeviću. Na sceni je jedanaest igrača sa Instituta za umetničku igru, glavni tim čine koreograf Nikola Pavlović, reditelj Aleksandar Nikolić i kostimograf Igor Jagić. Svi smo jako mladi, ali mislim da je to super, jer smo zagrizli i dali sve od sebe da napravimo zaista jedan spektakl. Želeli smo baš ovim projektom da dokažemo da Srbija ima zaista mlade, kvalitetne i talentovane umetnike koji mogu da budu na istom nivou kao i umetnici iz Evrope i Amerike.”

ana krstajic (4)

Bili ste u klasi Isidore Žebeljan pre nego što ste otišli na Berkli. U čemu se razlikuje studiranje muzike ovde i tamo? Da li profesori imaju drugačiji pristup ili je reč o načinu na koji pripremaju studente za kasniju karijeru?

“Bila sam jako srećna kada sam videla da sam u njenoj klasi i upravo zahvaljujući njoj izgradila sam to neko zdravo samopouzdanje,
naučila da verujem u svoju muziku, a za mladog kompozitora je to zaista najbitnije. Nakon osnovnih studija i svega što sam naučila kod Isidore, odlučila sam da se oprobam u primenjenoj muzici i zbog toga sam upisala master za primenjenu muziku na Berkliju. Definitivno je drugačije studiranje u inostranstvu, naročito što je Berkli jedan od najafirmisanijih koledža na svetu. Ono što je jedna od najvećih razlika jesu uslovi koji su neophodni mladim muzičarima da prikažu svoja dela i svoj rad, a Berkli je svima nama to ponudio. Imala sam priliku da radim sa vrhunskim muzičarima, da vidim izvanredne profesionalne orkestre. I tek kada sam bila u okruženju sa kolegama iz celog sveta, shvatila sam da zaista imam dobro predznanje i jako sam zahvalna svojoj profesorki na svemu što me naučila i što mi je pružila podršku. Videla sam da sam mnogo toga naučila na našem fakultetu, ali uslovi na stranom fakultetu vam daju neke druge mogućnosti i naravno kontakte. Upoznajete jako talentovane mlade umetnike iz celog sveta i to otvara neke nove perspektive i rad u inostranstvu više nije tako nedostižan.”

Zašto je lepše i lakše svirati pred publikom u Berlinu ili Parizu nego u Beogradu?

“Nisam sigurna da li je lepše i lakše, ali sam uočila veliku razliku između publike ovde i u svetu. Oni su mnogo otvoreniji. Imala sam priliku da prikažem muziku sa naših prostora na Berkliju, odnosno imala sam autorsko veče. Bila sam baš prijatno iznenađena kada sam videla da su došle moje kolege sa faksa, koji se bave potpuno drugom vrstom muzike. Oni su zaista želeli da čuju šta ja to imam da im ponudim i jako su bili otvoreni, iako im se možda i nije to dopalo. Publika u svetu ima više te radoznalosti, te želje da čuje i nešto drugačije.”

Povezane vesti – INTERVJU ANĐELKA ĐUKIĆ: Koncert za kućni savet

U Srbiji ne nedostaje mladih ljudi koji žele i koji se bave ozbiljnom muzikom, naprotiv, ali sigurno nedostaje mlada publika za tu vrstu muzike. Kako je nastao taj generacijski raskorak?

“Mislim da je problem nedostatak scene, konkretno u Beogradu. Jako je teško mladim umetnicima da dobiju prostor da prikažu svoja dela i srećna sam što smo mi dobili šansu da prikažemo našu umetnost na sceni Ustanove kulture „Vuk“ i da zapravo približimo, možda savremeniju umetnost koja je donekle avangardna za mladog čoveka. Verujem da ćemo uspeti da približimo našu epsku tradiciju toj generaciji, ali mislim da bi se znatna razlika desila ukoliko bi bilo više scena dostupno za mlade umetnike, jer bi prosto više publike tada imalo veće šanse da spozna i doživi umetnost.”

Platforma Srbija stvara je okupila mnogo mladih muzičara, koliko im pomaže da se predstave van Srbije?

“Kako da ne. Izuzetno. Drago mi je što sam stupila u kontakt sa Platformom Srbija stvara i zapravo sada ću biti jedan od kreativnih ambasadora jer zaista nam je potrebna jedna platforma ljudi gde smo svi umreženi i gde svi zajedno možemo da se nađemo na jednom mestu i mislim da je ovo pravi put ka poboljšanju naše kulturne scene. Mnogo lakše stupamo u kontakt jedni s drugima, kreativne ideje se lakše šire i mislim da je ovo jedini i pravi put da se poboljša scena.”

ana krstajic (54)

Između ostalog, radite i muziku za video igre. Kako izgleda taj deo kad se pomešaju umetnost i marketing? Čemu tu muzičar čini
ustupak?

” Ja sam zapravo prvo put saznala za video igre pre godinu dana, jer sama nikad nisam igrala video igre i nisam uopšte znala da muzika u video igrama može da bude i orkestarska i jako interesantna i veoma kompleksna i to me automatski zainteresovalo da malo dublje istražim o čemu se tu radi i shvatila sam da video igre meni daju jedan ogroman kreativan svet gde moja muzika može da se prikaže u najboljem svetlu. Fantastično je to što u istom trenutku velika količina ljudi je konzumira, i to je sjajna prilika za mladog kompozitora. I zapravo sada mi je u glavnom fokusu komponovanje za video igre.

Trenutno radim za našu kompaniju “Nordeus”, fenomenalni su i jako je zabavno raditi s njima. Meni je veoma bitno da se dok radim u isto vreme i zabavljam s ljudima, odnosno da ne budem sama u studiju non-stop, tako da zaista mislim da je komponovanje muzike za video igre budućnost, i da je izvanredna prilika za mlade kompozitore da se prikažu i da u isto vreme dobiju širu publiku.”

Povezane vesti – INTERVJU MAJA NOVAKOVIĆ: Kako staviti život u 28 minuta

Čekati ili stvoriti priliku? Da li mislite da mladi u Srbiji više čekaju priliku, a da su njihovi vršnjaci u Evropi ili svetu više spremni da stvore sebi priliku?

“Upravo tako. To je isto još jedna super stvar kad govorimo o studiranju na Berkliju, jer ste tamo okruženi  najkvalitetnijim muzičarima u svetu i automatski vas to gura da sve vreme pokušavate da budete bolji i da sami sebi stvarate prilike. Naravno da je malo teže ovde, jer mi smo nekako ušuškani u ovoj sredini i navikli smo da nam je sve na raspolaganju, pa smo se i ulenjili zbog toga. Međutim, jako je bitno da inicirate neki projekat, mnogo će vam draže biti kad se to ostvari, a i ljudi će vas više ceniti i otvoriće vam se razne druge prilike. Tako da je mnogo važno da jedni druge podržavamo, guramo i da pokušavamo da budemo što bolji.”

ana krstajic (10)

 Nakon takvog opusa, stigli ste do epskog dela. Je l’ to bila slučajnost, izazov ili plan?

“Moji koreni vuku iz Crne Gore, konkretno sa Durmitora, i bukvalno od samog rođenja slušam dedu koji svira gusle i koji opeva našu epsku poeziju. Uvek mi je to bilo veoma interesantno kako on to radi tako fantastično, a nema nijedan dan muzičke edukacije, nego mu je to prosto u krvi i u tradiciji. Zahvaljujući njemu, zaljubila sam se u epsku poeziju i mislim da naše ogromno bogatstvo leži u epskoj poeziji i trebalo bi da je nekako na neki način približimo mladim umetnicima. Onda sam došla na u ideju, s obzirom na to da već dugo razmišljam o baletu, da iskoristimo našu pesmu „Marko Kraljević i vila“, i da je osavremenimo i napravimo jednu modernu plesnu predstavu koja se bazira na našoj epskoj poeziji, ali u isto vreme prikazuje savremenu kulturu u zemlji.”

Više proitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar